BRISEL – Prognoze ekonomskog rasta u svetu prilično su neujednačene, pre svega zbog različitog uticaja pojeftinjenja nafte na uvoznike i izvoznike tog energenta, labavljenja monetarne politike u brojnim zemljama i valutnih kolebanja, navodi Evropska komisija (EK) u okviru svoje prolećne ekonomske prognoze.
Iako će privredni rast na tržištima u usponu biti stabilan u 2015. i nešto snažniji u 2016, postepeni oporavak razvijenih ekonomija biće pokretač globalne privredne aktivnosti u ovoj i idućoj godini, navodi Komisija.
Globalni privredni rast, isključujući EU, će u 2015. iznositi 3,8 odsto, a u 2016. 4,3 odsto, dok će, kada se u računicu uvrsti EU, svetski ekonomski rast ove godine iznositi 3,5 odsto, a iduće 3,9 odsto.
Prognoza privrednog rasta SAD je optimistična, iako nešto niža od prethodne u svetlu niskih cena energenata i negativnog uticaja snažnog dolara. Ipak, podrška koju američka ekonomija ima u vidu monetarne politike doprineće jačanju bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji bi ove godine trebalo da poraste 3,1 odsto (u odnosu na ranije očekivanih 3,5 odsto), a iduće godine 3,0 odsto (u odnosu na 3,2 odsto).
Američka privreda je prošle godine napredovala 2,4 odsto. U 12 meseci zaključno sa februarom, u SAD je u proseku zapošljavano 275.000 ljudi mesečno, što je najbolji rezultat u poslednjih 15 godina.
Domaća potrošnja u SAD bi ove godine trebalo značajno da poraste u svetlu slabljenja inflacije. Domaća tražnja imaće podršku i u vidu postepenog jačanja državne potrošnje, smatra EK.
EU veruje da će privredni rast Kine ove godine ostati blizu 7,0 odsto, zahvaljujući niskim cenama nafte i jačanju privreda u Aziji. Ukoliko domaća tražnja bude slabila, Peking ima opciju dodatnog labavljenja monetarne politike, navodi Komisija, koja za 2016. prognozira rast BDP-a od 6,8 odsto.
Kineski BDP je u 2014. porastao 7,4 odsto, a snažan rast domaće potrošnje i izvoza mahom su nadoknadili efekte sporog rasta investicija. Niske cene nafte trebalo bi da ublaže pritisak na idustrijski sektor koji se i dalje bori sa problemima zbog prevelikih kapaciteta i proizvođačkih cena koje su u padu već dve godine.
Rusija će, prema prognozi EK, ove godine pasti u recesiju uz negativan privredni rast od 3,5 odsto, kao rezultat kolapsa cena nafte i sankcija zapada Moskvi, koje su samo pogoršale već postojeće strukturne slabosti. Blago ekonomsko jačanje očekuje se u 2016, kada bi BDP trebalo da poraste 0,2 odsto.
Ruski BDP je prošle godine porastao 0,6 odsto u svetlu pada investicija i domaće potrošnje, kao i rekordnog odliva kapitala, skoka troškova zaduživanja i rastuće inflacije. Retki pozitivni faktori su u 2014. bili neto izvoz i otpornost prerađivačkog i finansijskog sektora.
Domaća potrošnja u Rusiji će u 2015. pasti prvi put od 1999. (ne računajući krizu iz 2009), kao rezultat smanjenih plata, ubrzanja inflacije, depresijacije rublje i zabrane uvoza dela proizvoda sa zapada, navodi EK.
Srbija će isplivati iz recesije 2016. godine
Privreda Srbije će u 2016. godini uspjeti da blago ispliva iz recesije, ali će perspektive privrednog rasta ostati krhke, navodi se u proljećnoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije koja se odnosi na zemlje kandidate za članstvo u EU.
Prema procjenama Evropske komisije, Srbiju u ovoj godini čeka negativan privredni rast od 0,1 odsto, a u narednoj godini rast od 1,2 odsto.
Ipak, neizvjesnost u pogledu zapošljavanja i lične potrošnje vjerovatno će opstati, ocjenjuje Komisija.
Najavljena fiskalna konsolidacija i strukturne reforme imaju odlučujući uticaj na prognoze privrednog rasta Srbije, pa se s jedne strane očekuje da će ove mjere naškoditi ličnoj i javnoj potrošnji koja bi, prema nekim projekcijama, mogla da u naredne dvije godine negativno utiče na rast.
Sa druge strane, ove mjere bi trebalo da podignu potencijalni privredni rast i obnove temelje za održivi ekonomski rast, prenose beogradski mediji.
Uravnoteženje fiskalne konsolidacije i provođenje ambicioznih strukturnih reformi, u uslovima visoko neizvjesnog međunarodnog okruženja, predstavljaće veliki izazov za Vladu u Beogradu, procjenjuje Evropska komisija.
Prema projekcijama Komisije, budžetski deficit Srbije će u prognoziranom periodu znatno opasti, pri čemu bi ove godine trebalo da padne ispod pet odsto BDP-a. Dalje smanjenje deficita zavisiće od provođenja najavljenih reformi u javnoj administraciji, kao i od restrukturisanja državnih preduzeća.
Uprkos snažnim naporima fiskalne konsolidacije, javni dug Srbije će, kako navodi Komisija, vjerovatno porasti, premašujući u narednom periodu nivo od 80 odsto BDP-a.
Evropska komisija prognozira da će privreda Makedonije u ovoj godini ostvariti rast od 3,8 odsto, a u narednoj od 3,9 odsto, a Crna Gora u 2015. rast od 3,3 odsto, a u 2016. od 3,9 odsto. (Agencije)
