BEOGRAD – Predložene zakonske izmene kojima se propisuje privremeno oslobađanje poslodavaca od plaćanja dela poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika neće pomoći rešavanju problema nezaposlenosti, niti osetnije suzbiti sivu ekonomiju.

Ovo se navodi u oceni koju je Fiskalni savet uputio Odboru za finansije Skupštine Srbije, a na nacrte zakona o izmenama i dopunama zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i zakona o porezu na dohodak građana.

"Nije realistično da će predložene poreske olakšice same po sebi dovesti do osetnijeg prelaska radnika iz sive zone u legalne tokove, niti do osetnijeg povećanja stope zaposlenosti",navodi Fiskalni savet.

Otuda, kako stoji u ovoj oceni, nije realistično očekivati ni povećanje javnih prihoda po ovom osnovu, čak se može očekivati marginalni gubitak javnih prihoda jer će pojedine uspešne firme koje su inače planirale da zaposle nove radnike u naredne dve godine sada ostvariti dodatne poreske beneficije.

Fiskalni savet navodi i da visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji, kao i u većini zemalja regiona je strukturne prirode i zahteva adekvatne mere strukturnih reformi poput unapređenja radnog zakonodavstva, poboljšanja uslova poslovanja i povećanja konkurentonosti domaće privrede.

"Izabrani mehanizam za ostvarivanje ovih ciljeva nije u skladu sa dobrom poreskom praksom jer će stoviriti distorzije između poreskog tretmana trenutno zaposlenih radnika i novozaposlenih radnika u naredne dve godine", navodi se u oceni Fiskalnog saveta.

Fiskalni savet se ne slaže ni sa idejom zakonodavca da se poveća stopa penzijskih doprinosa sa 24 na 26 odsto i ekvivalntno smanji stopa doprinosa za zdravstvo sa 12,3 na 10,3 odsto.

"Predložene izmene neće promeniti postojeći nivo fiskalnog opterećenja zarada i samim tim neće uticati na privrednu aktivnost", navodi se u dopisu.

Nacrti predloženih izmena zakona propisuju oslobađanje poslodavaca od obaveze uplate dela poreza i doprinosa na zarade od 65 do 74 odsto za novozaposlene radnike u periodu od juna 2014. do juna 2016.godine.

Ideja zakonodavca je da pomenute olakšice za novozaposlene radnike stimulišu legalizovanje postojećih radnika koji rade u sivoj zoni.

Efekat smanjenja poreza na zarade za poslodavce mali

Unija poslodavaca Srbije smatra da će efekat zakonskih izmena o privremenom oslobađanju od plaćanja dela poreza na zarade novozaposlenih radnika biti relativno mali, rekao je predsednik unije Nebojša Atanacković.

Poslodavcima je bitno da se ukupna masa koju izdvajaju za neto plate smanji, a ne to da li su u pitanju novozaposleni ili starozaposleni radnici, jer oni zapošljavaju prema potrebama svog posla, a ne prema tome da li su radnici novi ili stari, rekao je on.

"Čak i da neko poslodavcu pokloni platu radnika i sve doprinose, ako mu radnik ne treba, a ako je posla sve manje, sigurno neće zapošljavati nove radnike", rekao je Atanacković za Tanjug.

Poslodavcima bi najviše odgovaralo da se i za ranije zaposlene i za novozaposlene opterećenje na plate sa 64 odsto smanji na 50 ili manje procenata, objasnio je on.

Iako meru oslobađanja dela poreza smatra pozitivnim pokušajem da se nešto popravi, Atanacković podržava stav Fiskalnog saveta da će se tom merom stvoriti razlika između tretmana novozaposlenih i starozaposlenih.

"Neko ko ima 200 radnika, trebalo bi da zaposli još 200 da bi se ova mera osetila na izdacima za doprinose i poreze. Deset novozaposlenih, na 100 ranije zaposlenih, ne bi značajno smanjilo izdatke koje poslodavac ima", rekao je Atanacković i dodao da će do pravog zapošljavanja doći onda kad privreda oživi, odnosno onda kada poslodavcima radnici budu zaista potrebni.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, potvrđuje da najavljene relativno visoke poreske olakšice za novo zapošljavanje neće znatnije uticati na rast zaposlenosti. Ovakve mere bile su popularne u svetu i pre nekoliko decenija, ali se nisu pokazale delotvorne, pa je većina zemalja odustala od primene ove vrste podsticaja.

– Naše fiskalno opterećenje rada je visoko za zemlju na našem nivou razvijenosti, ali to je karakteristika skoro svih bivših socijalističkih zemlja u Evropi – objašnjava Arsić. – Paradoksalno je da znatno niže opterećenje rada imaju Bugarska i Rumunija, a to su zemlje u kojim je siva ekonomija čak veća nego u Srbiji. Mada privrednici, naročito oni koji rade u radno intenzivnim delatnostima, kao što je tekstilna industrija, traže niže poreze na rad, visina poreza nije ključna prepreka za poslovanje, već visoki makroekonomski rizici, loša saobraćajna infrastruktura i ne baš povoljno međunarodno okruženje.

