KOPAONIK – Za Srbiju rast od dva odsto apsolutno nije dovoljan i ako on ne bude veći, to će za nas biti vrlo slično uslovima krize. Rast bi trebalo da bude najmanje pet do šest odsto u kontinuitetu ako želimo da Srbija napreduje, izjavio je premijer Srbije Srbije Mirko Cvetković otvarajući danas Biznis forum na Kopaoniku.

“Ne postoje pouzdani podaci da je Srbija izašla iz krize, ali ima indikatora da se to ove godine može očekivati”, istakao je Cvetković.

On je kao primjer naveo da je u januaru industrijska proizvodnja porasla za 3,7 odsto, a izvoz u prva dva mjeseca ove godine za 31 odsto. Sa druge strane, uz ove pozitivne, postoje i negativni signali, a to je prije svega smanjenje priliva sredstava u budžet.

“U prva dva meseca prihodi su bili za 8,5 odsto manji od planiranih. To je značajan pad prihoda u odnosu na očekivane i ako se to ne promeni očekuju nas problemi”, rekao je Cvetković.

Cvetković je istakao da se Vlada suočava prije svega sa problemima koji proističu iz konfliktnih ciljeva i konfliktnih interesa. Kao primer naveo je da Vlada ove godine ima za cilj da poveća tražnju, a u isto vrijeme mora da smanjuje javnu potrošnju.

„To su konfliktni ciljevi i zato moramo da nađemo balans među njima“, istakao je Cvetković.

Kao drugi primjer konfliktnih ciljeva, Cvetković je istakao cilj Vlade da olakša socijalni položaj ljudi u Srbiji, a to podrazumijeva rast plata, dok je u isto vrijeme jedan od ciljeva restrukturiranje budžeta, tako da kapitalni dio u budžetu bude veći na konto potrošnje.

„Nijedna ekonomomska politika koja ne vodi računa o socijalnim aspektima ne može biti uspešna i u suštini se svodi na Darvinovu teoriju po kojoj opstaju samo najjači, dok oni najslabiji propadaju. To za Vladu Srbije nije prihvatljivo“, rekao je Cvetković.

Trodnevni forum, sedamnaesti, okupio je više od 400 učesnika, od kojih će 80 govoriti na skupu koji za temu ima period poslije krize i to kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize.

Među učesnicima skupa koji organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije su ministri u Vladi Srbije, predstavnici državnih institucija, ekonomisti, privrednici i ambasadori nekoliko najrazvijenijih zemalja.

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić ocijenio je na Biznis forumu na Kopaoniku da je nezaposlenost trenutno najveći problem u Srbiji i da će povećanje zaposlenosti biti jedan od ključnih izazova za Vladu Srbije u ovoj godini.

On je naveo da su smanjeni prihodi Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je posljedica smanjenja broja zaposlenih u Srbiji.

Dinkić je rekao da će predložiti Međunarodnom monetarnom fondu /MMF/ da se u septembru u Srbiji odmrznu plate u javnom sektoru.

On je pojasnio da će predložiti da se od septembra plate i penzije povećaju za stopu inflacije i polovinu stope rasta bruto domaćeg proizvoda koja će do tada biti ostvarena, te da će se o ovom modelu razgovarati sa delegacijom MMF-a tokom njihove posjete u maju.

“To će državu maksimalno da košta 10 milijardi dinara u ovoj godini, što je 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda /BDP/”, rekao je Dinkić i dodao da će indirektni efekti biti mnogo veći na povećanje domaće potrošnje.

On je dodao da je ubijeđen da se povećanjem plata i penzija neće produbiti budžetski deficit, već da će se povećati priliv novca u državnu kasu.

Dinkić je najavio da će predložiti da država počne da subvencioniše i keš kredite koje bi banke odobravale građanima.

Prema njegovim riječima, krediti bi bili do 3.000 evra u dinarima, uz rok otplate do tri godine, građani prvih godinu dana ne bi plaćali kamatu, a mjesečna rata bi iznosila 1.000 dinara, dok bi kasnije ta rata iznosila oko 10.000 dinara mjesečno.

