ATINA – Premijer Grčke Aleksis Cipras saopštio je sinoć da podnosi ostavku kako bi omogućio održavanje novih izbora poručivši da grčki narod treba da ocjeni njegov učinak.
„Imam moralnu odgovornost da vašem sudu iznesem ono što sam učinio“, rekao je Cipras u obraćanju građanima koje je prenosila grčka televizija.
Prema njegovim riječima, mandat koji je dobio 25. januara došao je do svojih granica i sada građani treba da odluče o novom mandatu i da se izjasne o tome da li ih je pred stranim kreditorima predstavljao na odgovarajući način.
„Ukratko, podnijeću svoju ostavku i ostavku svoje vlade predsjedniku Grčke“, najavio je on, preneo je Rojters.
Nagađanja o prijevremenim izborima, koji će se najvjerojatnije održati 20. septembra kako je predložio sam Cipras, pojačala su se posljednjih dana, a visoki zvaničnici, među kojima ministar energetike Panos Skourletis, na njih su otvoreno pozivali.
Cipras je u petak uspio da pređe prag od 151 potrebnog glasa u parlamentu za potporu programu pomoći, ali zahvaljujući glasovima opozicionih stranaka.
Broj poslanika iz njegove koalicije koji su podržali dogovor s međunarodnim predstavnicima pao je na 118 što je ispod praga podrške od 120 poslanika koliko je potrebno manjinskoj vladi. Ciprasova koalicija broji 162 poslanika.
Evrozona će ukupno u prvoj tranši programa pozajmiti Grčkoj 26 milijardi evra, prije nego što provjeri provodi li Grčka nametnute uslove.
Centralni komitet Sirize odlučio je pre tri nedelja da u septembru bude održan vanredni kongres stranke na kome bi se utvrdila vladina strategija, što je ranije zatražio Cipras.
Naime, Cipras se nalazi pod pritiskom značajne manjine u Sirizi koja kaže da sporazum koji je grčki premijer potpisao sa međunarodnim kreditorima ide protiv vladinih obećanja protiv mera štednje.
Oko 30 poslanika Sirize odbilo je u julu da glasa za reforme, a Cipras je još tada rekao da su vanredni izbori opcija, ukoliko se sa ovakvim otporom nastavi.
Prijevremeni parlamentarni izbori, koje planira grčki premijer, mogu pomoći u jačanju podrške programu za stabilnost, izjavio je predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
„Prijevremeni izbori u Grčkoj mogu da budu način za dobijanje šire podrške programu pomoći koji je upravo potpisao premijer Cipras u ime Grčke“, napisao Martin Selmaj na svom „Tviter“ nalogu.
Predsjednik Evrogrupe Jeren Dijselblum rekao je da se nada da Ciprasova ostavka i novi izbori neće odložiti paket pomoći koji je Atina dogovorila sa kreditorima.
„Ključno je da Grčka održi svoje obaveze prema evrozoni“, istakao je Dijselblum.
On je podsjetio da je grčki parlament značajno podržao novi program i paket reformi i dodao da se nada da će izbori dovesti do još veće podrške u novom grčkom parlamentu.
Grčki javni dug uvećan na 312,8 milijardi evra
Dug centralne Vlade Grčke krajem juna ove godine iznosio je 312,8 milijardi evra, što je za gotovo sto miliona evra više u odnosu na mart, kada je iznosio 312,7 milijardi evra, podaci su grčkog Ministarstva finansija.
Prema podacima Ministarstva, državne rezerve u gotovini pale su na samo 77,3 miliona evra krajem juna, od 796,5 miliona evra u martu.
Grčka se nalazi u dubokoj finansijskoj krizi, a Upravni savjet Evropskog mehanizma stabilnosti, koji čine ministri finansija evrozone, odobrio je sinoć program za Grčku od najviše 86 milijardi evra finansijske pomoći tokom tri godine.
Države evrozone odobrile su da se Grčkoj isplati prva tranša od 23 milijarde evra iz novog, trećeg međunarodnog paketa finansijske pomoći.
Atina platila dug Evropskoj centralnoj banci
Grčka je uplatila dug od 3,2 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci novcem iz novog paketa finansijske pomoći, izjavio je visoki vladin zvaničnik.
„Uplata je izvršena, novac je na putu“, rekao je zvaničnik koji nije želio da bude imenovan.
Grčka je primila prvu tranšu iz novog finansijskog paketa, nakon što je Evropski mehanizam za stabilnost /ESM/ juče odobrio plan vrijedan 86 milijardi evra.
Prva tranša iznosi 13 milijardi evra, od čega će oko 12 milijardi evra biti iskorišteno za plaćanje dugova.
Inicijalna tranša uplaćena je u gotovini, a još deset milijardi evra poslato je na odvojen račun za rekapitalizaciju banaka u formi ESM banknota. (Agencije)
