KOPAONIK – Deficit budžeta Srbije u 2014. godini dostići će od sedam do osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što će biti najveća stopa u regionu, dok se rast BDP-a očekuje na nivou od nula do jedan odsto, izjavio je predsjednik Fiskalnog savjeta Srbije Pavle Petrović.

Petrović je upozorio da se u Srbiji moraju hitno preduzeti mjere fiskalne konsolidacije i do 2017. godine izvršiti fiskalno prilagođavanje da bi uštedama na kraju tog perioda deficit spao na dva do 2,5 odsto BDP-a.

On je na „Kopaonik biznis forumu 2014″ ocijenio da se moraju izbalansirati izdaci za penzije i plate u javnom sektoru, jer se u Srbiji za penzije izdvaja 13 odsto BDP-a, umjesto maksimalnih 10 odsto, dok se za plate iz budžeta izdvaja 10 odsto, umjesto osam odsto BDP-a.

Prema njegovim riječima, morala bi se povećati starosna granica za odlazak u penziju i da se spriječi prijevremeni odlazak u penziju, a u javnom sektoru uvesti platni razredi.

„Kada te reforme budu provedene, tek onda se može razmatrati eventualno smanjenje plata i penzija do kraja 2014. godine, a ne prvo to, pa onda sve ostalo, kako planiraju političari“, rekao je Petrović.

Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić rekao je da će najveći izazov za Srbiju u narednim godinama biti postizanje privrednog rasta i povećanje realne održive zaposlenosti.

Sertić je, na Biznis forumu na Kopaoniku, rekao da je postavljeni ovogodišnji rast BDP-a od jednog procenta realan, ali ni izdaleka dovoljan za ono što je Srbiji potrebno, s obzirom na stopu nezaposlenosti i probleme koje ima.

"Uveren sam da će fiskalna konsolidacija i strukturne reforme koje su najavljene omogućiti povećanje BDP-a u narednim godinama u skladu sa onim što će nam biti potrebno", rekao je Sertić.

Kratkoročni problemi koji postoje u privredi jesu, pre svega, nelikvidnost i nesolventnost i na tom nivou bi vlada, NBS, banke i poslovna zajednica morali da nađu brzo rešenje, jer će nam se dogoditi da "virus iz privrede pređe na bankarski sektor", rekao je predsednik PKS.

Prema njegovom mišljenju, Srbiji je potreban održiv model finansiranja privrednih aktivnosti i jasna politika podsticaja za domaće i strane kompanije.

Privreda očekuje i smanjenje administrativnih opterećenja, rekao je Sertić i dodao da se zalaže za poresku reformu čije će sprovođenje trajati, ali je važno da u nekom izglednom vremenu smanjimo poreze i doprinose na plate kako bi ukupni troškovi rada bili manji i kako bi se povećala likvidnost privrede.

"Važno je da donesemo set mera na celovitom suzbijanju sive ekonomije. Reforma javnog sektora jedna je od najvažnijih stvari koje treba da uradimo, kao i podizanje efikasnosti administracije i sudstva i bolja koordinacija inspekcijskih službi", zaključio je Sertić.

Učesnici panela "Makoroekonomska stabilnost:koliko smo stabilni" poručili su da je Srbiji potrebna fiskalna konsolidacija, manja i efikasnija državna administracija, kao i pravilna potrošnja budžetskih sredstava.

Profesor Miroljub Labus, bivši potpredsednik vlade, rekao je da je Srbiji potrebna stopa rasta od pet odsto i objasnio da je do 2008. godine stopa rasta BDP-a bila veća od kamata.

"Danas su kamate veće od stope rasta i svi znamo da je to neodrživo na dugi rok. Prošle godine prosečna kamatna stopa na javni dug bila je 4,1 odsto, ove godine će se povećati i verovatno će biti negde oko pet odsto", precizirao je Labus.

On je dodao da problem tržišta rada nije u nedostatku fleksibilnosti, već u strukturi nezaposlenosti jer, kako je naveo, dobre firme ne mogu da nađu dobre radnike, a da one loše imaju problem sa otpuštanjem. "Problem je i kako da napravimo nove talente, da ih školujemo i upotrebimo u profesionalnom menadzmentu", rekao je Labus.

Bivši ministar finansija i premijer Srbije Mirko Cvetković govorio je na panelu o strukturi deficita odnosno njegovom kvalitetu.

