Nije bilo lako okupiti u jednu interesnu grupu četiri države-civilizacije: Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu. Pošlo je to za rukom Americi. Neosporni lider planete sa kraja dvadesetog veka svojom željom za apsolutnom vlašću u vidu „novog svetskog poretka“ i planom da dugoročno kontroliše sve relevantne procese u svetu izazvao je naglo približavanje i okupljanje ovih zemalja.

Autor: Milan Purić    

I umesto da prisustvujemo „kraju istorije“, svedoci smo gotovo trenutne promene svetskih odnosa i novih geopolitičkih planova, strategija i povezivanja. BRIK svojom pojavom nije samo stvorio multipolarnost i jasnu želju da promoviše i štiti svoje interese, već je pokrenuo i preispitivanje odnosa u samom gotovo idiličnom (na izgled) savezu koje predvodi Amerika. EU, Japan i mnogobrojni sateliti Amerike u situaciji su da pronalaze svoje interese pod znatno drugačijim okolnostima i na drugim adresama nego do sada.

Pored želje da se Americi ograniči mogućnost da sistemom koji je u dužem periodu gradila i silom svog oružja obezbeđivala, a instaliranjem dolara kao rezervne svetske valute, sebi i svojim partnerima obezbedila privilegovano mesto u svetskoj privredi (zarad izvlačenja ekstra profita iz celog sveta), BRIK je otvorio neslućene mogućnosti saradnje dve najmnogoljudnije zemlje na planeti, sa druge dve koje imaju najveće prirodne resurse na planeti. Kompatibilnost ljudskih i prirodnih resursa ovih zemalja je frapantna. Rast svetske tražnje sada 70% zavisi od BRIK-a. Siguran rast u realnom sektoru privreda ovih zemalja u sledećih 15 do 20 godina postao je signal za osnivanje nekih od najprofitabilnijih investicionih fondova na zapadu. Uz već sad jasnu prepoznatljivost i vojne komponente koje sigurno neće nikom na svetu dozvoliti dominaciju nad resursima potrebnim za održiv razvoj i napredak na planeti, BRIK se i u zapadnim analitičkim krugovima procenjuje kao mogući novi motor razvoja čovečanstva.

Pravo je pitanje da li zaista postoje realni uslovi i mogućnosti da se to dogodi? Kao prvo, u svim predviđanjima ozbiljnih investicionih centara, privrede ovih zemalja na srednji rok postaće dominantne u svetu i predstavljaće mesta sa najvećom proizvodnjom materijalnih dobara, a u usto vreme, one će predstavljati i apsolutno nove lidere u povećanju svetske tražnje. Tako jak „hardver“ sigurno će biti podržan i odgovarajućim „softverom“, jer se prenos novih znanja i tehnologija po svetu sada obavlja gotovo trenutno. I po broju mladih, visokoobrazovanih ljudi, BRIK će biti prirodno okruženje za nastajanje novih naučnih i tehnoloških revolucija. Polako prolazi vreme velikih seoba „mozgova“ sa Istoka na Zapad i tako prestaje jedan od načina najveće eksploatacije prirodnih resursa na planeti. Uslovi za naučni razvoj i ulaganja u nove nauke i tehnologije polako se izjednačavaju u svim zemljama sposobnim da učestvuju u strateškim geopolitičkim igrama.

Resursi kojima raspolaže Brazil sastoje se od skoro neograničenih energetskih potencijala koja najnovija istraživanja rezervi nafte i gasa samo dodatno potvrđuju. Bogatstvo u ostalim mineralnim resursima, osim što se zna da su najveća na svetu, često su još uvek i za same Brazilce tajna. Ova najveća zemlja Južne Amerike trenutno je jedan od svetskih lidera u poljoprivrednoj proizvodnji, a takođe je i zemlja sa veoma brzim rastom u oblasti čelika, automobilske industrije, petrohemije, avio industrije, industrije naoružanja, i potrošačkih dobara. Stanovništvo Brazila brzo se uvećava i dinamičnost mladih ljudi svakako će biti jedan od najvažnijih potencijala koje ova zemlja u budućnosti ima.

