Grčka je postigla sporazum o dugo odlaganom paketu mera za pomoć, koji će iziskivati višegodišnje stezanje fiskalnog kaiša, ali taj sporazum verovatno neće ukloniti potencijalne pretnje ostalim evropskim zemljama koje takođe pate od porasta dugova i ekonomskih problema. 
Autori: Dan Bilevski i Lendon Tomas Junior
“Učinio sam, i činiću sve kako ne bih dozvolio da zemlja bankrotira“, istakao je premijer Grčke Jorgos Papandreu u televizijskom govoru, u kome je tražio da Grci prihvate “velike žrtve radi izbegavanja katastrofe“.
Ovo vađenje iz bule o kome se pregovaralo nedeljama sa MMF-om i grčkim evropskim partnerima iziskuje čak 110 milijardi evra (145 milijardi američkih dolara) u obliku zajmova potrebnih za odbranu od direktne nesposobnosti otplate dugova i radi zaustavljanja širenja ekonomske zaraze na ostale delove regiona.
Međutim, analitičari upozoravaju na to da ni sama Grčka nije još rešila osnovne probleme, a mogu nastati i druge krize oko državnih dugova kada zajmodavci i spekulanti pažnju skrenu na nekolicinu drugih država koje su isto tako neotporne.
“Neposredni utisak može biti ublažavanje simptoma, ali zapaljenje će se ponovo pojaviti“, predskazao je Edvard Hju, ekonomista iz Barselone, koji piše za uticajni blog “Šaka evra“ (Fistful of Euros). “Osećam da je trulež odmakla predaleko.“
U samoj Grčkoj Papandreu, potomak dinastije socijalista, čiji je otac, Andreas Papandreu dok je bio premijer osamdesetih godina pomogao uspostavljanje široko razgranate grčke socijalne države, pokušao je da ohrabri Grke da prihvate najobimniju reformu države za života jedne generacije.
Naveo je: “Želim da Grcima pošteno kažem da nas očekuju velika iskušenja“.
Dok ova operacija baca konopac spasa vladi Grčke, slični izazovi očekuju Portugal, Španiju, možda i Italiju, kao i ostale zemlje južnog pojasa Evrope. Osim toga, i van evrozone nalaze se zemlje kao što su Litvanija, Mađarska i Rumunija koje posrću u naporima da ispune ciljeve MMF-a.
Kako analitičari kažu, čak ni Velika Britanija, koja ima sopstvenu valutu i do sada nije imala teškoća da pozajmljuje uz razumne kamatne stope, neće još dugo biti u stanju da odlaže trenutak istine. Ma ko da dođe na vlast nakon parlamentarnih izbora 6. maja, naći će se pod pritiskom tržišta da, kako bi se zatvorio ogromni britanski fiskalni deficit, načini plan dostojan poverenja.
Što se Evrope tiče, ova do sada nečuvena operacija vađenja iz bule jednog od 16 članova evrozone na ispit je stavila poverenje u zajedničku valutu i uzrokovala jednu od najvećih pukotina u evropskom projektu od njegovog nastanka, pre više od pedeset godina.
Za Grčku ovaj paket za spasavanje, za koji se očekuje da će ga kasnije ove nedelje odobriti grčki parlament, zahtevaće višegodišnja žrtvovanja.
Ministar finansija Jorgos Papakonstantinu, koji je u nedelju otputovao u Brisel na sastanak ministara finansija evrozone, istakao je da je Grčka prihvatila da povisi PDV sa 21% na 23%, da zamrzne plate državnih službenika i ukine im godišnje bonuse koji su iznosili dve mesečne plate. Narodni poslanici takođe neće više dobijati bonuse.
Specijalni propisi koju su omogućavali prevremene penzije državnih službenika biće pooštreni i vlada namerava da za oko 10% podigne akcize na gorivo, duvan i alkohol.
Ali, Papandreu je izjavio da je u teškim pregovorima sa MMF-om, EU i Evropskom centralnom bankom vladi pošlo za rukom da se izbegnu smanjivanja plata u privatnom sektoru.
Papakonstantinu se nije osvrnuo na veoma osetljivo pitanje o tome da li će vlada olabaviti propise za otpuštanje državnih službenika, čije su plate i beneficije ključni uzrok dužničkog problema. Do sada vlada nije bila u situaciji da otpušta državne službenike, čija su prava ustavno zagarantovana.
Ukazujući na to da će ove mere neizbežno potkopati ekonomski rast Papakonstantinu je prognozirao da predstoji recesija koja će biti dublja od očekivane, sa ekonomijom koja će u 2010. opasti za 4% a još i dodatnih 2,6% u 2011. godini, pre nego što se vrati u fazu rasta od 1,1% u 2012. godini.
Papakonstantinu je priznao da će uz taj program, čak i ako bude uspešan, za oporavak fiskalnog bilansa biti potrebno duže nego što se prognoziralo. Vlada sada prognozira da Grčka sve do 2014. godine neće smanjiti deficit koji je sada približno 13,6% BNP-a – na nivo od ispod 3%, što je dve godine kasnije nego što se prvobitno nameravalo.
