Analize i intervjui

BUENOS AJRES – Sukob između Argentine i hedge fondova mobilizirao je i Ujedinjene narode. Jedna rezolucija bi sada trebala uvesti reda u odnos prema državama-dužnicima. No mnogi već sad dvoje u ove planove. Radi se o diplomatskom trijumfu Argentine: početkom prošlog tjedna Opća skupština Ujedinjenih naroda izglasala je donošenje rezolucije kojom bi se regulirao postupak

Razvijene zemlje i zemlje u razvoju kao da se ne mogu dogovoriti o poštenoj podjeli ekološke odgovornosti iako im raste međuovisnost u pogledu trgovine, ulaganja i opskrbe prirodnim resursima. Piše: Alehandro Litovski, osnivač i izvršni direktor savjetodavne kompanije "Earth Security Initiative" (ESI) Objava novog Hladnog rata nakon ruskog pripojenja Krima pokazala se pretjeranom i preuranjenom.

Europska unija je nedavno pristala na "treću razinu sankcija" protiv Rusije zbog njezina djelovanja u Ukrajini. Kako već i priliči Europskoj uniji, bio je to dug i težak postupak. Ključni je problem cijelo vrijeme bilo to što, iako sankcije služe zajedničkoj svrsi, troškove njihove primjene snose pojedinačne države članice. Piše: Daniel Gros, direktor Centra za

Guverner Rik Peri iz Teksasa ponovo će se kandidovati za predsednika. Kakve su mu šanse? Hoće li ponovo da postane predmet sprdnje? Nemam pojma. Ovo nije kolumna o konjskim trkama. Umesto toga, hteo bih da iskoristim ambiciju g. Perija i kažem koju reč o jednoj od mojih omiljenih tema: međuregionalnoj razlici u ekonomskom rastu i

Evropljani, naročito evropska elita, smatraju stavove američkih građana prema nauci koliko zabavnim toliko i zabrinjavajućim. Mi u Evropi nemamo redovne pokušaje da se evolucija zameni „inteligentnim dizajnom“ u školskim programima. Poricanje klimatskih promena nije mejnstrim politika u Evropi onoliko koliko u Americi (uz mogući izuzetak Britanije). Ali izgleda da je Evropa, a naročito vladajuća elita,

BEOGRAD – Iako se još uvek sa sigurnosću ne zna šta sadrži plan vlade za smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, ekonomisti su ne samo za linerano, već i pogresivno smanjenje plata, ali pod uslovom da najbolje plaćeni u javnom sektoru ne plate najveći ceh. Svi se takođe slažu da iz tih mera treba

Unatoč mršavim rezultatima, politički i privredni čelnici i dalje su uvjereni da je model gospodarskog rasta koji je prevladavao u pretkriznim godinama prije 2008. godine najbolji izbor, bar za blisku budućnost. Piše: Ašoka Modi, bivši rukovodilac programa za Njemačku i Irsku pri MMF-u, a trenutno gostujući profesor međunarodne ekonomske politike pri Fakultetu za javnu i

Statistike su neumoljive. Troškovi „provlačenja kroz krizu“ postaju sve vidljiviji. Rast je ponovo izostao. Oporavak je okončan, pre nego što je uopšte i počeo. Merkelin pragmatizam tokom evrokrize pokazao se kao optička varka, što je oduvek i bio. Kao kada primetite vlagu u stanu pa je prekrečite, ali zadovoljstvo zbog naizgled dobro obavljenog posla ubrzo