BANJALUKA – Predsjednik Saveza sindikata RS Ranka Mišić izjavila je da je sindikat spreman da uskrati podršku Ekonomskoj politici RS i budžetu za narednu godinu, ukoliko na sutrašnjoj sjednici Ekonomsko-socijalnog savjeta ne budu usvojeni njihovi ključni zahtjevi.

Mi

šićeva je rekla da nije optimista po pitanju usaglašavanja stavova sa predstavnicima Vlade i da će predstavnici sindikata, ukoliko Ekonomska politika i budžet ne dobiju podršku, svoje zahtjeve jasno iznijeti Narodnoj skupštini RS na raspravi o ova dva dokumenta.

        “Ono što daje tračak nade je stav mandatara /Aleksandra/ Džombića da će dobar dio prijedloga Saveza sindikata biti ugrađen, kao i jedan dio prijedloga Unije udruženja poslodavaca”, rekla je Mišićeva.

        Prema njenim riječima, konačan stav Saveza sindikata i Unije udruženja poslodavaca biće poznat sutra u popodnevnim časovima, za kada je zakazan nastavak sjednice Ekonomsko-socijalnog savjeta.

        Ona je potvrdila da će u prijepodnevnim časovima biti obavljeni razgovori Vlade sa sindikatima budžetskih korisnika, a zakazan je i određeni broj skupštinskih odbora na kojima će sindikati, takođe, braniti svoje prijedloge.

        “Kada je u pitanju Ekonomska politika, nama je u ovom trenutku važno da se prepozna komponenta podrške zapošljavanju, da u ovoj godini ne dođe do usvajanja Zakona o radu i da u budžetu za povezivanje staža radnika koji su ostali bez posla umjesto 10,2 miliona bude izdvojeno 27 miliona KM”, rekla je Mišićeva.

        Sjednica Ekonomsko-socijalnog savjeta RS, koji je raspravljao o dokumentu Ekonomska politika za 2011. godinu, prekinuta je prošle sedmice zbog neusaglašenih stavova predstavnika Saveza sindikata i Unije udruženja poslodavaca s jedne i Vlade RS sa druge strane, a za sutra je najavljen njen nastavak.

Predsjednik RS Milorad Dodik izjavio je u međuvremenu da će Srpska dobiti ekonomsku politiku koja je dugoročno stabilizuje.

Dodik je rekao da je nemoguće da RS bude bez uticaja globalne ekonomske krize i dodao da ekonomska politika odražava stanje RS u globalnoj ekonomskoj krizi. On je  podsjetio da je Vlada pripremila ekonomsku politiku Srpske i da je ona sada u javnoj raspravi među različitim socijalnim i političkim grupacijama, koje su za nju zainteresovane.

Dodik je podsjetio i da je Evropa predstavila svoj program do 2020. godine, te ustanovila da je za protekle dvije godine kriza uništila fiskalnu stabilnost čitave EU.

“Nemoguće da i u RS nema uticaja takve jedne globalne krize, ali mi ćemo imati ekonomsku politiku koja će da nas dugoročno stabilizuje”, rekao je Dodik.

On je naveo da će ta ekonomska politika biti dio kontinuiteta onoga što je do sada rađeno. “Želimo da održimo razvoj i nivo investiranja koji smo imali u prošlosti. Tako da će Vlada to predložiti na prvom zasjedanju, mislim već iduće sedmice, na razmatranje i usvajanje, a parlament će reći svoju konačnu riječ o tome”, rekao je Dodik.

Predložena Ekonomska politika RS za narednu godinu projektuje povećanje bruto domaćeg proizvoda na 8,85 milijardi KM, koji je realno veći za 2,5 odsto od projekcije BDP u ovoj godini.

        U proteklih pet godina Srpska se afirmisala kao prepoznatljiv ekonomski prostor u okruženju , a u periodu od 2005. do 2009.godine BDP je nominalno povećan za 42,7 odsto, dok je prosječna realna stopa rasta iznosila 4,6 odsto, stoji u dokumentu Ekonomska politika Republike Srpske za 2011.

        Privredna aktivnost je tokom 2009.godine u značajnoj mjeri bila pod negativnim uticajima svjetske ekonomske krize, a vlada je svojim instrumentima i mjerama uticala da se ti negativni efekti umanje i što prije prevaziđu.

        Analizom kretanja stope realnog rasta BDP-a u prva tri kvartala ove godine vidljivo je da je BDP u prvom kvartalu realno manji za 0,2 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, da je u drugom kvartalu veći za 0,9 odsto nego u istom periodu prošle godine, a u trećem kvartalu veći je za za dva odsto nego u tom prošlogodišnjem periodu, što pokazuje da je prisutan postepeni oporavak privredene aktivnosti u Republici Srpskoj.

        Procjenjuje se da će stopa inflacije u narednoj godini iznosti 2,3 odsto, dok bi njena vrijednost u ovoj godini, prema procjeni trebala biti 2,5 odsto.

        Kada je u pitanju pokrivenost uvoza izvozom, u narednoj godini je predviđeno da taj procenat iznosi 57,4 odsto, a da je cilj vlade Srpske da već 2012. godine ta pokrivenost pređe nivo od 60 odsto.

        Nivo pokrivenosti uvoza izvozom za ovu godinu definisan je na 54,6 odsto.