Srbiji je potrebna poreska reforma kojom bi se povećalo oporezivanje potrošnje, a smanjilo oporezivanje zarada, kaže ministarka finansija Diana Dragutinović.

Dragutinovićeva je na Kopaonik biznis forumu kazala da bi to podrazumijevalo povećanje poreza na dodatu vrijednost, ali je dodala da je to njena lična vizija poreske reforme, što ne znači da vlada mora da prihvati.

Ministarka finansija je navela i da bi smanjenje fiskalnog opterećenja na zarade bilo moguće povećanjem neoporezivog dijela plate sa trenutnih 6.000 na 16.500 dinara.

Prema njenim riječima, trebalo bi povećati i oporezivanje uvoza.

Dragutinovićeva je ocijenila da bi efekati takve poreske reforme bili smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmjeni Srbije i povećanje konkurentnosti radne sange.

Ministarka finansija izjavila je i da visoka izloženost deviznom reziku, zbog evroizacije, predstavlja prijetnju budućoj ekonomskoj stabilnosti zbog čega je neophodno da vlada i Narodna banka Srbije (NBS) i poslovne banke zajednički rade na procesu deevroizacije.

Dragutinovićeva je rekla da je deevroizacija u zajedničkom interesu svih i njena svrha je da monetarnu politiku učini efikasnijom i fleksibilnijom i smanji ranjivost finansijskog sektora.

Prema njenim riječima, vlada mora da se uzdrži “od nepotrebnih akcija promovisanja evra”, da se zadužuje u dinarima, subvencioniše dinarske kredite i da učini da potraživanja za restituciju glase na dinare.

Dragutinovićeva je naglasila da bi vlada morala da obučava građane i privredu o deviznim rizicima, da zabrani oglase sa cenama u evrima i promoviše tržište državnih obveznica.

Ministarka je istakla da bi NBS radi deevroizacije trebalo da postigne nisku inflaciju, ojača diferencijalni tretman obaveznih rezervi banaka u dinarima i devizama i da pooštri zahtjeve kako bi klijenti banaka bili svjesni deviznih rizika.

Guverner NBS Radovan Jelašić je na Forumu izjavio da NBS u dužem periodu intenzivno radi na procesu deevroizacije, ali da je važno da i država podrži taj proces kroz mjere koje je predložila ministarka finansija.

Jelašić je istakao da to neće biti lako niti popularno, jer sa sadašnjom inflacijom i referentnom kamatnom stopom dinarski krediti će narednih godina biti skuplji od kredita u evrima, ali je to prema njegovim riječima jedini način da se odbranimo od negativnih efekata neke.

Glavni ekonomista Svjetske banke Dušan Vujović očekuje da će Srbija ove godine ostvariti projektovan privredni rast od oko dva odsto, ocjenjujući da će za njegovo održavanje i podizanje na željeni nivo, pet do šesto godišnje, morati da se završe reforme privrede.

Srbija je, za razliku od većine zemalja, ušla u krizu s bremenom nezavršenih reformi, pa pored neposrednog izlaska iz krize, kao kratkoročnog pada ekonomske aktivnosti, mora da završi i reforme, rekao je on na Poslovnom forumu Kopaonik 2010.

Vujović je istakao da će stabilnost i održivost rasta privrede zavisiti od sposobnosti Vlade da ostvari reforme koje su neophodne da bi Srbija trajno privukla investitore

 U dijelu foruma posvećenom geoekonomskoj perspektivi, prema najavama, govoriće ambasadori Rusije Aleksandar Konuzin, SAD Meri Vorlik, Njemačke Volfram Mas, Italije Armando Varikio i Grčke Dimostenis Stoidis i Austrije Klemens Koja.

U radu “srpskog Davosa” učestvovaće i drugi brojni predstavnici akademske zajednice, banaka, domaćih i stranih firmi koje posluju u Srbiji, Privredne komore Srbije i Svjetske banke.