BANJALUKA – Poslednji primer sa Olimpijskim centrom „Jahorina“ koji je u većinskom vlasništvu RS, samo još jednom potvrđuje da je država loš menadžer. Rukovodstvo uzdanice turizma namerava da se već od 2013. godine odrekne prihoda od ugostiteljstva i proda hotel „Bistricu“. 
Logično pitanje jeste zašto država u ovom slučaju neće da zarađuje od smeštaja turista, odnosno zašto taj deo profita hoće da prepusti nekom biznismenu. Sve to je planirano u trenutku kada je OC „Jahorina“ nagomilala dva miliona maraka gubitaka.
Iako u javnim preduzećima drže monopol, praksa pokazuje da ljudi koje je postavila na rukovodeće pozicije ne znaju ili neće da rade u interesu firme i ostvaruju profit tamo gde je to realno moguće.
Koliko vlast drži pod kontrolom javna preduzeća, odnosno njihovo loše poslovanje, pokazuje i primer da Narodna skupština RS već duže vreme nije zatražila od Glavne službe za raveziju javnog sektora RS da revidira njihova poslovanja.
Poslednje revizije javnih preduzeća bile su za “Kosmos” i APIF i to za poslovanje u 2009. godini. Glavni revizor Boško Čeko najavio je nedavno da priprema reviziju poslovanja javnih preduzeća, pre svega u Šumama RS i ŽRS. Već početkom naredne godine to će biti zadatak tri tima Glavne službe za reviziju javnog sektora RS.
Sigurno je najveći problem to što se javna preduzeća bukvalno dele po stranačkom dogovoru i u tom lancu podele kvalitet ljudi koji se imenuju na menadžerske funkcije nije najbitniji.
Česte i opravdane primedbe su da javna preduzeća, kao i javna uprava, predstavljaju vrlo efikasnu mašineriju poslušnog glasačkog tela. Mnogi radnici dobijaju posao zahvaljujući isključivo članskoj karti u onoj političkoj stranci kojoj je pripalo to javno preduzeće.
Primer Željeznica RS najbolje govori u prilog ovoj tvrdnji: planirano je da oko 1.000 radnika bude otpušteno jer su tehnološki višak. Kako se koja vlast menjala, menjana je rukovodeća struktura u ŽRS i u radni odnos primala svoje birače. Međutim, odgovornost za to niko ne preuzima.
Takođe, nepotizam uopšte nije strana reč u javnim preduzećima i akcionarskim društvima u kojima država ima najveće učešće.
Kada se uzmu u obzir svi ovi argumenti, sasvim je razumljivo zašto državne firme, iako nemaju konkurenciju na tržištu, godinama posluju sa milionskim gubicima. Pri tom su konstantno na jaslama budžeta Republike Srpske.
Višegodišnji primer milionskog gubitaša kojeg dodatno finansiraju poreski obveznici RS su i Željeznice RS. Nagomilali su više od 180 miliona maraka gubitaka, ove godine im iz budžeta pripada 32,4 miliona, a naredne godine predviđeno je izdvajanje 25 miliona maraka.
Upravljačka struktura u ovom preduzeću, u kojem država ima 70 odsto učešća i kojem ozbiljno preti stečaj, promenjena je na početku godine. Nažalost, restrukturiranje firme svelo se samo na – priču.
Jedina „zlatna koka“ Srpske Elektroprivreda, takođe monopolista na tržištu, dobila je mišljenje sa rezervom o finansijskom poslovanju od nezavisne revizorske kuće prestižnog Dilojta“. Ova kompanija, koja je većinski vlasnik 13 proizvodnih i distributivnih preduzeća, u 2010. godini ostvarila je rekordnu proizvodnju električne energije (6.174 gigavat časova), ali neto dobit je pala za 700.000 KM.
Bez obzira na to što su proizveli i prodali 560 miliona maraka struje ili 43 miliona KM, godišnja neto dobit im je pala na 29,5 miliona. Jedan od razloga za lošije poslovanje je taj što je za godinu dana broj zaposlenih u ERS povećan za skoro stotinu. Na plate 8.186 radnika u 2010. potrošeno je 209 miliona KM. Posebno su zabranjivajući ogromni gubici na mreži od 16,5 odsto, što je 2,5 odsto više od odobrenog godišnjeg gubitka.
Niko se nije iznenadio što je javno preduzeće Šume RS dobilo negativno revizorsko mišljenje za poslovanje u 2010. godini. Po nacrtu revizije, likvidnost ove firme je krajnje zabrinjavajuća, posluju sa niskom ekonomičnošću i rentabilnošću.
– Finansijski izveštaji ne prikazuju istinito i objektivno stanje u Šumama Srpske – ocenila je nezavisna revizija. Ovo preduzeće ima čak 147 miliona KM obaveza, a radnicima su dugovali 6,6 miliona. Međutim, to nije sprečilo bivšeg direktora Neđu Ilića da zaposli 100 radnika, tako da ih je sada na platnom spisku skoro 4.200. Istovremeno je uzeo kredit od pet miliona KM za nabavku luksuznih kancelarija od „Integral inženjeringa“ u Administrativnom centru RS.
Vlada je nedavno zapretila da sva šumska gazdinstva koja posluju u okviru „Šuma RS“ moraju da elimnišu gubitke.
– Ako jedno šumsko gazdinstvo posluje pozitivno, onda moraju sva – tvrdi premijer RS Aleksandar Džombić. Onim gazdinstvima koja sada negativno posluju, ostavljen je period od maksimalno godinu dana da izađu iz gubitaka. Direktori gazdinstava koja ne izađu iz gubitaka biće smenjeni.
Ništa bolje ne posluju ni ostala javna preduzeća, ali je skoro nemoguće dobiti njihove finansijske izveštaje jer su zatvorena akcionarska društva i nemaju obavezu da rezultate poslovanja objavljuju na sajtu Banjalučke berze. Neka preduzeća finansijske izveštaje objavljuju na svojim sajtovima, ali sa nekoliko godina zakašnjenja. Tako Putevi RS imaju poslednji izveštaj o poslovanju za 2009. godinu, dok Šume RS i „Skaj Srpska“ na sajtu uopšte ne objavljuju finansijske rezultate. U delu finansijski izveštaji na sajtu Autoputevi RS stoji – stranica u pripremi. Aerodrom Trebinje, koji zavisi isključivo od budžeta RS, nema sajt.
Ipak, ima jedno preduzeće u Republici Srpskoj u vlasništvu države, a ostvaruje rekordne finansijske rezultate. To je Telekom Srpske, ali je u vlasništvu druge države – Srbije.
