Teroristički napadi u Parizu prouzrokovali su brojne ljudske žrtve. Teror ima i posledice po ekonomiju. Prema mišljenju stručnjaka, najviše bi mogli da budu pogođeni turizam i trgovina.
S više od 80 miliona posetilaca godišnje, Francuska je najomiljenija turistički destinacija u svetu. Oko sedam odsto – toliki je udeo turizma u francuskom nacionalnom BDP-u. Bojazan da bi turisti ubuduće mogli da zaobilaze Pariz ili celu Francusku, dovela je već u ponedeljak (16.11.) do osetnog pada vrednosti deonica avio-prevoznika „Er Frans“ i velikih lanaca hotela kao što je „Akor“.
„Sada se, naravno, svi dvoume da li će u dogledno vreme da putuju u Pariz. Mnogi neće“, kaže ekonomista Fridrih Šnajder, koji se na Univerzitetu u Lincu intenzivno bavi ekonomskim posledicama terorizma. „Ako promet u turizmu opadne, to bi moglo da dovede do gubitka prihoda od nekoliko stotina miliona evra.“
Direktno su pogođeni i kafići, koncertne dvorane, organizatori koncerata i slične institucije. „Osiguranja će od njih zahtevati visoke premije zato što se nalaze u ugroženom gradu i zato što osiguravajuća društva ubuduće neće biti spremna da snose rizik po dosadašnjoj povoljnoj tarifi“, kaže Šnajder za DW.
Manje potrošnje?
Moguće je i da će građani ubuduće zbog napada da troše manje novca. To se neće odraziti na normalne, svakodnevne kupovine, ali hoće na luksuzni segment (zbog izostanka turista), uveren je Šnajder. „Skupi modni butici u Parizu će u prvih pola godine nakon napada sigurno imati za 20 do 30 odsto manji promet.“
Ipak, u SAD se maloprodaja nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. brzo oporavila, ukazuje za DW Jerg Kremer, glavni ekonomista nemačke Komercbanke. „Promet je bio slab samo u septembru, a samo tri meseca kasnije, situacija se stabilizovala.“
Turizam bi mogao da „uplaši“ i investitore. Švajcarski makroekonomista Bruno Frej u jednom članku podsetio je na studije koje su istraživale uticaj napada na direktne strane investicije u Španiji i Grčkoj u periodu od 1975. do 1991, kada su u tim zemljama zabeleženi brojni politički motivisani teroristički napadi. Direktne strane investicije u Španiji tada su opale za 14, a u Grčkoj za 12 odsto.
Terorizam nanosi „veliku štetu“ i spoljnoj trgovini, tvrdi Frej, pre svega zato što su pojačane mere bezbednosti i kontrole. On upućuje na analizu međunarodnog trgovinskog poslovanja između više od 200 zemalja sveta u periodu između 1960. i 1993. godine. Prema toj analizi, udvostručenje broja terorističkih napada prouzrokovalo je pad obima trgovine između dve zemlje za četiri procenta.
Neproduktivne investicije
Na drugoj strani, udeo SAD u svetskoj trgovini u godinama nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. „nije se bitno smanjio“, kaže glavni ekonomista Komercbanke Kremer. „Pojačane mere bezbednosti nakon 9. septembra nisu se negativno odrazile na svetsku trgovinu.“
U svakom slučaju, sve te dodatne mere, poput angažmana dodatnih policajaca, bezbednosnog osoblja i kontrola bile su skupe. Iz ekonomskog ugla, to su investicije koje nisu produktivne. „Kad bi ti izdaci bili na raspolaganju za obrazovanje ili infrastrukturu, onda bi produktivnost bila bolja“, kaže Fridrih Šnajder.
Francuska je i pre napada imala problema da obuzda budžetski deficit i visok državni dug: „Zato oni ne mogu jednostavno da povećaju broj policajaca ili pripadnika tajnih službi za nekoliko hiljada, a da istovremeno druge izdatke ostave nepromenjene“, kaže Šnajder. „Verovatno će ušteda biti na nekom drugom mestu.“
Skupi vojni udari
Više novca potrebno je i za vojne akcije. Francuski predsednik napade je nazvao „činom rata“ terorističke milicije „Islamske države“ i već u nedelju (15.11.) francusko ratno vazduhoplovstvo bombardovalo je položaje IS u sirijskom gradu Raki.
„Proširenje vojnog sukoba je skupo“, kaže Šnajder. „Zato će se budžetska situacija Francuske pogoršati.“ I pre terorističkih napada u Parizu, Evropska komisija smatrala je da Francuskoj u iduće dve godine neće poći za rukom da poštuje pravila o deficitu prema kojima on u zemljama EU može da iznosi maksimalno tri odsto BDP.
Ukoliko se Francuska sada još više udalji od zadatih okvira, bar joj ne preti opomena iz Brisela. „Zbog toga što napadi spadaju u kategoriju eksternih šokova, to neće biti ukalkulisano u kriterijume“, smatra Šnajder.
Švajcarski ekonomista Bruno Frej došao do zaključka u svojim je istraživanjima da politika u borbi protiv terorizma ne bi trebalo da „sve stavi na kartu korišćenja vojnih i policijskih sredstava“. Mnogo je važnije „ukloniti dublje uzroke terorizma“.
Frej osim toga upozorava i da se ekonomija ne reguliše previše u borbi protiv terora. „Decentralne strukture odlučivanja i proizvodnje neke tržišne privrede, najbolje su sredstvo za ograničavanje ekonomskih posledica terorizma.“ (Izvor: Deutsche Welle)