Ako se u rashodima u deficitu, u najvećoj meri nalaze tekući rashodi, to znači da mi ostavljamo budućim generacijama dug za ono što smo više trošili nego što smo mogli, objasnio je Cvetković i dodao je da je u 2013. veći deo deficita finansirao tekuće rashode. Dodao je da se time može objasniti smanjenje deficita koje je nastalo kontrakcijom kapitalnih rashoda.

"Šta je to što ostavljamo budućim generacijama? Ukupno za pet godina mi im ostavljamo 2,7 milijardi evra koji su nastali na osnovu tekućih rashoda" , rekao je on.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da je budžet teško planirati, da je primetno snažno prisustvo države u privredi, i da su neke uštede ostvarene, ali da nisu dovoljne.

Uštede su, kako je kazao, načinili budžetski korisnici, a da su one ostvarene i u procesu javnih nabavki. "Ispada da je situacija u kojoj je budžetski deficit sedam odsto još i dobra, ali ne bi trebalo da se navikavamo na to", poručio je on.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić rekao je da je sprovođenje fiskalne konsolidacije u Srbiji neophodno kako bi se racionalizovali javni rashodi u delu koji tiču potrošnje.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen rekao je da su potrebni strateški kompromisi po pitanju zapošljavanja u javnom sektoru gde je zaposleno blizu 800.000 ljudi, od čega je preko 600.000 u "opštoj upravi".

Takođe se plate isplaćuju na nedelotvoran i neefikasan način. On smatra da bi trebalo da se reši problem velikog fiktivnog zaposlenja u preduzećima u javnom sektoru i da za to postoje kratkoročna rešenja koja se mogu razmotriti.

On je poručio i da odlaganje reformi više nije opcija za Srbiju, jer ona više nema fiskalnog manevarskog prostora za delovanje.

"Iz perspektive Svetske banke. Srbija bi trebalo da bude regionalni lider u reformama, a ne da hvata poslednji voz", rekao je on na panelu posvećenom makroekonomskoj stabilnosti.

Programski direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Mihael Landesman ocenio je danas da bi u narednom periodu Srbija trebalo da se koncentriše na rešavanje problema velikog spoljnog duga.

On je podsetio da je ekonomska kriza pogodila 2008. godine čitavu Evropu, pa i razvijene zemlje, a naročito zemlje Jugoistočne Evrope čija se privreda pokazala ranjivijom.

Privrede Jugoistočne i Centralnoistočne Evrope su otvorene za spoljne uticaje, ali su i osetljive na ekonomske šokove, rekao je Landesman koji kao specijalni gost Kopaonik biznis foruma održao tematsko predavanje pod nazivom "Pozicija Srbije na mapi konkurentnosti Jugoistočne Evrope".

Bliskost Evropskoj uniji i veze sa njom u vidu monetarnih ili ekonomskih aranžmana donose pozitivan uticaj na privredu tih zemalja, ocenio je on.

Najveće probleme Landesman vidi u razvoju spoljnog duga i stanju tekućih računa, koji ne treba da se rešavaju kao kraktoročna pitanja, već ih treba sagledati u strukturnim odnosima.

Smanjenje broja zaposlenih može dovesti do smanjenja kvalifikovane radne snage, priliv direktnih stranih investicija je smanjen, problem sa dugovima opterećuje zemlje u Jugoistočnoj Evropi, rekao je on.

"Srbija mora da se fokusira na to kako će se nositi sa spoljnim dugom, ali važan je i kontekst u kojem se Srbija nalazi", naveo je Landesman i dodao da je u tom smislu značajno koji finansijski režim je na snazi.

Zapadni Balkan je specifičan ekonomski prostor, koji prolazi kroz tranzicioni period, naveo je on.

Kada je reč o konkurentnosti zemalja Jugoistočne Evrope važni faktori su, po njegovom mišljenju, uloga proizvodnje, de/reindustrijalizacije kao i aglomeracija.

On je istakao da je jasno da naprednije zemlje manje zavise od udela proizvodnje u BDP, a deficit tekućeg bilansa u Jugoistočnoj Evropi predstavlja problem.

Rast izvoza u nekim zemljama je važan za smanjenje tog deficita, ocenio je on i dodao da su neke zemlje taj deficit, međutim, smanjile manjim uvozom.

