VAŠINGTON – Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila jeda bi konstruktivan razgovor mogao da pomogne da "brak" između Evropske unije i Velike Britanije i dalje traje, jer bi Bregzit, ako se dogodi, mogao negativno da se odrazi na rast i Ujedinjenog Kraljevstva i evropskog bloka.
Lagard je na konferenciji za novinare rekla da je rizik od Bregzita naznačen i prilikom izrade ekonomskih prognoza za svet MMF-a (World economic outlook), javlja izveštač Tanjuga sa te konferencije u Vašingtonu.
"Jasno smo naznačili da je to rizik za globalni rast, ali je i ozbiljna briga koja uzrokuje nesigurnost i ugrožava prognoze rasta za Veliku Britaniju, ali i EU", rekla je Lagardova.
Ona je primetila da rizici neće nestati ukoliko Britanija istupi iz Unije, i slikovito objasnila da su dugogodišnji odnosi Britanije i EU, dug brak, kao i da se lično nada da neće doći do razvoda.
"Nadam se da ovaj brak neće da se rastavi, a kao i u svakom braku, dobri razgovori bi mogli da pomognu", rekla je Lagard.
Odgovarajući na pitanje novinara Fajnenšel tajmsa, koje bi rešenje, kao "bračni savetnik", ona predložila Velikoj Britaniji i EU, Lagardova je rekla da bi obe strane trebalo da se uzdignu i da imaju širi pogled.
"Šta god da se dogodi, hajde da radimo na tome. To je bolje nego da odšetamo od obaveza. Obe strane bi trebalo da se uzdignu iznad domaćih pitanja i da imaju širi pogled", navela je.
Istakla je, takođe, da je ključno održati Evropu zajedno.
"Nakon svega što su članice Evropske unije zajedno prošle kroz godine koliko unija postoji, trebalo bi učiniti sve da se održe zajedno. To je ogroman imetak", zaključila je Lagardova.
Šefica MMF-a je na pres konferenciji takođe poručila da će Fond "učiniti više u 2016. godini kako bi pomogao svojim članicama da ispune ciljeve privrednog rasta, a takođe će izdvojiti veća sredstva za pružanje zaštite ugroženim državama".
Fond bi, prema njenim rečima, trebalo da osigura postojanje adekvatnih sredstava, a planirano je i razmatranje reformi, poput jačanja veza sa regionalnim kreditorima.
"Finansijski resursi Fonda će biti na raspolaganju kako bi se očuvala finansijska stabilnost i zaštitili oni koji su najugroženiji u aktuelnom okruženju", rekla je Kristin Lagard.
Ima sunca u globalnoj ekonomiji, ali i rizika
Ima sunca u globalnoj ekonomiji, ali i rizika, poručila je danas direktorka Međunarodnog monatarnog fonda Kristin Lagard i objasnila da situacija zahteva od MMF-a oprez, iako nije alarmantna.
MMF je u poslednjem izveštaju, koji je predstavljen na tradicionalnom prolećnom zasedanju Fonda i Svetske banke u Vašingtonu naveo da je za ovu godinu predviđen globalni rast od 3,2 odsto, a za narednu 3,5 odsto, ističe Lagard.
"U svetskoj ekonomiji ima sunca, jer ipak beleži rast i nije u krizi. Međutim, ima delova sveta gde je još hladno, pa je i oporavak slab", rekla je ona, konstatujući da to otežava da se toplota širi preko celg "globusa".
To ipak, prema njenim rečima, nije dovoljno da se poboljša životni standard i da se stvori dovoljno prilika za oko 200 miliona ljudi širom sveta koji zvanično traže posao.
Rizici u svetu se, kako je navela, povećavaju, mahom kao nasleđe krize, i zato su rezultati u mnogim zemljama slabi, javni dug visok, a tokovi kapitala ranjivi…
Lagardova je istakla da je izveštaj "Setski ekonomski izgledi" (World economic outlook), koji je MMF predstavio tokom zasedanja, pokazao da rast postoji, takođe da ima razloga za brigu, ali i da situacija nije alarmanta.
"Na oprezu smo, ali nije situacija za uzbunu", konstatovala je.
Podsećanja radi, MMF je u istom ekonomskom izveštaju o prognozama privrednog rasta u svetu, korigovao projekciju rasta Srbije naviše za 0,05 odsto. MMF u ovoj godini Srbiji predviđa rast od 1,8 odsto, a u 2017. 2,3 odsto.
Bez odlaganja s Grčkom, reagovati brzo
Poslednja stvar koja je Grčkoj potrebna, jeste da se odlaže rešavanja problema, izjavila je Lagard i dodala da ta zemlja, ali i kreditori, moraju da reaguju brzo.
Ona je rekla da je MMF uvek bio konkretan kad je reč o toj zemlji, a to je da je cilj stabilnost, održivost ekonomije, i na kraju, naravno, suverenitet Grčke.
"Da bi se to postiglo, moraju brojevi da budu realistični, a mere održive. I to se odnosi na prirodu mera, cenu duga za zemlju… Program sa Grčkom mora da stoji na dve noge, ali sve to mora da bude realistično i održivo. Mi svakako radimo sve što možemo da pomognemo u ponekad veoma teškim uslovima", poručila je Lagard. (Agencije)
