U situaciji kada se svi okreću sopstvenim resursima značajan dio ekonomske aktivnosti može se odvijati i bez novčanih tokova.

Potrebno je samo da se preduzeća masovno odazovu na poziv za učestvovanje u multilateralnoj kompenzaciji i da unesu sve svoje obaveze, izjavio je Milan Božić, direktor Banjalučke berze, uoči druge ovogodišnje multilateralne kompenzacije.

On je u intervjuu za “Nezavisne” dodao da učesnici koji planiraju da učestvuju u multilateralnoj kompenzaciji mogu da unesu obaveze u ponedjeljak i utorak do 15.30.

Kakav je značaj predstojeće multilateralne kompenzacije za privredu?
BOŽIĆ: Zbog aktuelne krize izazvane pandemijom virusa korona privrednici će imati sve više problema u izmirivanju svojih obaveza. Mjere za odlaganje plaćanja su samo privremene prirode, jer je jasno da država ne može dugoročno funkcionisati bez poreskih prihoda, a da se pri tome od nje zahtijeva da preuzme teret krize. Stoga je neophodno tražiti načine da se pomogne privredi da se reorganizuje i obnovi neophodnu proizvodnju. S obzirom na to da ne možemo računati na pomoć Centralne banke, kao što se dešava u zemljama koje raspolažu instrumentima monetarne politike, multilateralne kompenzacije mogu značajno pomoći da se održi likvidnost finansijskog sistema.

U situaciji kada se svi okreću sopstvenim resursima značajan dio ekonomske aktivnosti može se odvijati i bez novčanih tokova. Potrebno je samo da se preduzeća masovno odazovu na poziv za učestvovanje u multilateralnoj kompenzaciji i da unesu sve svoje obaveze. Oni koji nemaju obaveze, a imaju proizvodne planove mogu tražiti predračune od svojih dobavljača, te ih platiti kroz multilateralnu kompenzaciju. Preduzeća koja imaju značajna potraživanja mogu iskoristiti predstojeću multilateralnu kompenzaciju da avansiraju nabavke potrebnih materijala i usluga, te izmire dospjele ili odgođene poreske obaveze. Kroz multilateralnu kompenzaciju moguće je i avansno uplatiti neke poreze i doprinose koji će dospjeti tokom godine i na taj način naplatiti svoja potraživanja. Na taj način se mogu pokrenuti proizvodni procesi koji će smanjiti zavisnost od uvozne robe.

Kakav je značaj multilateralne kompenzacije za ostvarivanje budžetskih prihoda?

BOŽIĆ: Multilateralna kompenzacija može pomoći budžetima da izmire značajan dio obaveza prema dobavljačima, a da se novčana sredstava sačuvaju za prioritetne svrhe. Analizom dosadašnjih multilaterlanih kompenzacija ustanovili smo da jedna isplata iz trezora prema dobavljaču u prosjeku inicira još deset plaćanja između privrednih subjekata, pri čemu ne dolazi do potrošnje novca, jer je posljednja karika uvijek plaćanje poreskih obaveza od strane posljednjeg učesnika u lancu. Pojednostavljeno, kada se dobavljačima na ovaj način iz trezora izmiri jedan milion KM, još deset miliona KM obaveza između privrednika se izmiri. S druge strane, prema dostupnim podacima koji se ovih dana prezentuju i u nekim tekstovima, novčani transferi iz budžeta direktno pogoduju uvoznicima te je vrlo vjerovatno da će doći do odliva deviznih sredstava u inostranstvo i pritiska na devizne rezerve. Plaćanja kroz multilateralne kompenzacije direktno pogoduje razvoju domaće proizvodnje!

Privrednici su predlagali i određene promjene u vezi s plaćanjem PDV-a. Da li postoje formalne prepreke za uključivanje UIO u multilateralne kompenzacije?

BOŽIĆ: Smatramo da ne postoje zakonske prepreke za priključivanje UIO u sistem za multilateralne kompenzacije. Multilateralna kompenzacija je definisana kao sistem povezanih platnih transakcija između učesnika koji istovremeno izmiruju svoje obaveze i naplaćuju potraživanja. Dakle, ne radi se o bilateralnim prebijanjima, koja nisu dozvoljena kod plaćanja poreskih obaveza. Ovako definisan sistem praktično se izjednačava s ovlaštenim organizacijama (bankama) u skladu s propisima kojima je regulisan unutrašnji platni promet. Za UIO se to u suštini svodi na otvaranje još jednog žiro računa za uplatu PDV-a, kao što su to uradili Trezor RS i svi opštinski trezori. PDV obveznici bi izmirivali obaveze na isti način kako plaćaju obaveze preko bankovnih računa (identična uplatnica). S druge strane, UIO bi umjesto gotovinskih plaćanja po osnovu zahtjeva za povrat PDV-a koristio sistem da prvo pokuša da to uradi bez trošenja gotovine. Mi bismo uskladili datume održavanja kompenzacija sa dinamikom povrata PDV-a. Efekat bi na kraju trebalo da bude više gotovine za podjelu trezorima.

Značaj uključivanja UIO u multilateralne kompenzacije je uvećan zbog novonastale krize. Privrednici traže da se plaćanje PDV-a prolongira ili veže za naplatu faktura. Sigurno će pozdraviti mogućnost da plate PDV svojim potraživanjima, a efekti na likvidnost finansijskog sistema bi se godišnje mjerili stotinama miliona KM.

Dosad su u multilateralnim kompenzacijama učestvovala samo pravna lica. Da li zaposleni u preduzećima i druga fizička lica mogu ostvariti korist od multilateralnih kompenzacija?

BOŽIĆ: Banjalučka berza ovih dana radi na modelu koji bi omogućio i da zaposleni u preduzećima ostvare određene pogodnosti od sistema za multilateralne kompenzacije. Želimo da omogućimo preduzećima da dio obustava koje su izmirivali radnicima iz plata, kao što su krediti i druga plaćanja, bude izmireno kroz multilateralnu kompezaciju. Razmatramo i mogućnost da se na taj način izmiruju obaveze prema komunalnim preduzećima (struja, voda, grijanje…). Naravno, sve bi to bilo na dobrovoljnoj osnovi. Preduzećima bi tako ostalo više novca za izmirivanje plata i drugih obaveza, a zaposleni bi bili pošteđeni stajanja u redovima za plaćanje računa.

Da li privrednici iz FBiH učestvuju u multilateralnim kompenzacijama?

BOŽIĆ: Privrednici iz FBiH sve više koriste zakonsku mogućnost da se na dobrovoljnoj osnovi priključe sistemu za multilateralne kompenzacije. Već je registrovano 170 preduzeća iz FBiH. Samo ove sedmice su već registrovana 42 nova učesnika iz FBiH.

Zanimljivo je da nam ovih dana imamo poziva i iz nekih zemalja u regiji koje pokazuju interes za organizovanje sistema za multilateralne kompenzacije.

Kako procjenjujete dosadašnje efekte multilateralnih kompenzacija?

BOŽIĆ: Od oktobra 2015. godine putem sistema za multilateralne kompenzacije izmireno je preko 800 miliona KM obaveza od strane preko 2.500 učesnika. Praktično su sva preduzeća, trezori i fondovi uključeni u sistem. Od privrednika svakodnevno stižu potvrde da im multilateralne kompenzacije značajno olakšavaju poslovanje. Vjerujemo da će predložena unapređenja sistema pomoći privrednicima da zajedno prebrodimo i ove izazove.