“Nalazićemo se u recesiji tokom nekoliko sledećih godina, a to znači da ćemo morati da brže delamo kako bismo smanjili deficit“, naveo je Papakonstantinu.
Posle više meseci tokom kojih je Nemačka uporno odbijala da prihvati da će morati da spasava najrasipnije članove evrozone, a nakon najnovijeg izveštaja Agencije za procenu kreditne sposobnosti „Standard i Purs“ kojom su obveznice Grčke srozane na nivo “otpada“, predstavnici EU su poslednjih dana požurili da sastave paket za pomoć Grčkoj.
Taj paket za ovu godinu podrazumeva 45 milijardi evra, a tome će slediti i dodatna pomoć za sledeće dve godine. Za uzvrat Grčka mora tokom sledeće tri godine da smanji budžet za 30 milijardi evra. Papakonstantinu je naveo da sredstva ovog plana pokrivaju najveći deo potreba Grčke za zajmovima.
Zvaničnici EU i MMF-a su rekli da su u taj plan uključena i sredstva za pomoć grčkim bankama, koje se mogu suočiti sa povećanjem nepokrivenih loših zajmova.
Servas Deros, zamenik generalnog direktora odeljenja za ekonomska i finansijska pitanja Evropske komisije, pred novinarima u Atini je izjavio: “Cilj tog fonda je da se grčkim bankama obezbedi da tokom tog vremena budu dobro snabdevene kapitalom.“
Pol Tomsen, šef misije MMF-a, naveo je da grčke mere štednje treba da ubede i umire finansijska tržišta, koja su za pozajmice Grčkoj zahtevala ogromne dodatne premije u poređenju sa uobičajenim za nemačke obveznice.
“Ovo je odlučujući trenutak za Grčku, mislim da će se poverenje povratiti. Mislim da ćete videti održivo i značajno smanjivanje tih razlika.“
Tomsen je odbacio pomisao da će Grčkoj biti potrebno da restrukturira dugovanja, što bi iziskivalo da i zajmodavci pretrpe velike gubitke. “O tome se nikada nije razgovaralo, nema planova, nema ničeg“, rekao je, dodajući da paket namenjen Grčkoj ni u kom pogledu nije uzorak plana za druge članice EU.
Međutim, neki ekonomisti tvrde da restrukturiranje duga ne treba isključiti kao mogućnost ubuduće. Ono bi smanjilo celokupno dužničko opterećenje Grčke, ali bi istovremeno izazvalo veliki rizik da nervozni investitori zatvore Grčkoj pristup finansijskim tržištima.
I pored svih napora da se sačini paket za spasavanje, ipak ostaju sumnje da će Grčka biti u stanju da istraje, jer to nije ništa drugo do kulturna revolucija u socijalnom ugovoru između te države i njenih građana.
Promena dugotrajnih navika – od sveprisutnog izbegavanja poreza do kancelarija prepunih lenjim službenicima – izazvala je strahovanja da bi socijalni nemir mogao da poremeti oporavak Grčke. Mada se najveći broj ekonomista slaže da je mere štednje odavno trebalo da budu uvedene, neki strahuju da bi one mogle da gurnu Grčku u još dublju i dužu recesiju i potkopaju političku volju da se promene izvrše.
Poslednjih dana Papandreu je usud Grčke poredio sa Homerovim junakom Odisejem, kome je bilo potrebno 10 godina da se iz rata vrati kući. Papandreu zasad uspeva da izbegne optužbe za krizu, jer je krivica bačena na rasipništvo prethodnika iz vlade desnog centra.
Međutim, Janos Papantoniu, nekadašnji ministar finansija iz vladajuće socijalističke stranke, navodi da mada posle niza godina preteranih pozajmica kako potrošača, tako i poslovnih krugova i vlada, Grci shvataju potrebu žrtvovanja, oni očekuju da rezultate mera štednje vide brzo, naročito ako od tih mera uglavnom budu patile siromašna i niža srednja klasa.
“Pošto sam devedesetih imao prilike da se bavim sličnom situacijom, stekao sam utisak da Grci nisu baš strpljiv narod.“
Janis Sturnaras, jedan od vodećih ekonomista i nekadašnji ekonomski savetnik socijalističke stranke, smatra da će kontrola MMF-a i EU sprečiti grčku vladu da skrene sa puta budžetske štednje.
“MMF će ovde biti svakih nekoliko meseci i pomno će posmatrati svaki pokret Grčke.“ U šali je priznao da je takvo nepoverenje na mestu, ne samo zbog toga što je ranija vlada lagala o visini deficita, nego i zato što Grci imaju tradiciju varanja, još iz antičkih vremena.
“Još iz vremena Trojanskog rata ljudi ne veruju Grcima, dakle, to nije ništa novo“, dodao je Sturnaras.