Rusija kao najveća zemlja na planeti raspolaže i najvećim prirodnim resursima u oblasti energetike: nafta, gas, ugalj, hidro potencijali – osnova su na kojoj su u toj zemlji stvoreni svetski veliki kompleksi petrohemija i ostalih takozvanih teških industrija koje su veliki potrošači energenata. Iako se smatra da ruska tehnologija nije uvek na svetskom nivou, to je zemlja koja u oblasti pojedinih vojnih tehnologija predstavlja svakako lidera u svetu. Sila ruskog oružja garant je nepovredivosti ogromnog prostora te države kao i njenih saveznica (među koje spada i Kina). Potencijali koje Rusija ima u poljoprivredi, a koji u prošlosti nisu adekvatno korišćeni, predstavljaju potencijal koji se ubrzano razvija pogotovo u južnim delovima zemlje. Za zagovornike hladnog rata skoro je neverovatan prizor najmoćnijih (za sada) američkih traktora kako od ranog jutra oru nepregledne ruske prostore. S obzirom na ciklično globalno otopljavanje, samo se mogu pretpostaviti mogućnosti koje će ova zemlja imati u poljoprivredi – povećanjem godišnje temperature za nekoliko stepeni. Ogromni prostori pretvoriće se u potencijalno najveće izvore hrane na svetu. Osnovana slabost ruskog razvojnog potencijala predstavlja negativni demografski faktor. Kako je ruski premijer Vladimir Putin to u nekoliko navrata veoma dobro elaborirao u javnosti, država mora najozbiljnije da se pozabavi time, a imajući u vidu odlučnost koju je u više puta demonstrirao, to će se sigurno i dogoditi. Pored toga i predvidljivo političko vođstvo Rusije u narednim decenijama to garantuje.

Kina kao predvidljivi najveći ekonomski džin, narednih decenija prestavljaće enigmu za sve, osim za samu sebe. Kao jedna od najstarijih civilizacija sa temeljima koje ima u svim oblastima ljudskog stvaralaštva, predstavlja možda najbolji primer države-civilizacije. U takvim državama strategije se prave desetinama i stotinama godina unapred. I pored povremenih odstupanja (uglavnom zbog uticaja novih tehnologija na razvoj) od planiranog, njihova stremljenja su večna. Kina, trenutno najveća fabrika na svetu, prvi put je, po proizvodnji u 2008, pretekla i doskorašnje nezamislivo velikog i nesavladivog velikana u toj oblasti – Ameriku. Kompjuterizacija i primena novih tehnologija na ovako velikom tržištu, jedan je od većih aduta. Glavni potencijali Kine svakako su ljudski resursi. Tu spada i sistem koji je sposoban da brzo donosi velike ekonomsko-političke odluke i da ga brzo realizuje. Najbrže narastajuće tržište i novi lider u porastu svetske tražnje u svetu, sposoban da u kriznim vremenima nadomesti smanjene izvozne mogućnosti, predstavlja siguran oslonac ovoj zemlji. Centralizovano planiranje udruženo nesputanom privatnom inicijativom, a odlično poduprto savremenim, pre svega kompjuterskim tehnologijama, pokazalo se kao najbolji odgovor na svetsku krizu i burne poremećaje mećunarodnih privrednih odnosa, kako je to unapred najavio BRIK. Brzom intervencijom Kina je uspela da smanjenu tražnju na međunarodnom tržištu, pre svega Amerike, nadomesti povećanom unutrašnjom potrošnjom, te će ove krizne godine imati rast BDP preko 8%.

Indija, koja je po rečima Bili Gejtsa (sigurno najvaćeg autoriteta u toj oblasti) najjača u sferi najprofitabilnije od svih industrja softvera. Godišnji prihodi Indije samo u oblasti „prodaje pameti“ (besplatni kol centri, računovodstvene usluge, medicinska dijagnostika) dostiže preko sto milijardi dolara. Pored toga, to je i svakako najveći proizvođač sirovina i poliproizvoda za farmaceutsku i hemijsku industriju (a da ne govorimo o ekologiji). Poljoprivredna proizvodnja koja je u svetskim razmerama velika, sve više se bazira na najnovijim tehnologijama i primeni nauke što im omogućava i sve veće zadovoljenje potreba populacije koja broji dobro preko milijarde. Nagli rast i ostalih industrija (auto, čelika, petrohemije) samo je signal da se i ova država-civilizacije nalazi u nesagledivo velikom razvojnom ciklusu.

