BANJALUKA – Prosečna četvoročlana porodica u Republici Srpskoj jedva sastavlja kraj s krajem, a za osnovne mesečne potrebe mora da obezbedi najmanje dve plate ili pet prosečnih penzija.

Jedna porodica u Srpskoj za hranu mesečno izdvoji najmanje 574 KM. Samo na osnovne potrepštine – mleko i mlečne proizvode, hleb, brašno, ulje, testeninu, sokove i sirovo meso za jedan mesec potroši se oko 320 KM.

Ukoliko na jesen dođe do najavljenih poskupljenja ovih namirnica to će značiti još veće osiromašenje kućnih budžeta, koje će malo ko moći da podnese. I dok iz udruženja potrošača i poljoprivrednika uporno tvrde da nema osnova za veće cene životnih namirnica, sasvim je izvesno da će cena pšenice skočiti za 20 odsto, farmeri već traže da se otkupna cena mleka poveća za 11,2 odsto, a uništena letina i veće cene žita lančano će povisiti i cene mesa. Kako u Srpskoj ne postoje zaštitne cene ključnih proizvoda stručnjaci upozoravaju da će naredni meseci biti prilično turbulentni jer su trgovci i spekulanti već „namestili“ klimu za menjanje cenovnika.

U banjalučkim veletrgovinama tvrde da još zvanično nisu dobili nove cenovnike, ali nezvanično kažu da ćemo brašno, ulje, mleko i mlečne proizvode uskoro kupovati skuplje za 10 do 15 odsto. Sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović kaže da prehrambene proizvode već plaćamo skuplje nego kupci u Srbiji, pa ondašnje najave većih cena ne smeju biti izgovor za poskupljenja u Srpskoj. Osim toga BiH, za razliku od Srbije, nema monetarnu inflaciju, pa je sva priča o skupljoj hrani kod nas stvar tržišnih manipulacija.

– Litar ulja u Srbiji košta 1,65 KM, a kod nas 1,99 KM, što znači da je ovog trenutka skuplje za 18,45 odsto. Mleko u tetrapaku kod njih košta 1,25 KM, a kod nas u proseku 1,50 KM – za 20 odsto skuplje. Litar pasterizovanog mleka u Srbiji košta 1,02 KM, a kod nas je 1,20 KM – kaže Petrović. Po njegovim rečima, u poslednjih šest meseci juneće meso je pojeftinilo za oko sedam, a svinjsko i do 20 odsto, a cene mesa u mesnicama u RS i dalje su među najskupljim u regionu. On najavljuje da će, ukoliko dođe do poremećaja na tržištu, tražiti da se primene zaštitne mere Zakona o regulisanju cena u RS.

Uzgajivač junadi Bogdan Sladojević kaže da će proizvođači pre imati manju zaradu, nego što će povećavati cene žive stoke, ali da veliki profit uzimaju mesari. „Kada je cena žive junadi bila 4,5 KM za kilogram, cena mesa je bila oko sedam KM. Sada je cena žive stoke pala na 2,80 KM, a cene u mesnicama su oko šest maraka. Dakle, klaoničari i mesari dobro zarađuju, pa ne vidim razlog za poskupljenje čak i ako stoka poskupi“, smatra Sladojević.

Mile Mirković, direktor „Agrosemberije“, koja otkupljuje mleko od proizvođača, kaže da mleka nema dovoljno na tržištu delom zbog vremenskih nepogoda, a delom i zbog slabe cene zbog koje su farmeri odustajali od proizvodnje. Farmeri insistiraju na povećanju otkupne cene za 11 odsto, a avgustovska cena u Semberiji već je veća za četiri odsto. Uprkos tome, Mirković smatra da maloprodajna cena ne bi smela da bude veća. „Od te cene farmerima i otkupljivačima bi trebalo da pripadne 60 odsto, mlekarama 30 odsto, a deset procenata trgovcima. Sada, prema grubim procenama, proizvođačima ide manje od 40 odsto. Zbog toga ne bi trebalo da bude velikih skokova cena, a nestašica bi mogla da bude i veštački stvorena i to treba sprečiti“, tvrdi Mile Mirković i napominje da bi situacija bila mnogo drugačija da imamo zaštitne cene za strateški važne proizvode.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac podseća da kupci ove godine plaćaju skuplje voće i povrće i do 50 odsto. Međutim, naglašava Usorac, u trenutne cene mesa, hleba i mleka već je uračunat ekstraprofit jer sa padom koštanja sirovina nisu pale cene u supermarketima.

Struktura troškova za hranu četvoročlane porodice

Proizvod – učešće u korpi

Hleb – 7,5 odsto

Mlečni proizvodi – 18,8 odsto

Sveže meso – 13,7 odsto

Suhomesnati proizvodi – 8,4 odsto

Ulje, mast, maslac – 3,2 odsto

Povrće – 22,9 odsto

Voće – 10,4 odsto

*Podaci Pokreta potrošača RS

Na hlebu i mleku se masno zarađuje

Prema trenutnoj ceni pšenice, brašna, energenata i dobiti proizvođača i trgovaca, maloprodajna cena vekne hleba od 600 grama u RS ne bi smela da bude veća od 0,90 KM. Ograničenja trgovačkih marži na hleb i mleko nisu ograničila mogućnosti ubiranja ekstradobiti na ove dve namirnice. Tako je nejasno i čime se „nazida“ cena mleka koje se otkupljuje od farmera – koji za litar dobiju oko 0,50 KM – do trostruko veće cene koju kupci plaćaju u trgovinama.