BANJALUKA – Zbog neefikasnosti državnog aparata i nedostatka političke volje, javnost zvanično ne može da zna pouzdane makroekonomske pokazatelje BiH. Tako ćemo tek u drugoj polovini 2010. zvanično saznati da li je BiH bila ove godine u recesiji, jer Agencija za statistiku radi isključivo godišnje izveštaje o vrednosti bruto društvenog proizvoda (BDP) i to sa velikim zakašnjenjem. 
Zemlje Evropske unije, ali i Hrvatska, osim polugodišnjih, rade i kvartalne izveštaje o DBP na osnovu čega mogu da prave realne planove za budžete, ekonomske politike…
Upravo je nedostatak zvaničnih i pouzdanih informacija o makroekonomskim kretanjima prostor za manipulaciju naročito političarima koji su donedavno tvrdili da BiH neće osetiti krizu. Međutim, sada pričaju suprotno.
Predstavnik Sektora za makroekonomski sistem pri Spoljnotrgovinskoj komori BiH Igor Gavran kaže da je BiH u recesiji od početka godine, jer se od tada beleži pad industrijske proizvodnje, smanjenje zaposlenih, rast nezaposlenih, zatvaranje firmi, smanjenje i zamrzavanje plata…
– Apsolutno smo u recesiji. To pokazuju svi pojedinačni podaci, ali to niko ne može potkrepiti jer će te podatke objaviti Agencija za statistiku tek u drugoj polovini naredne godine. Zato je nemoguće reći tačan podatak o kretanju BDP u poslednja dva kvartala – objašnjava Gavran.
On dodaje da je u FBiH evidentiran pad industrijske proizvodnje od oko deset odsto.
– U Srpskoj je na kraju polugodišta prikazan rast industrijske proizvodnje od oko 17 odsto. Međutim, to nije realno, jer se rast najvećim delom bazira na proizvodnji Rafinerije nafte čiji rezultati se porede sa prošlom godinom kada nije bilo proizvodnje – ističe Gavran.
Inače, recesija se proglašava kada dva kvartala zaredom postoji pad društvenog bruto proizvoda. Društveni bruto proizvod BiH prošle godine je, po podacima Agencije za statistiku BiH, iznosio oko 24,7 milijardi KM, a po procenama Centralne banke BiH oko 25,1 milijardu maraka. Po glavi stanovnika BDP je lane bio oko 6.500 KM.
Direktor Agencije za statistiku BiH Zdenko Milinović, koji nije želeo da govori o trenutnim makroekonomskim kretanjima, kaže da je planirano da tek 2011. zaposleni u agenciji rade kvartalne nacionalne izveštaje, odnosno kretanja BDP.
– Nisu stvorene sve pretpostavke da radimo po evropskim standardima. Nemamo ni dovoljan broj zaposlenog i edukovanog kadra za takvu vrstu računanja i metodologiju – tvrdi Milinović. On dodaje da je i problem što entitetski zavodi za statistiku rade dvema različitim metodama, te što Uprava za indirektno oporezivanje BiH ne dostavlja Agenciji podatke o PDV i spoljnoj trgovini.
– Takođe, problem je i što ne znamo koliko imamo stanovnika i onda se sve zasniva na procenama – dodaje Milinović.
Negativni trendovi
Direkcija za ekonomsko planiranje BiH saopštila je da, iako ne postoje kvartalni podaci o BDP, skoro svi kratkoročni pokazatelji agregatne tražnje i dešavanja u realnom sektoru ukazuju na negativan ekonomski rast u prvom tromesečju 2009. „Smanjenje ekonomske aktivnosti u BiH se može ilustrovati kroz pad većine najvažnijih delatnosti u realnom sektoru. Smanjenje izvoza i domaće tražnje je u velikoj meri dovelo do pada industrijske proizvodnje“, navedeno je u izveštaju. Direkcija ističe da pad broja zaposlenih, povećanje broja nezaposlenih, usporen rast plata i penzija uz najverovatniji nastavak trenda pada inostranih novčanih priliva ukazuje na pad raspoloživog dohotka.
Ni Kozarić ne zna koliko smo u recesiji
Guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić kaže da je u BiH evidentiran pad privrednih aktivnosti. „Samim tim smo u recesiji“, konstatuje Kozarić. On podseća da smo proteklih godina imali rast BDP, a da se projekcije o rastu za ovu godinu stalno koriguju. „Poslednje projekcije govore da ćemo ući u negativno polje i da će DBP pasti za tri odsto. Međutim, poslednji statistički pokazatelji govore i o tome da je prisutan simboličan rast industrijske proizvodnje“, dodaje Kozarić.
