BANJALUKA – Kriza evra i sva dešavanja oko te valute ostaviće dosta veliki negativan uticaj i na domaću ekonomiju, upozorio je izvršni direktor Udruženja ekonomista Republike Srpske – SWOT Saša Grabovac.

“S obzirom na veliku vezanost našeg izvoza, koji je jedna od rijetkih pozitivnih stvari u domaćoj ekonomiji, nažalost možemo očekivati veliki negativan uticaj svega ovoga što se dešava”, rekao je Grabovac za agenciju Srna naglašavajući da u prvom redu misli na Italiju, koja je veliki spoljnotrgovinski partner BiH.

On je upozorio da bi i velike italijanske banke koje postoje u BiH – Unikredit i Inteza San Paolo mogle doći u problem.

Prema njegovim riječima, situaciju poboljašava činjenica što su banke u BiH dosta dobro kapitalizovane i što su prema adekvatnosti kapitala dosta veće od onih u EU.

Grabovac ističe da se može očekivati i dalji pad investicija ukoliko ne dođe do nekog radikalnog zaokreta kada je riječ o Kini, Rusiji ili drugim značajnim zemljama, odnosno dovođenje investitora iz tih zemalja, o čemu se ovih dana priča, donekle bi moglo ublažiti posljedice dešavanja u EU.

On je rekao da je kriza evra plod neracionalnog trošenja pojedinih država Evropske unije, odnosno neodgovornog prezaduživanja, i da predstavlja veliki problem ne samo za Evropsku uniju, nego i za čitavu svjetsku ekonomiju.

Prema njegovim riječima, stvaranje evra je bio veliki politički projekat u koji se ušlo dosta nespremno.

“Mnogi su ukazivali na brojne nelogičnosti u uvođenju evra, od kojih je osnovna da postoji jedinstvena valuta, ali ne i jedinstvena monetarna i fiskalna politika. Mnogi su ukazivali na to, Velika Britanija i još neke zemlje nisu dozvolile uvođenje evra, jer su predosjetile da nešto u samom početku ne štima”, podsjetio je Grabovac.

Poslije nezvaničnog otkrića da se Britanci spremaju za krah evra, ali i upozorenja više svjetskih eksperata i instituta da se evropska valuta opasno ljulja, "crni scenario" se ne može u potpunosti isključiti kao nemoguć.

Ipak, Duljko Hasić, ekonomski stručnjak Spoljnotrgovinske komore BiH, ocijenio je da se ne smije vjerovati da će do najcrnjeg scenarija doći.

"Ukoliko bi do sloma evra došlo do 2014. godine, BiH bi morala da vrati 1,6 milijardi maraka duga finansijskim međunarodnim institucijama", rekao je Hasić.

Hasić je upozorio da je više od polovine izvoza BiH vezano za zemlje EU, te bi krah u tom dijelu Evrope izazvao nesagledive posljedice po privredu BiH.

"U Grčkoj, Italiji, Španiji, kao i ostalim zemljama EU, kriza i neracionalno ponašanje u bankarskom sektoru već su uzeli danak i dospjeli do granica Njemačke i Francuske", naveo je Hasić.

On je ocijenio da će Francuska i Njemačka, s obzirom na trenutnu finansijsku situaciju, veoma teško odbraniti evro i upozrio na domino efekat povlačenja sredstava iz banaka koji se najavljuje.

"Kompanije i štediše u okviru ovih zemalja povlače i milijarde evra depozita iz banaka, a konkretno u Španiji, u trećem kvartalu, povučeno je više od 50 milijardi evra", rekao je Hasić.

On je dodao da rast kamata, koje su sa 2,6 odsto skočile dvostruko početkom četvrtog kvartala, govori da je EU zaista u velikoj krizi.

Dragica Ristić, direktor Privredne komore RS, smatra da s obzirom na to da je KM vezana za evro, te da su svi kreditni aranžmani takođe vezani za tu valutu, njegov eventualni krah bi "veoma zakomplikovao ionako složenu privrednu situaciju u zemlji".

Ona je dodala da bi se eventualni slom evra negativno odrazio na saradnju sa svim značajnijim spoljnotrgovinskim partnerima BiH.

Mijo Mišić, izvršni sekretar Udruženja banaka BiH, smatra da je mala vjerovatnoća da će doći do kraha evra.

"Smatram da je mala vjerovatnoća za najgori scenarij, te da postoje interes i odgovornost članica evrozone da upotrijebe sve adekvatne instrumente i alate kako bi sanirale stanje i dogradile sadašnji sistem", rekao je Mišić.

"Ovo će biti izuzetno složen i težak zadatak", naglasio je Mišić, dodajući da je važno šta će ponuditi Njemačka i Francuska u saradnji sa drugim članicama evrozone, a posebno s Italijom.

On je dodao da, za razliku od evrozone, BiH ima složenu i tešku političku situaciju, što nije dobro ni pozitivno, ali je naveo da je olakšavajuća okolnost to što ima stabilan bankarski sistem.

Mišić smatra da se u BiH mora intenzivnije raditi na uštedama, posebno budžetske potrošnje.

"Znači, sama kontrola i transparentnost, to su takozvane strukturalne reforme, kojih još nema", rekao je Mišić.