Nizak nivo finansijske pismenosti godišnje može koštati prosječno domaćinstvo između 1750 evra u Španiji do 4740 evra u SAD, proračun je “Allianza”, čije je istraživanje sprovedeno u sedam zemalja pokazalo da nizak nivo monetarne pismenosti ima više od četvrtine ispitanika.

U sklopu istraživanja na temu finansijske pismenosti anketirano je više od 1000 ljudi SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Španije, Italije, Njemačke i Australije kojima je postavljen niz pitanja radi utvrđivanja njihova znanja o osnovnim finansijskim pojmovima, kao što su kamatne stope, inflacija te rizici i povrati ulaganja.

“Rezultati istraživanja su pokazali da više od četvrtine ispitanika, odnosno njih 26 odsto, ne posjeduje dovoljno znanja i vještina za donošenje razumnih finansijskih odluka, što ocjenjujemo kao “nizak nivo finansijske pismenosti”, istakli su iz “Allianza”.

Istovremeno je 60 odsto ispitanika prosječno finansijski pismeno, a samo 15 odsto iskazuje visok nivo finansijske pismenosti.

Kada je riječ o tome koliko bi veće znanje o finansijama doprinijelo kućnom budžetu, na temelju finansijske imovine prosječnog domaćinstva, “Allianz” je izračunao kako osobe visokog finansijske pismenosti mogu godišnje očekivati zaradu u rasponu od 1910 do 5000 evra.

Žene u prosjeku manje finansijski pismene od muškaraca

U sklopu istraživanja učesnici su takođe iznijeli viđenje svoje finansijske budućnosti. Sedam od deset ispitanika s različitih tržišta tako privrednu situaciju u svojoj zemlji smatra prilično lošom do veoma lošom, dok znatno manji postotak, 49 odsto ispitanih prosječne finansijske pismenosti, misli isto o vlastitoj ekonomskoj budućnosti.

U poređenju s njima, otprilike deset odsto finansijski izuzetno pismenih ispitanika veoma pozitivno doživljava vlastitu finansijsku situaciju.

Na uzorku različitih ispitanih tržišta utvrđeno je da su žene u prosjeku manje finansijski pismene od muškaraca – 30 odsto žena u odnosu na 20 odsto muškaraca, uz izuzetak Njemačke kao jedine zemlje u kojoj su žene u prosjeku finansijski pismenije od muškaraca.

Slična je situacija i među generacijama. Rezultati istraživanja pokazali su da se finansijska znanja i vještine poboljšavaju tokom godina, s time da je postotak pripadnika “baby boom” generacije koji posjeduju visok nivo finansijske pismenosti, 21 odsto, veći nego što je zajedno u “generacije Z”, šest odsto, i “milenijalaca”, 11 odsto.

“Nizak nivo finansijske pismenosti može biti štetan, odnosno može vas skupo koštati tokom dužeg perioda ulaganja, primjera u slučaju štednje za penziju. Ali dobro je što donošenje pametnih finansijskih odluka nije ‘nuklearna fizika’. Sticanjem osnovnog znanja i vještina ljudi mogu svoju finansijsku pismenost unaprijediti do prosječnog nivoa i time uštediti mnogo više novca”, poručio je glavni ekonomista u “Allianzu”, Ludovic Subran u izjavi koja se prenosi u saopštenju.

Viša ekonomistkinja u “Allianzu” i koautorka studije Patrisia Pelajo Romero je napomenula da programi finansijskog opismenjavanja uglavnom stavljaju naglasak na poboljšanje matematičke pismenosti, ali da se finansijska pismenost ne svodi samo na matematiku.

“Svako uspješno nastojanje da se poboljša finansijska pismenost, naročito ako je usmjereno prema ženama i mladim ljudima, treba započeti jačanjem samopouzdanja”, utvrdila je Pelajo Romero, navodi “Poslovni”.