Svi oni kojima je nejasno zašto je, kada je o grčkoj dužničkoj drami reč, Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) mnogo mekša srca od nemačke kancelarke Angele Merkel, treba da pogledaju plan otplate grčkog duga.
Vašington koji je tokom cele finansijske krize barabar sa Briselom insistirao na sprovođenju politike stezanja kaiša, iznenadio je mnoge kada je uoči grčkog dogovora sa kreditorima sa Pensilvanija avenije stigla poruka kako je neophodan reprogram grčkog duga.
Samo dan nakon što je Aleksis Cipras pristao na uslove kreditora, Fond je izašao sa analizom da je grčki javni dug neodrživ da njihove obaveze treba relaksirati.
Odgovor za ovako meki stav Fonda krije se u planu otplate grčkog duga. Najveći deo obaveza prema MMF-u dospeva u narednih nekoliko godina, dok poslednja rata na naplatu stiže 3. juna 2024. godine (318 miliona evra). S druge strane poslednja rata duga evropskim poveriocima na naplatu stiže tek 26. aprila 2053. godine (6,3 milijarde evra). Pri tom, kako odmiče rok otplate, tako se rate evropskim kreditorima povećavaju, dok su obaveze prema MMF-u sve manje i manje.
– To znači da je u interesu MMF-a da se obaveze Grcima reprogramiraju ili otpišu, jer će teret tog oprosta duga u najvećoj meri pasti na teret evropskih poverilaca – zaključuje Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije. – MMF prvi, na spisku kreditora, dolazi na naplatu. Interes Amerike je, koja je u Fondu najuticajnija, da Grčka ostane u evrozoni, a da to nju ništa ne košta. Amerikanci bi voleli da evrozona bude što veća i što plića, odnosno da sa što manje snage donosi odluke – kaže Nikolić.
SAD ima najveću kvotu u MMF-u (17,69) što znači da je njihov uticaj u Fondu najveći i da imaju pravo veta na odluke. Zemlje koje, takođe imaju veliki uticaj u Fondu su Japan (6,56), Nemačka (6,12), Francuska (4,51), Velika Britanija (4,51), Kina (4), Italija (3,31), Saudijska Arabija (2,93), Rusija (2,50), Indija (2,44)…
Bez obzira na to što SAD imaju najveću kvotu, kad se saberu sve kvote zemalja članica EU, onda je taj iznos dvostruko veći od američke kvote. Iako zemlje članice nastupaju samostalno, mogućnost dogovora nije isključena, a praksa pokazuje da zemlje EU tome često pribegavaju. Inače, kvota Srbije u Fondu iznosi 0,20 od ukupnog kapitala.
Ona se izračunava po veličini BDP-a (to je najsnažniji činilac), otvorenosti privrede, promenljivosti tekućeg računa i visini deviznih rezervi.
Na čelu MMF-a je Francuskinja, a predsednik Francuske Fransoa Oland nije krio svoje simpatije prema grčkom premijeru Aleksisu Ciprasu. Kao što ih nije krio ni američki predsednik Barak Obama. Pre nego što je dogovor sa kreditorima postignut nemački ministar finansija Volfgang Šojble je u razgovoru sa svojim američkim kolegom iz SAD-a Džekom Luom sledećim rečima prokomentarisao Američke simpatije prema Grčkoj:
– Uzmite Grčku, dajte nam Portoriko.
Ovim je Šojble aludirao na to da je i Portoriko bankrotirao, ali da će EU vrlo rado uputiti paket pomoći ovoj državi, ako Amerikanci Grke uvedu u dolarsku zonu. Prema podacima Goldman Saksa, dug Portorika prelazi 150 odsto tamošnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Američki državni zvaničnici rekli su da neće biti federalnog paketa pomoći za Portoriko. Sa druge strane javni dug Grčke prelazi 170 odsto BDP-a (više od 300 milijardi evra).
Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu Meri u SAD, smatra da kad Lagardova poziva na reprogram grčkog duga ona uopšte ni ne misli da to treba da važi i za MMF.
– To je njihova poruka evropskim kreditorima, jer se zna da MMF ne otpisuje dugove. Oni praktično tako poručuju Evropi da, ako želi da i MMF učestvuje u paketu pomoći za Grčke, u ukupnom iznosu od 86 milijardi evra, Evropljani prvo moraju da se odreknu dela duga kako bi Grčka uopšte bila u stanju da izmiruje svoje obaveze.
Inače, u ovom trenutku Grčka već duguje dve rate MMF-u. Prvu koju je trebalo da isplati 30. juna (1,6 milijardi evra) i drugu koja je na naplatu došla prošlog ponedeljka (456 miliona evra). Praktično, dok ne izmiri ove obaveze, Grčka ne može da računa na bilo kakvu novčanu pomoć Fonda.
Geri Rajs, zadužen za odnose sa javnošću u MMF-u, istakao je kako će se ovih dana razmatrati da li će Grčkoj biti produžen rok otplate za rate u zaostatku. Prema internim pravilima Fonda, oni ne mogu učestvovati u spasavanju zemlje čiji dug se proceni kao neodrživ. Njihove računice pokazuju da bi grčki dug za dve godine mogao da dostigne čak 200 odsto BDP-a.
A već sledećeg ponedeljka grčkoj vladi na naplatu ponovo stiže novi ceh. Rata od 4,25 milijardi evra, koliko duguje Evropskoj centralnoj banci i za koju još nemaju para.
Oni koji su se ponadali da meki stav MMF-a znači da će i Srbija, koja sa Fondom ima aranžman iz predostrožnosti, izazvati saosećanje Fonda i da neće morati da ispuni preuzete obaveze, prevarili su se. Srce svetskog finansijskog policajca zaigralo je samo u grčkom slučaju. Po svemu sudeći, zbog kraćih rokova otplate. (Izvor: Politika)
