12
apr 2020
11:47 h
 Vijesti Analize
Špa­ni­ja će eko­nom­ski “pro­pa­ti­ti” vi­še od os­ta­lih

MA­DRID – Vi­sok udio tu­ri­zma u pri­vre­di, mno­go za­po­sle­nih na određeno vrije­me i ve­li­ki značaj ma­lih i sre­dnjih pre­du­zeća gla­vni su fa­kto­ri zbog ko­jih eko­nom­ski ana­li­tičari pre­dviđaju da će od pan­de­mi­je vi­ru­sa u Evro­pi naj­vi­še stra­da­ti špan­ska pri­vre­da.

Špa­ni­ja je je­dna od naj­po­gođeni­jih evrop­skih država pan­de­mi­jom, s ob­zi­rom na to da je, pre­ma jučeraš­njim po­da­ci­ma, bi­lo za­raženo vi­še od 166.000 oso­ba, a oko 17.000 ih je umrlo.

U is­traživa­nju ko­je je objav­lje­no pro­šle ne­de­lje, a na­vo­di ga “Fi­nan­ci­al Ti­mes”, Špa­ni­ja će zbog bo­les­ti ko­vid-19 eko­nom­ski “pro­pa­ti­ti” vi­še od os­ta­lih država, po­što bi se vrije­dnost pri­vre­de ove go­di­ne mo­gla sru­ši­ti za čak 15,5 od­sto.

Uz to, budžet­ski de­fi­cit naj­vje­ro­va­tni­je će skočiti na 12,5 pro­ce­na­ta BDP-a.

Ove pro­gno­ze su vrlo pe­si­mis­tične, ali i pro­cje­ne os­ta­lih ana­li­tičara ka­ko je ove go­di­ne vje­ro­va­tni­ji pad špan­skog BDP-a od 10 od­sto uz is­to­vre­me­ni ma­njak u tre­zo­ru obje­kti­vno na­go­vje­šta­va­ju pra­vu eko­nom­sku ka­tas­tro­fu na Pi­ri­ne­ji­ma.

To će do­da­tno po­većati i za­duženost ze­mlje. Sa sa­daš­njih 100 od­sto BDP-a ja­vni dug mo­gao bi na­ras­ti na 120 od­sto vrije­dnos­ti pri­vre­de.

Ne­ga­ti­vne po­slje­di­ce pan­de­mi­je već se osjećaju i na trži­štu ra­da, ko­je se po­slje­dnjih ne­ko­li­ko go­di­na pri­mje­tno počelo opo­rav­lja­ti od pro­šle kri­ze, iako je sto­pa ne­za­po­sle­nos­ti u okvi­ri­ma evro­zo­ne i da­lje vi­so­kih 14 od­sto, pre­no­se me­di­ji.

Po­slje­dnji po­da­ci po­ka­zu­ju da je uku­pna ra­dna sna­ga od 19 mi­li­ona za­po­sle­nih sma­nje­na za vi­še od 800.000 lju­di ko­ji su se pri­ja­vi­li na za­vod za za­poš­lja­va­nje. Is­to­vre­me­no, Vla­da sub­ven­ci­oni­še pla­te za šest mi­li­ona ra­dni­ka ka­ko bi spriječila ve­li­ki udar na trži­štu ra­da.

Su­mor­ne ma­kro­eko­nom­ske pro­gno­ze gla­vni su ra­zlog za­što zva­nični Ma­drid, uz Rim, naj­gla­sni­je za­htije­va usva­ja­nje evrop­skog pla­na o “ko­ro­na ob­ve­zni­ca­ma”, za­je­dničkom du­gu za ko­ji bi ga­ran­to­va­le sve evrop­ske čla­ni­ce. No­vac pri­ku­pljen iz­da­va­njem ta­kvih ob­ve­zni­ca is­ko­ris­tio bi se za eko­nom­ski opo­ra­vak Evro­pe od tre­nu­tne zdrav­stve­ne kri­ze, ali to­me se opi­ru sje­ver­ne čla­ni­ce evro­zo­ne. (Ta­njug)