BERLIN – Nijemci nikada nisu vratili cijeli dug, pa nemaju pravo da Grcima drže lekcije – ističe jedan od najpoznatijih svjetskih ekonomista Tomas Piketi.
„Kada čujem Nijemce kako govore da imaju `vrlo moralan stav prema dugovima i da snažno vjeruju kako se dugovi moraju vratiti`, pomislim da je sve to – vic.
Njemačka je zemlja koja nikad nije vratila svoje dugove. Nemaju pravo da drže lekcije drugim nacijama“, poručuje Piketi u intervjuu „Cajtu“.
On strahuje da će Njemačka uništiti Evropu i evropsku ideju, a sve zbog „šokantnog nepoznavanja istorije“.
Autor megahita „Kapital u 21. vijeku“ napominje da su Velika Britanija, Njemačka i Francuska u nekom trenutku bile u situaciji u kojoj je danas Grčka – čak su bile i zaduženije.
Piketi tvrdi da „njemačkog ekonomskog čuda“ ne bi bilo da Njemačkoj nisu svojevremeno oprošteni dugovi.
Njemačka je, objašnjava on, najbolji primjer države koja nikad nije u potpunosti vratila svoj spoljni dug. Ponovilo se to i nakon Prvog i nakon Drugog svjetskog rata.
S druge strane, Njemačka je često tjerala druge da plate dugove, pa je tako zahtijevala ogromne reparacije od Francuske nakon francusko – pruskog rata koji se vodio krajem 19. vijeka.
On navodi da su se kroz istoriju izdvojila dva načina otplate dugova. Onaj koji se sada nameće Grčkoj, i drugi, puno lakši, koji je koristila i Njemačka.
Metoda koju preporučuju Grcima jeste stroga budžetska disciplina, a to traje dugo – više od sto godina Britanci su se odricali dva do tri odsto ekonomije da vrate dugove, što je više nego što su ulagali u škole i obrazovanje.
„Druga metoda je mnogo brža i to je Njemačka dokazala u 20. vijeku, a sastoji se od tri komponente: inflacije, posebnog poreza na privatno bogatstvo i djelomičnog oprosta dugova“, objašnjava Piketi.
Takozvano „njemačko ekonomsko čudo“, naglašava Piketi, zasnovano je upravo na otpisivanju dijela dugova, što Nijemci danas odbijaju da omoguće Grčkoj.
„Nakon rata 1945. godine, Njemački dug iznosio je više od 200 odsto BDP-a. Deset godina kasnije, ostao je vrlo mali dio: javni dug bio je manji od 20 odsto BDP-a“ – zaključuje Piketi.
Krugman: Tehnokrate EU kao lekari u srednjem veku
Nobelovac Pol Krugman smatra da su se Grci spasili "užasa štednje" istorijskim "ne", a da Evropa treba da se stidi zbog svoje nasilničke kampanje.
Čuveni ekonomista je nakon referenduma ocenio da su pokušaji EU da nametnu dalje mere štednje Grčkoj i praktično obore vladu "sraman trenutak za uniju".
Krugman je naveo da je Evropa "izbegla metak" i dodao da to što su Grci uprkos predviđanjima glasali za "ne" predstavlja razlog za uzdah olakšanja svih, "pa čak i onih koji najviše podržavaju EU".
"Da je kampanja 'trojke' bila uspešna i da su Grčkoj nametnuli mere štednje, koje dokazano ne rade, to bi bio užasan presedan. Čak i da to što kreditori pričaju ima smisla", naveo je Krugman.
On je dodao da to što oni govore "naravno nema smisla".
"Istina je da su evropske tehnokrate kao srednjovekovni doktori koji su insistirali na 'puštanju krvi', a kada bi njihovim pacijentima bilo još gore, tražili su da se pusti još krvi. Pobeda 'da' bi osudila Grčku na godine patnje pod merama koej nisu dale rezultate i ne mogu ni da ih daju", naveo je on.
Nobelovac je priznao da trenutno niko ne zna kakvo bi rešenje trebalo naći za Grčku i njene dugove, pa čak je naveo i da niko nije siguran da li bi zemlja trebalo da ostane u evrozoni.
"…ECB je sada pred nezgodnim izborom. Ako nastavi da finansira grčke banke, priznaće da je zamrzavanje bilo čisto politički, a ako ne nastavi, onda će u suštini naterati Grčku da pređe na drugu valutu. Ako novac ne stigne iz Frankfurta, Grčka neće imati izbora osim da isplati penzije i plate papirima koji bi bili de fakto paralelna valuta, nešto što bi uskoro mogla da postane drahma. Na drugoj strani, kada bi se nastavilo finansiranje, pretpostavimo da dođe do krize bankarskog sistema. To takođe ostavlja otvorenim pitanjem kako izazvati ekonomski rast", naveo je Krugman.
„Mjere štednje“ su glupost!
Mark Blit, profesor političke ekonomije na američkom univerzitetu Braun, tvrdi da su mjere štednje koje EU nameće Grčkoj – glupost i procjenjuje da će Atina, na kraju, napustiti evrozonu.
MMF podržava još veću štednju u Grčkoj, koja je do sada izgubila gotovo 30 odsto BDP-a upravo zahvaljujući takvoj politici – ističe Blit.
Upravo je istraživanje MMF-a pokazalo da je kombinacija loših politika dovela do velikog povećanja grčkog duga nakon 2010.
„MMF igra dugoročnu igru koja uključuje neodrživa obećanja, koja mogu biti zamijenjena za otpis duga u budućnosti“ – procjenjuje on.
Kako prenose portali, Blit smatra da je Britanija već na „periferiji Evrope“.
Sve nove institucije izgrađene od 2010. odnose se na države u evrozoni kojoj se Britanija nikada neće pridružiti.
„Grčki debakl pokazao je da EU puno više brine o pravima povjerilaca nego o demokratiji, što je velika reklama za kampanju izlaska Britanije iz Unije“ – smatra Blit.
Kada Grčka napusti evrozonu, navodi on, ostatak Evrope će se stabilizovati.
Ekonomski rast biće održavan pod stalnim režimom „fiskalne kontrakcije“ pa će plate stagnirati, čak i ako evrozona bude ekonomski rasla.
Blit procjenjuje da će Irska biti „sve bolja“, s obzirom na to da SAD i Britanija stoje sve bolje, pri čemu su Britanci skoro sasvim napustili takozvane „mjere štednje“.
I Njemačkoj će ići dobro sve dok ljudi kupuju njihove izvozne proizvode, a najviše u Aziji i SAD.
Mark Blit spada u najžešće kritičare mjera štednje u EU i zagovornik je evropske socijalne države. (Agencije)