        Do rasta izvoza, a samim tim i povećanja pokrivenosti uvoza, doći će kroz povećanje konkurentnosti domaće privrede, podršku izvoznim preduzećima i proširenjem njihovih proizvodnih kapaciteta, uz supstituciju uvoza domaćim proizvodima.

        Anketna stopa nezaposlenosti procijenjena je na 23,2 odsto, a jedan od osnovnih zadataka Vlade Srpske u narednoj godini biće i dalje smanjivanje nezaposlenosti.

        Od kraja 2008. godine, usljed svjetske ekonomske krize i njenih efekata, pa do februara ove godine, dolazilo je do postepenog rasta nezaposlenih na nivo od 150 036 lica, da bi se od februara do oktobra ove godine broj nezaposlenih smanjio za više od sedam hiljada.

        Takođe je uočena značajna nesrazmjernost u učešću broja zaposlenih po pojedinim djelatnostima i njihovom učešću u bruto dodatnoj vrijednosti, što ukazuje i dalje na postojanje strukturnih poremećaja u privredi, nisku produktivnost ili veliku radnu intenzivnost pojedinih djelatnosti.

        Vlada Srpske značajno je poboljšala položaj zaposlenih i penzionera u posljednjih pet godina, i pored toga politika Vlade u narednom periodu biće da u skladu sa materijalnim mogućnostima i dalje radi na poboljšanju položaja ovih kategorija stanovništva, kao i na očuvanju njihove kupovne moći.

        Javne investicije moraju dati doprinos ostvarivanju opštih ciljeva razvojne politike, a javne investicije u društvenu i fizičku infrastrukturu su značajan resurs pod kontrolom Vlade Srpske i sredstvo za povećanje BDP-a.

        Objedinjavanjem investicija iz Razvojnog programa i Budžeta Republike Srpske, te kreditnih aranžmana, kao i njihovim koordinisanjem i usklađivanjem prioriteta značajno je povećana investiciona aktivnost.

        Zbog posljedica svjetske ekonomske krize u Srpskoj je, kao i u okruženju, došlo do pada stranih direktnih investicija, a obzirom na razvojnu vladinu politiku koja se, između ostalog bazira i na strane investicije, u narednoj godini biće preduzeća se više aktivnosti na stvaranju uslova za inteziviranje stranih investicija.

        Prema prognozi Svjetskog izvještaja o investicijama, naredna godina biće povoljnija za direktne strane investicije na svjetskom nivou, te se očekuje da će, uz napore Vlade Srpske, doći do ponovnog rasta direktnih stranih investicija.

        Finansijska pomoć u okviru IPA fondova trenutno se nalazi u nadležnosti Direkcije Evropske komisije u BiH i još nije uspostavljen decentralizovani sistem upravljanja sredstvima EU, podsjeća se u dokumnetu Ekonomska politika Srpske za 2011. godinu.

        U toku su aktivnosti na pronalaženju funkcionalne strukture sistema upravljanja sredstvima EU koja će biti prilagođena unutrašnjem uređenju BiH.

        U oblasti industrijeske proizvodnje u narednoj godini predviđa se podsticanje razvoja novih proizvoda, proizvodnih procesa i tehnologija, kao i supstitucija uvoznih proizvoda domaćim.Predviđa se i jačanje javno-privatnog partnerstva i njegovoj jačeg uvođenja u proizvodni sektor.

        Vlada će izvršiti Izmjene i dopune Zakona o porezu na dohodak, tako što će ukinuti neoporezivi dio dohotka, oporezovati isplaćenu dividendu, te uvesti progresivne stope poreza na dohodak, i to dest odsto za neto plate do 1.500 KM i stopu poreza od 20 odsto na neto plate veće od 1.500 KM.

        Dosadašnja jedinstvena stopa od osam odsto na sve nivoe plata i isti neoporezivi dio svake plate, kako najnižih tako i najviših, nije bila socijalno izbalansirana i nije proizvela očekivane efekte, ili drugačije rečeno, neoporezivi dio dohotka bio je isti i za plate od 370 KM i 5.000 KM.

        Prelaskom na bruto princip obračuna plata i stope doprinosa su postale uporedive sa zemljama okruženja, što predstavlja još jedan korak ka usklađivanju sa evropskim standardima.

        Uporednom analizom stope doprinosa u Republici Srpskoj, koja je sada u zbirnom iznosu 30,6 odsto, uočljivo je da su u Srpskoj stope doprinosa jedne od najnižih u regionu.

        Vlada će izvršiti i Izmjene Zakona o doprinosima, tako da će zbirna stopa biti 33 odsto na bruto platu, od čega će se za penzijsko-invalidsko osiguranje izdvajati 18 odsto, za zdravstveno osiguranje 12,5 odsto, za dječiju zaštitu 1,5 odsto i za osiguranje od nezaposlenosti jedan odsto.

        Proces provođenja fiskalizacije u narednom periodu biće usmjeren na kontrolu izdavanja fiskalnih računa i pooštravanje kaznenih odredbi, dok će se oporezivanje nepokretnosti po tržišnoj vrijednosti vršiti od 1. januara 2012. godine po stopi koju utvrde skupštine opština i gradova u rasponu od 0,05 – 0,5 odsto.