SARAJEVO – Banke u BiH moraju u fokus vratiti klijenta i početi da grade partnerski odnos sa njim, jer je kriza pokazala da su banke više računa vodile o sebi, nego o klijentima, izjavio je guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić. 
Kozarić je istakao da u bankarskom sektoru u BiH postoje problemi sa nekvalitetnim kreditima koji su na nivou od 11,6 odsto.
Govoreći o privatnim preduzećima, Kozarić je naveo da su kamatne stope u BiH u blagom padu, dok za građane bilježe blagi rast.
“Zabilježen je blagi kreditni rast od oko četiri odsto i to prema sektoru privatnih preduzeća. To nije dovoljno i ima prostora za malo hrabriji kreditni rast, ali je činjenica da banke upravljaju rizicima malo pažljivije i da su perspektivnije”, ocijenio je Kozarić na okruglom stolu o temi “Perspektive i ograničenja razvoja finansijskog sektora u BiH” održanom u Sarajevu.
On je naveo da su banke u prvom kvartalu ove godine poslovale pozitivnije, što potvrđuje podatak da su ovaj period završile sa 35 miliona pozitivnog poslovanja, za razliku od prošle godine kada su bilježile gubitke od 124 miliona KM. Kapitalizacija banaka iznosi 15,9 odsto, što je više od 12 odsto koliko traži regulator.
“Suština je da će sve banke morati ići prema Bazel dva standardima, što znači bolje upravljanje rizicima i veću transparentnost”, naglasio je Kozarić.
On upozorava da je mikrokreditni sektor izgubio socijalnu dimenziju, te da su ovim kreditima uglavnom pokriveni sektori poljoprivrede i trgovine.
“Veliki je stepen nenaplativnosti kredita – više od 25 odsto, a jako su visoke kamatne stope, koje iznose više od 25 odsto, što je neodrživo. Oni se moraju hitno korigovati”, upozorio je Kozarić.
Lizing kompanije bilježe blagi oporavak, međutim, Kozarić smatra da problem predstavlja činjenica da ove kompanije posuđenim sredstvima kreditiraju svoje klijente, što je takođe jedan od rizika.
Kozarić je dodao da su finansijske institucije u BiH izložene globalnom kretanju i da sve što se dešava u Grčkoj može imati uticaja u BiH posredstvom određenih njemačkih i francuskih banaka.
Predsjednik Udruženja banaka BiH Berislav Kutle rekao je da bankarski sektor u BiH počinje da se oporavlja i bilježi prve uzlazne parametre, nakon što je u prvoj polovini ove godine dospio na dno recesije.
Prema riječima Kutlea, poredeći kraj 2008. godine i mart 2011. – aktiva banaka je gotovo ista, kreditna aktivnost nije pala, a krediti su čak i nešto veći.
Na neformalnom skupu Udruženja banaka i novinara, Kutle je ocijenio da preduslova za neku veću kreditnu aktivnost banaka u BiH nema, jer nedostaju pravi programi.
“Kamatna stopa u 2010. i 2011. godini manja je nego u Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Sa stopom od 7,98 odsto u ovoj godini ona je izuzetno niska za realno stanje u BiH”, istakao je Kutle.
On je napomenuo da će kamatna stopa morati da raste, ako država ne pomogne bankarskom sektoru.
“Stanje depozita smanjilo se u odnosu na 2008, pogotovo javnih i privatnih preduzeća. Štednja građana porasla je za 31 odsto, kapital banaka povećan je za 13 odsto, a rezervacije banaka povećane su za 119 odsto. Dobit banaka u 2008. iznosila je minus 191 milion KM, a sada za prva tri mjeseca 2011. godine iznosi 34 miliona KM, što je izuzetno malo, ali psihološki znači, jer govori da su se očistile aktive”, naveo je Kutle.
Govoreći o ekonomskom oporavku zemlje, predsjednik Udruženja banaka istakao je da BDP u BiH iznosi 24,7 milijardi KM, što je BDP manjeg evropskog grada, a bankarska aktiva 20 milijardi KM, što je aktiva jedne manje evropske banke.
“Porast BDP-a od 1,8 ili 2,8 odsto ne znači. Bez porasti BDP-a od 10 odsto nećemo moći ići u rast”, upozorava Kutle.
Prema njegovim riječima, broj zaposlenih u bankarskom sektoru stagnira, te u 2011. godini iznosi 10 276 radnika. U 2008. godini on je iznosio 11 158, ali prema njegovim riječima, nije bilo otpuštenih, već se radilo o redovnom penzionisanju.