Iz ovog kratkog opisa nekih od glavnih potencijala zemalja BRIK-a, vidi se da im resursi za globalno vođstvo ne nedostaju. Šta bi onda moglo da prestavlja prepreku u globalnoj razvojnoj priči na čijem bi čelu bila ova grupa zemalja?

Pretpostavka za održivo globalno razvojno vođstvo svakako predstavlja stabilno poslovno okruženje. Po zapadnim analitičarima, a pogotovo političarima, to zemlje BRIK-a ne poseduju. Poslovno okruženje u ovim zemljama, a pre svega korupcija, predstavlja problem koji će se rešavati decenijama, a dostizanje međunarodnih standarda predstavljaće glavni problem u napretku ovih zemalja. Birokratizovani državni aparati predstavljaju prepreku lakoći poslovanja, odnosno donošenja poslovnih odluka koje se brzo i lako mogu primeniti. Sve ovo, uz navodno nepostojanje vladavine prava predstavlja razlog nedostatka poslovnog poverenja kako domaćih, tako i stranih investitora koji garantuju nastavak dinamičnog razvoja ovih zemalja. Interesantno poglavlje u razvoju BRIK zemalja predstavlja demografski izazov koji u njima ima direktan uticaj na socijalnu stabilnost kao jedan od glavnih uslova stabilnog dugogodišnjeg razvoja. Posebno zapadne analitičare zabrinjava nedostatak otvorenosti ovih društava i mogućnost prihvatanja novih standarda i ponašanja uobičajenim u zapadnim demokratskim društvima. Niska produktivnost, velika urbanizacija i neravnomerana raspodela društvenog profita su mesta na kojima zastaje polet u ovoj asocijaciji. Kineze mora da brine starenje nacije, a Rusi su sami sebi najveći neprijatelji (alkohol i bela kuga). Analitičke, a pogotovo političke primedbe predstavnici ovih zemalja odbacuju kao nerezumevanje funkcionisanja ovih društava od strane Zapada. Nedobronamernost i zluradost se tumači kao pokušaj da se putem medijske satanizacije zaustavi ili uspori neminovan tok istorije i da se stanovništvo zapadnih i ostalih zemalja što duže drži u medijskom mraku, zarad očuvanja stečenih privilegovanih pozicija.