Milan Knežević, predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća i vlasnik modne konfekcije „Modus”, kaže da neko ko do sada nije ništa plaćao državi, jer nije morao, neće ni ubuduće plaćati ni 30 odsto. Pitanje je, kaže, zašto država to dozvoljava.

– Nažalost, privrednici koji su poslovali legalno plaćaće deo doprinosa onima koji su i do sada radili nelegalno. Treba podsticati i subvencionisati one koji rade dobro i legalno, a ne one koji posluju nezakonito – kaže ovaj privrednik.

Predložene izmene Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje predviđaju povećanje penzijskih doprinosa sa 24 na 26 odsto i smanjenje stope doprinosa za zdravstvo sa 12,3 na 10,3 odsto. I Arsić i Knežević smatraju da predložena preraspodela dela doprinosa sa zdravstvenog na penziono osiguranje nije nikakva reforma poslovnog ambijenta i da ne smanjuje rizik i troškove poslovanja.

Ministar finansija Lazar Krstić rekao je da je Vlada Srbije uložila amandman kojim se primena izmenjene stope doprinosa za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje odlaže za mesec dana, i da će umesto 1. jula, početi 1. avgusta.

"Prihvatili smo ovakvo rešenje zbog poplava i vanrednog stanja, zbog kojih je i rebalans budžeta odložen za jul, umesto kao što je prvobitno planirano da se on donese u junu", rekao je Krstić novinarima nakon sednice Odbora za finansije.

Predlogom izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje bilo je predviđeno da se od 1. jula opšta stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje uveća sa 24 na 26 odsto, a istovremeno da se stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje smanji sa 12,3 na 10,3 odsto.

Takođe, za svakog novozaposlenog poslodavci će biti oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa i do 75 odsto.

Zakon o porezu na dohodak građana, o čijim izmenama je počela rasprava u Skupštini, primenjivaće se do juna 2016. Poslodavci koji do tada zaposle do devet radnika biće oslobođeni 65 odsto poreza i doprinosa. Veće olakšice imaće vlasnici firmi koji zaposle od 10 do 99 radnika. Na svakih 10 novozaposlenih oni dažbine ne bi plaćali za sedam novih radnika. Uštedu iznad milion dinara mesečno imale bi gazde koje povećaju platni spisak za najmanje sto ljudi.

U Vladi procenjuju da bi se ovom merom moglo zaposliti i do 30.000 radnika, a polovina od toga bili bi ljudi koji su radili na crno, a kojih ima i po 30 odsto u građevinarstvu, ugostiteljstvu i trgovini.

Ministar finansija Lazar Krstić ocenio je da ovakve olakšice predstavljaju uvod u smanjenje nezaposlenosti i borbu protiv sive ekonomije.

– Pružamo priliku onima koji su zapošljavali na crno da prihvate ovu meru pre nego što se agresivno krene sa suzbijanjem sive ekonomije – poručio je Krstić osvrćući se na primedbe Fiskalnog saveta da se ovako neće rešiti problem nezaposlenosti.

Miodrag M., vlasnik pekare na Vidikovcu, kaže da će sada prijaviti majku koja kao prodavac godinama radi na crno.

– Nisam je prijavio jer bi me doprinosi koštali više od polovine njene zarade. Istovremeno, raditi i zapošljavati na crno znači i svakodnevni strah od inspekcije čije su kazne od 400.000 do milion dinara. A toliko mi pekara zaradi za pola godine – kaže naš sagovornik.

Direktor „Energoprojekta“ Vladimir Milovanović procenjuje da u Srbiji svaka druga građevinska firma ne prijavljuje sve radnike, te da bi u ovom sektoru nove mere sigurno smanjile sivu ekonomiju.

– Olakšice bi stimulisale poslodavce da zapošljavaju nove ljude. Nama bi to bila ogromna ušteda jer smo prošle godine zaposlili 170 radnika, a zapošljavaćemo i ove – kaže Milovanović.

U „Delta holdingu“ ove godine planiraju da zaposle 500 radnika, pa kažu da bi im poreske olakšice dobrodošle. U „Viktorija grupi“ objašnjavaju da su najavljene mere veliki doprinos smanjenju nezaposlenosti i da će biti dodatni podsticaj i njihovoj, ali i drugim firmama.

Nacrt zakona o radu u prvoj dekadi juna

Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, kojoj je prisustvovao i premijer Aleksandar Vučić, rok Radnoj grupi za izradu konačne verzije Nacrta zakona o radu pomeren je do kraja sledeće nedelje. Sindikati i poslodavci do tada će morati da usaglase stavove o radu na određeno vreme, otkazima, otpremninama, kolektivnom ugovoru i minimalnoj zaradi.

Sekretar Saveza samostalnih sindikata Zoran Mihajlović kaže da su se sindikati i poslodavci saglasili da rad na određeno traje dve godine.

– Otpremnine neće moći da se naplaćuju dva puta za isti staž. Ostale su sporne minimalne zarade. Sindikati traže da minimalac ne bude manji od potrošačke korpe – kaže on. (Agencije)