ATINA – Grčki premijer Jorgos Papandreu izjavio je u Atini da je sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) postignut dogovor o finansijskoj pomoći i pozvao svoje sugrađane na veliku žrtvu, kako bi se izbjegla katastrofa u zemlji pritisnutoj s 300 milijardi evra duga.

Papandreu je na vanrednom sastanku Vlade najavio plan oštre štednje do 2012. godine, kao dio dogovorenog zajma od oko 120 milijardi evra. Dvije trećine paketa u naredne tri godine obezbijediće evropski partneri, a ostatak MMF. Ove godine Grčkoj bi trebalo da bude doznačeno 45 milijardi evra. Predstavnici MMF-a i EU obavezali su Grčku da do naredne godine mora da smanji budžetski deficit za 10 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), koji je dostigao 13,6 odsto na kraju 2009. godine.

"Ova pomoć je bez presedana u praksi. Učinio sam i učiniću sve kako zemlja ne bi otišla u bankrot", rekao je Papandreu.

On je istakao da su ubijedili partnere da problem u Grčkoj nije samo grčki i da se tiče funkcionisanja tržišta i stabilnosti evra.

"Problem je poprimio ogromne dimenzije. Danas taj požar ne prijeti samo Grčkoj, već i zemljama evrozone, pa i dalje", ocijenio je Papandreu, dodajući da je cijena gašenja tog požara veoma visoka, posebno za građane Grčke.

Govoreći o novim mjerama štednje Papandreu je rekao da će se one odnositi na plate i penzije u javnom sektoru, ali ne i na privatni sektor. Plan štednje predviđa i povećanje poreza i zavrtanje slavine u oblasti odbrane i zdravstva.

Ministar finansija Grčke Jorgos Papakonstantinu najavio je juče da dodatnim planom štednje Vlada namjerava da do 2012. godine uštedi 30 milijardi evra. Papakonstantinu je na vanrednoj sjednici Vlade rekao da će u javnom sektoru biti ukinuta 13. i 14. plata, ali da će određeni bonus primiti oni sa najnižim platama. Za razliku od javnog, u privatnom sektoru neće biti takvih ograničenja. Ministar je istakao da će porez na promet biti povećan sa 21 na 23 odsto. Papakonstantinu je izrazio očekivanje da će novi paket mjera uticati da grčki budžetski deficit padne ispod tri odsto BDP-a do kraja 2014. sa 13,6 odsto s kraja prošle godine.

Grčka vlada već sprovodi plan štednje vrijedan 4,8 milijardi evra, kojim su smanjene plate u javnom sektoru, zamrznute penzije i povećani porezi. Zbog njih su grčki sindikati u više navrata protestovali, a za srijedu su najavili generalni štrajk zbog novog plana štednje.

Dogovor Grčke sa predstavnicima EU i MMF-a zvanično treba da dobije zeleno svjetlo ministara finansija zemalja evrozone, čiji je sastanak počeo juče popodne u Briselu. Nakon pozitivnog signala iz Brisela, pojedine članice evrozone moraju posebno da odobre paket pomoći da bi novac mogao da bude prebačen u Atinu. Osim toga, o sporazumu će se izjasniti i grčki parlament, koji je zakazao sjednicu za petak. Izvori u Briselu očekuju da bi lideri EU mogli aktivirati mehanizam pomoći najvjerovatnije 7. maja nakon što prođe parlamente Grčke i Njemačke, a optimisti su i čelnici EU.

"Uvjeren sam da će ovaj posao biti zaključen tokom narednih nekoliko dana", izjavio je evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove Oli Ren.

Francuska i Njemačka su odlučne da brzo sprovedu plan za pružanje trogodišnje pomoći Grčkoj čim bude usvojen. Njemački kancelar Angela Merkel izjavila je, međutim, da će velike mjere štednje koje su nametnute Grčkoj u zamjenu za finansijsku pomoć inspirisati i druge problematične zemlje evrozone da učine sve da izbjegnu sličnu sudbinu.

"Eksperti se slažu da su Portugal, Španija i Irska u mnogo boljoj situaciji nego što je to slučaj sa Grčkom. Ove zemlje vide šta se događa u Grčkoj i da sporazum sa MMF-om i sve što uz to ide nije nimalo jednostavan", rekla je Merkelova.

Predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo apelovao je na članice evrozone da podrže pružanje finansijske pomoći Atini u zamjenu za velike mjere štednje koje će biti od odlučujuće važnosti za stabilnost evrozone. Barozo je istakao da Evropska komisija smatra da je grčka vlada ispunila uslove koji su od nje traženi za dobijanja finansijske pomoći.

"Evropska komisija preporučuje da se aktivira koordinisani evropski mehanizam pomoći. Ova pomoć biće od suštinske važnosti za oporavak grčke privrede, ali i za očuvanje stabilnosti evrozone", rekao je Barozo.

Mučni i teški pregovori EU, MMF-a, Evropske centralne banke i Grčke počeli su 21. aprila, a pomoć bez presedana Grcima je dodijeljena u strahu da bi kriza u toj zemlji mogla imati domino efekat i ugroziti stabilnost evra. Sa devet milijardi evra duga koji stiže na naplatu 19. maja, Atina nije imala mnogo izbora već da zatraži pomoć od EU i MMF-a. Dodatni udarac grčkim vlastima zadale su vodeće međunarodne kreditne agencije snizivši kreditni rejting te zemlje. Zbog toga Grčka više nije mogla da se zadužuje emisijom obveznica jer je investitorima, uplašenim procjenama kreditnih agencija, morala ponuditi izuzetno visoke kamate.

Snižen rejting grčkim bankama

Globalna agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga "Moody's" snizila je rejtinge devet grčkih banaka, uključujući vodeće u tom sektoru – Nacionalnu banku Grčke, Alph Bank i Emporiki Bank.

Agencija navodi da se na spuštanje rejtinga odlučila pošto je ocijenila da je dužnička kriza uzela danak grčkim bankama, odnosno njihovim finansijama. Imajući to u vidu, agencija je snizila rejting bankarskih depozita, duga i finansijske snage banaka, dodajući da bi rejting duga i depozita mogli da budu sniženi ponovo.

Pozitivan signal za Balkan

U Evropi nestrpljivo očekivani i konačno postignuti dogovor zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o finansijskoj podršci Grčkoj imaće povoljan učinak i za ekonomsku stabilizaciju Balkana, prije svega Bugarske i Srbije, smatraju analitičari.

Eksperti vjeruju da će davanjem pomoći Grčkoj time biti odagnane nedoumice o daljem djelovanju filijala grčkih banaka u regionu. To znači da neće biti oklijevanja u matičnim grčkim bankama kad su u pitanju poslovanje i dalje odobravanje kredita na zapadnom Balkanu putem njihovih banaka-kćerki.