Kako same po sebi nisu koheziona grupa, unutrašnje protivrečnosti i pritajena mesta mogućih ozbiljnijih razmimoilaženja u okviru BRIK-a svakako postoje i predstavljaju jednu od mogućnosti za nejedinstvo unutar njih. Kako se iz prošlosti vidi, tri azijska člana već su u prošlosti bivali u međusobnim sukobima, pa čak i kratkotrajnim ratovima. Prisetimo se sukoba Indije i Kine na Himalajima 1962, ili sukoba na reci Usuri u Sibiru pre manje od 40 godina na kinesko ruskoj granici, gde su ove dve zemlje imale žešći sukob svojih oružanih snaga. Iako su u međuvremenu ove zemlje postale čak i članice veoma važne Šangajske organizacije za saradnju, pandanu NATO saveza u Aziji, čiji je cilj upravo sprečavanje i širenje zapadne vojne alijanse u ovaj region, to ne isključuje neke nove, pogotovo ekonomske probleme između ovih zemalja. Indijska asocijacija privrednih komora FICCI, upravo je objavila da su njene članice veoma zabrinute za nagli uvoz kineske robe na indijsko tržište. Kako je kineska roba često jeftinija od indijske za 20 do 40%, to zaustavlja rast indiskih malih i srednjih preduzeća i priozvodi dodatnu nezaposlenost koja je jedan od većih indijskih problema. Pozivajući vladu na otvoreni protekcionizam signalizira nezadovoljstvo indjskih privrednika stanjem u odnosima Kine i Indije na privrednom planu. Takođe, Kina u brzo narastajućoj indijskoj industriji vidi ne samo lokalnog konkurenta, već zbog slične mreže imigranata koji su glavni prodavci i promoteri njihovih roba po svetu – i globalnog konkurenta. Nagli razvoj kineske vojne industrije (kao uostalom i svih drugih) za Rusiju predstavlja izazov, makar samo kao sužavanje njihovog najvećeg tržišta u toj oblasti. Nešto slično dešava se i u Indiji, gde se u prostor u toj oblasti ubacuje Amerika, želeći da se nametne kao glavni partner u razvoju svih vidova indijske armije, a pogotovu mornarice i naravno nuklearnih reaktora, gde je do skoro Rusija bila neprikosnoveni lider. No, za sada su to periferna dešavanja ako se imaju u vidu zajednička bezbedonosna, energetska i druga mnogo važnija pitanja. Brazil do skoro jedna od najviše zaduženih zemalja, uskoro će postati jedan od bitnih svetskih finansijera. Realizacijom i otvaranjem novih nalazišta nafte i gasa postaće i jedan od glavnih centara za određivanj cena energenata na svetskom tržištu, a imajući u vidu da već sada svoje potrebe za gorivima sa 80% zadovoljava sopstvenom proizvodnjom bio goriva, sigurno će biti za umerenije cene ostalih fodsilnih energenata, koje će izvoziti po celom svet. Kina je već kupila velike količine nafte i gasa od Brazila, a ugovor je sklopljen u nacionalnim valutama kao potpora novoj svetskoj monetranoj politici koja se neće zasnivati na dolaru. Svako snižavanje cena ove vrste energenata predstavlja direktan udar na ruski budžet i njihov dinamičan razvoj, pa je stoga i ovo jedno od mesta gde su moguća razmimoilaženja unutar BRIK-a. Interesantno je da je na prvom samitu vođa zemalja BRIK-a, usporena zamisao na realizaciji nove svetske valute koja bi zamenila dolar. Iako je ovo bio jedan od najvažnijih zahteva sa prvog zvaničnog zajedničkog pojavljivanja ministara spoljnih poslova u Jekaterinburgu maja 2008, na ovogodišnjem samitu lidera ovih zemalja to pitanje malo je skrenuto u stranu, prvenstveno zbog velike ruske i kineske potrebe da smanje svoja potraživanja u dolarima koja imaju u SAD i drugim zemljama.

No, unutrašnje protivrečnosti nisu jedini i najveći problem sa kojim se ove zemlje susreću na putu ka ostvarivanju nove geopolitičke situacije koja bi bila znatno različita od doskorašnje. Nova aktivna politika prema ovim zemljama od strane Amerike i njenih saveznika sastoji se svakako od pokušaja da se međusobne veze zemalja BRIK-a što više oslabe, a njihov sada već evidentan uticaj u svetu umanji. Amerikanci razdvajanjem prioriteta na ekonomske, o kojima će u budućnosti uglavnom razgovarati sa Kinom, i vojno-političke, o kojima će se dogovarati sa Rusijom, žele da različito rangiraju BRIK zemlje i uvuku ih u međusobna sumnjičenja o stvarnim namerama. Brazil je u tom scenariu predviđen kao zemlja koja bi u američkom interesu kontrolisala region Južne Amerike. Sa Indijom se, pak, razvija puna saradnja u nuklearnom i pogotovo vojnom području, kao jedinom pravom demokratijom dostojnom najvećih investicija za koje Amerika ima interes.

I dok se u svetu ubrzano vode polemike koji je od puteva oporavka svetske privrede najbolji: japanski umreženi kapitalizam, evro dirigovani kapitalizam ili možda državni, intervencionistički američki kapitalizam, Kinezi dokazuju da se njihov socijalistički kapitalizam u autoritativnoj izvedbi ponajbolje drži, a društvo mu pravi kapitalistički socijalizam indijskog tipa.

Presednik Obama (i njegovi savetnici) greši kada izjavljuje da će Amerika i Kina voditi glavni dijalog tokom 21. veka. Najinteresantniji dijalog i nadmetanje dve super države-civilizacije najstarije na svetu, Indije i Kine, obeležiće ovaj vek, a pogotovo njegovu drugu polovinu.