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da je potrebna što šira saglasnost o promenama u ekonomiji i da nema dileme oko toga koji su osnovni pravci reforme.

Dačić je na biznis forumu na Kopaoniku rekao da nije sporno da je potreban konsenzus o promenama ekonomske situacije, ali da je problem u načinu na koji se dolazi do konsenzusa.

Mogu da pitam svakog jeste li za promene i svi će reći da jesu, ali ako pitamo jeste li za promene da vas promenimo tesko da su za promene, rekao je Dacić i primetio da svi imaju svoje interese.

On je ukazao da se forum održava u jeku političke kampanje za izbore, i da zato "možda nije najbolje vreme" za održavanje skupa i realno sagledavanje situacije.

"Zato bi možda bolje bilo da ponovite to na jesen kada se završi predizbona kampanja i kad se krene sa vršenjem vlasti", rekao je Dačić.

On je u šali naveo da on i guvernerka Jorgovanka Tabaković zaslužuju priznanje što su došli na forum dok traje kampanja i da bi njemu "mnogo više odgovaralo kad bi ih napao nego da se druži s njima", što je izazvalo smeh i aplauze u sali.

"Naravno, loše je što moramo da tako razmišljamo", rekao je Dačić i dodao: "Proći će predizborna kampanja, a šta ćemo onda."

Govoreći o ekonomskoj situaciji u Srbiji, naveo je da svuda u svetu postoji dilema da li ići na štednju ili potrošnju, odnosno razvoj, ali da je uoči izbora teško naći nekog ko će reći da je za stezanje kaiša.

Dačić je podsetio i da je i ranije, u prethodnoj vladi, bilo ideja poput solidarnog poreza.,

"Sećate se da je bila rasprava da li treba da postoji solidarni porez. pošto sam bio u više vlada, ne znam ko je u kojoj stranci, da li su stare ili nove demokrate, i tada se raspravljalo o solidarnom porezu", rekao je on i dodao da je tada Mlađan Dinkić tražio da se smanji nivo plata za solidarni porez na 40.000 dinara, a sada u izbornoj kampanji svi su za ukidanje solidarnog poreza.

Dačić je rekao da je veoma važno da u narednom periodu socijalni dijalog se iskoristi kao način za dogovorno rešavanje tih pitanja, a na putem konflikata.

"Jer kada budu konflikti u pitanju, kada se to prebaci na štrajkove i demonstracije onda ste stvar već doveli do jednog nivoa kada se više ne razgovara putem argumenata nego se gleda ko ima jaču političku snagu", rekao je on.

Dačić je naglasio da zvaničan početak pregovora Srbije o članstvu u EU treba da predstavlja novi start za sveukupne reforme i što veću saglasnost društva oko važnih stvari, kao što je reforma radnog zakonodavstva.

"Ali ne možete da želite u EU tražeći samo ekonomske pricipe koji važe u EU nego morate da postavite to i u skladu sa socijalnom poveljom EU. Ne možete sada da kažete – hoćemo prava za poslodavce iz EU, a prava za radnike kao u Pakistanu ili Avganistanu – morate da budete pošteni", naglasio je premijer.

On je dodao da "nisu radnička prava nastala u Moskvi nego u Briselu" gde je Marks pisao Manifest komunističke partije.

Dačić je rekao da su Srbiju veoma važni projekti u oblasti energetike i rudarstva, kao Južni tok, izgradnja brze pruge Beograd – Budimpešta u saradnji sa Kinezima, izgradnja metroa za koji su zainteresovane francuske firme, zatim Beograd na vodi…

Svi ti projekti mogu da daju zamajac našoj privredi, dodao je on.

Dačić je kazao da je vaoma značajan dolazak velikih kompanija u Srbiju, kao što su Džonson elektrik, Mišlen i NCR.

Američka kompanija NCR, lider u proizvodnji bankomata i usluga u sektoru informacionih tehnologija, trebalo bi u narednom periodu, prema rečima Dačića, da zaposli nekoliko hiljada ljudi u Srbiji.

Na Kopaonik Biznis forumu takođe je rečeno da je udeo nenaplativih kredita prema privredi dostigao blizu 40 odsto i preti da smanji na minimum kreditnu aktivnost u Srbiji.

