Spoljna zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije te Bosne i Hercegovine premašila je 112 milijardi evra, dok je Jugoslavija uoči raspada inostranstvu dugovala “tek” 22 milijarde dolara.

Piše: Sanja Stapić

Izvoditi računice o tome za koliko su puta ove četiri države nasljednice uspjele nadmašiti jugoslavenski ino-dug ili samo za Hrvatsku koja je rekorderka s 44 milijarde evra spoljnog zaduženja. I tako bi se predvidjelo bitnu stavku: jugoslavenski ino-dug bio je potpuno državni, dok u današnjim vanjskim dugovima njezinih nasljednica uz državu učestvuju i svi ostali sektori.

– Inostrani dug Jugoslavije bio je, ustvari, državni dug jer je privreda bila društvena i nije uporediv s današnjom strukturom duga. Okviran iznos spoljnog duga Jugoslavije iznosio bi oko 22 milijarde dolara, ali bilo kakva aproksimacija s evrima bila bi netačna – kaže Sanja Madžarević-Šujster, viša ekonomistica Svjetske banke.

Danas u 44 milijarde evra hrvatskog ino-duga na državu otpada 5,2 milijarde ili oko 12 odsto tog zaduženja, dok gotovo polovinu čini dug preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija, preduzetnika…, a oko 23 odsto spoljnog duga napravile su banke. Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra ino-zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udio države u tom dugu bio 34 odsto ili 13,3 milijarde evra.

Upozoravaju da se lani državni ino-dug udvostručio i nastavi li tako rasti, za tri bi godine Sloveniji mogao zaprijetiti grčki sindrom s padom sistema javnog finansiranja, kočenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga.

Dok je udio kompletnog slovenskog spoljnog duga u njenom bruto domaćem proizvodu (BDP) krajem prošle godine iznosio 111,4 odsto, hrvatski čini 97,7 odsto BDP-a. Kao kriteriji visoke zaduženosti, ali ne i prezaduženosti, uzima se veličina duga u BDP-u od preko 80 odsto, te više od 220 odsto izvoza. Hrvatska je i po tom drugom kriteriju od lani u kategoriji visokozaduženih jer joj ino-dug čini 273 odsto izvoza koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.

Zrinka Živković Matijević, direktorica Direkcije za ekonomska istraživanja Raiffeisen Consultinga, ističe da je prezaduženost relativan pojam ovisan o veličini privrede i stupenu razvoja.

– Obično veći razvoj znači i veći udio duga u BDP-u, mala privreda znači i veću zaduženost u odnosu na BDP. Za procjenu mogućih finansijskih teškoća puno važniji je kratkoročni dug koji je za Hrvatsku između 10 i 15 odsto, što je puno bolje u poređenju s većinom država bivše Jugoslavije – objašnjava Živković Matijević.

Prema njenom mišljenju, problem bivših država Jugoslavije je rast temeljen na domaćoj potrošnji, što u nedostatku vlastite konkurentne proizvodnje rezultira porastom uvoza i deficita platnog bilansa koji se finansira novim zaduživanjem.

– Za svaku privredu je pogubno kanaliziranje uzetih zajmova u tekuću potrošnju da bi se finansirao rast i razvoj. Puno veći problem od visine spoljnog duga je usmjerenost sredstava u javnu i ličnu, neproizvodnu potrošnju umjesto u investicionu koja bi omogućila stvaranje nove dodane vrijednosti te održiv rast i razvoj – kaže Živković Matijević.

Pad BDP-a u BiH iznosio je četiri odsto, a za ovu godinu se prognozira rast od jedan odsto. Hrvatski BDP je lani pao 5,8 posto, a analitičari mu za ovu godinu prognoziraju 0,9 odsto pada. Najviše realne stope pada od 7,8 i sedam odsto zabilježene su lani u Sloveniji i Crnoj Gori. No, Slovenija je u međunarodnoj trgovini visoko integrisana, što je platila padom izvoza i BDP-a, ali će stoga njen oporavak biti znatno brži nego u drugim državama bivše Jugoslavije, jer je više vezan za glavne trgovinske partnere.

Smanjen priliv stranog kapitala

Kriza je države jugoistočne Evrope naglo “suočila” sa smanjenim prilivom ino-kapitala kojim su finansirale tekuću potrošnju odnosno rast te se još jednom pokazala velika spoljna neravnoteža i opasnost vođenja takve ekonomske politike – veli Zrinka Živković-Matijević.

Navodi da takav model rasta treba mijenjati i temeljiti na domaćim izvorima štednje, a ino-zaduživanje usmjeriti u investicionu potrošnju. Međutim, to se ne može postići kratkoročnim mjerama jer su problemi svih država jugoistoka Evrope strukturne prirode i zahtijevaju korjenite promjene.

Srbija i BiH pozvale MMF

Da bi lakše prebrodile krizu, lani su Srbija i BiH pozvale u pomoć Međunarodni monetarni fond. Srbiji je prošle godine BDP pao 2,9 odsto, a za ovu joj godinu analitičari predviđaju blagi rast.