BEOGRAD – Od 2000. godine najviše investicija u Srbiju došlo je iz zemalja članica Evropske unije, poput Nemačke, Austrije i Italije, a od drugih država po ulaganjima prednjače Rusija i Sjedinjene Američke Države, pokazuju podaci Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Koliko se tačno para na ovaj način slilo u našu zemlju teško je proceniti, ali se u izveštajima naših institucija i u platnim bilansima sa inostranstvom najčešće barata brojkom od oko 16 milijardi evra.
– Trend se nije bitnije menjao od 2000. godine jer su svake godine po broju investicija dominirali Nemačka, Austrija, Italija i Slovenija. Grčka je pre izbijanja krize u toj zemlji takođe bila među većim investitorima. Sa druge strane, godišnje smo beležili po dve ili tri veće investicije iz država koje nisu članice EU ili uopšte nisu u Evropi – objašnjava Ivan Radak iz NALED-a, ilustrujući to primerom iz 2012. godine kada smo imali pokretanje ili punu realizaciju 14 većih investicija od kojih su četiri iz Nemačke, po dve iz Italije, Austrije i Slovenije, jedna iz Francuske, a od država van EU tu su po jedna investicija iz Švajcarske („Nestle”), SAD („Kuper tajers”) i Kanade („Magna”).
Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije, objašnjava da je najveći svetski investitor Amerika, slede Japan, Evropska unija…
– Zbog blizine, potpuno je prirodno to što je najveći deo investicija kod nas došao iz Evrope. Ruske su krenule nakon ulaganja „Gasproma” u NIS, potom je Sberbanka kupila Folksbanku, ušli su i u sektor osiguranja, a sve to stvara uslove za više ruskih investicija – kaže Vesović.
Iako su naši sagovornici, ali i celokupna privreda, saglasni da novac nema ni miris ni boju i da su pare dobrodošle bez obzira na to odakle stižu, posle 2000. godine Srbija se ekonomski najpre okrenula Zapadu. Investicija iz drugih krajeva sveta u početku gotovo da nije bilo. To se promenilo sa promenom vlasti 2004. godine i nastojanjem da se uspostave bolji ekonomski odnosi sa Rusijom, što je rezultiralo prodajom NIS-a „Gaspromu”. Prošle godine otvorila se mogućnost za veća ulaganja iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
– Strane investicije, odakle god dolazile, veoma su važne, jer donose devize i savremene tehnologije koje mi nemamo. Dobro je što smo uspostavili dobre odnose sa Emiratima i zameram svakome ko potcenjuje investicije iz bilo koje države. Ali, kada pričamo o Emiratima, ne možemo pobeći od utiska da ima protivrečnih informacija. Najpre se najave investicije u poljoprivredu kojih ne bude. Potom je tu sve što se desilo sa „Er Srbijom”, odnosno sa tajnošću ugovora. Ali, bez obzira na to, ukoliko budemo mudri možemo dobro da prođemo u ekonomskoj saradnji sa Emiratima – smatra Milan Kovačević, konsultant za ulaganja.
Što se tiče finansijske saradnje Srbije i Emirata najveći deo se odnosi na nedavni kredit od milijardu dolara, a podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su u toku 2013. godine investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata iznosile 31,7 miliona evra.
– Tu se verovatno radi o kupovini nekretnina ili o nekim finansijskim transakcijama. U toku ove i narednih godina očekuju se veće investicije iz Emirata i one su svakako dobrodošle – navodi Vesović.
Milan Kovačević podseća i da uvek moramo da imamo na umu da su strane investicije samo jedna od mogućnosti i da su domaće znatno veće.
– Ukupne investicije u Srbiji iznose oko 20 odsto našeg BDP-a, što je oko šest milijardi evra godišnje. Ukoliko znamo da su strane prošle godine iznosile manje od milijardu, jasno je da se moramo više okretati sebi – zaključuje Kovačević. (Politika)