Učestvujući na panelu posvećenom bankaskom sektoru, predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić upozorio je da zbog velikog udela nenaplativih kredita prema realnom sektoru Srbije, banke smanjuju izloženost prema privredi i dolazi do odliva kapitala iz Srbije.

Carić je naveo i da je ukupan profit bankarskog sektora Srbije u 2013. iznosio 14,2 milijarde dinara, što je najslabiji rezultat od 2007. godine.

Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić upozorio je da rast nenaplativih kredita može dovesti do zaustavljanja kreditne aktivnosti u zemlji.

Čupić je naveo podatak da rast nenaplativih kredita za 10 odsto može dovesti do pada kreditne aktivnosti za dva odsto.

On se založio da se podaci o kašnjenju u otplati kredita javno objavljuju, ocenjujući da se taj problem može rešiti angažovanjem države, kroz formiranje tela u kome će učestvovati nekoliko ministarstva, predstavnika katastra i pravosuđa.

Predsednik Upravnog odbora banke Societe Generale Goran Pitić rekao je da je situacija u bankarskom sektoru u 2014. teža nego prošle godine i deo problema je neefikasnost države.

Pitić je rekao da je jedno od rešenja čišćenje negativnih bilansa iz portfolija banaka, odnosno nenaplativih potraživanja, za šta je najviše kriv menadžment banaka koji odobrava kredite pravnim licima i pri tom ne vodi računa da li su oni kreditno rizični.

Treba učiniti mnogo napora da se u Srbiji stvori ambijent izvesnosti poslovanja, a država može da učini mnogo tako što će da kontroliše ko upravlja u javnim preduzećima i da poveća efikasnost pravosuđa, odnosno, izvršnog postupka, rekao je Pitić.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da će NBS i u narednom periodu voditi opreznu monetrnu politiku usmerenu na obezbeđivanje povoljnih uslova za dalji razvoj privrede i omogućavanje održivog privrednog rasta.

"Težićemo da se održavanjem niske i stabilne inflacije i stabilnosti deviznog kursa posebna pažnja posveti stvaranju uslova drugum ekonomskim politikama da postignu uspeh, rekla je Tabakovićeva, učestvujući u radu foruma.

Ona je rekla da NBS računa na uspeh svih ostalih privrednih činioca, kako bi svi zajedno doprineli bržem razvoju domaće privrede, rastu životnog standara građana, smanjenju nezaposlenosti i u celini jačanju perpektiva domaće ekonomije.

Nekonvencionalne mere velikih i jakih industrijskih zemalja bile su relativno uspešne u ublažavanju posledica svetske ekonomske krize, ali i uslovile znatan priliv kapitala u zemlje u razvoju, kao što je Srbija, rekla je Tabakovićeva i napomenula da je integracija u svetske finansijske tokove učinila je Srbiju izuzetno osetljivom na ponašanje međunarodnih investitora.

"Zato sve centralne banke, poput naše, moraju svoju monetarnu politiku da sprovode sa velikom opreznošću i u skladu sa oporavkom celokupne svetske privrede, koji je i dalje spor i neizvestan", ocenila je guvernerka NBS.

Tabakovićeva je rekla da vođenje ekonomske politike ne sme da stane ni u vreme izborne kampanje i ukazala da, ako svi radimo svoj posao na pravi način, uspeh neće izostati.

Osim cenovne stabilnosti, NBS je posvećena stvaranju povoljnog ambijenta za poslovanje na srpskom tržištu, rekla je Tabakovićeva je ukazala da se ekonomije nekih razvijenih zemalja okreću proširenju ciljeva centralne banke, osim na cenovnu stabilnost i na stabilnost finansijskog sektora.

Poslednja ekonomska kriza je pokazala da instrumeti monetrane politike mogu se koristiti u kombinaciji sa drugim makroekonomskim merama, jer se ispostavilo da inflaciono targetiranje nije dovoljno za obezbeđivanje stabilnosti tržišta, ocenila je Tabakovićeva.

U visokoevroizovanoj privredi kakva je u Srbiji, NBS je bila posvećena održanju stabilnosti dinara, jer njegovo prekomerno dnevno slabljenje ili jačanje može da destabilizuje domaću ekonomiju, podsetia je ona.

Tabakovićeva je posebno ukazala da ostaje otvoreno pitanje donošenja adekvatnih ekonomskih mera, zbog prelivanja uticaja mera najvećih svetskih ekonomija na Srbiju.