KOPAONIK – Pomoćnik ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave Edvard Jakopin izjavio je da je bruto domaći proizvod (BDP) Srbije danas na 35 odsto proseka zemalja EU.

Najlošija situacija je u Jagodinsko-pčinjskom okrugu koji je danas na 19 odsto kupovne moći proseka 28 zemalja EU, naveo je Jakopin na Kopaonik Biznis forumu.

Prema njegovim rečima, srednja klasa u Srbiji za četiri protekle godine izgubila je do 25 odsto svoje kupovne moći u stalnim potrošačkim cenama, a stopa od rizika siromaštva je najviša u Evropi i iznosi 24 odsto.

Savetnik za ekonomska pitanje prvog potpredsednika Vlade Srbije Siniša Mali najavio je donošenje novog zakona o privatizaciji, koji je u stvari izmena postojećeg propisa i dodao da privatizacija nije sama po sebi cilj, već je sastavni deo reformi javnog sektora da bi se znao vlasnik kapitala u državnim preduzećima.

Završetak restrukturiranja i privatizacije 153 preostalih preduzeća je i deo preuzetih obaveza od Svetske banke i taj proces mora da bude sproveden na najtransparentniji način, rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, privatizacijom će biti pokrenuto poslovanje u tim preduzećima uz pomoć strateških partnera, a država će na sebe preuzeti socijalni program.

Kada je reč o poboljšanju konkurentnosti srpske privrede, Mali je ocenio da to u mnogome zavisi od promene mentaliteta u društvu, što neće ići lako, naglašavajući da vreme do prijema u članstvo EU Srbija treba da iskoristi za povećanje obima proizvodnje i izvoza u zemlje sa koijima imamo sporazume o bescarinskoj trgovini.

Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zoran Ćirović rekao je da je u 2013. godini promet na tržištu hartije od vrednosti bio 43 milijardi evra što je najviše od 2007. godine, ali je u 2012. promet na Berzi bio svega jedan odsto, a vanberzanski promet 99 odsto te sume, dok je u 2013. ukupan promet na Berzi bio svega 0,6 odsto, a ostalo je trgovano na vanerzanskom tržišti.

Napravljeni su dobri pomaci u donošenju zakona i na Berzi se pojavilo više od 2.000 akcija firmi, naveo je Ćirović i ocenio da će se vremenom taj broj smanjiti na optimalnu meru, gde će firme koristiti Berzu za prikupljanje kapitala za poslovanje.

Na panelu je rečeno i da je Srbija po konkurentonsti na 101. mestu od 148 zemalja sveta.

Privrednici na Kopaonik Biznis forumu ocenili su da je za reindustrijalizaciju Srbije potrebno doneti dugoročni plan, najmanje na 10 godina, koji ne bi trebalo da menja svaka nova vlada koja dođe na vlast, a strateške grane u koje treba ulagati su energetika, poljoprivreda, infrastruktura i IT sektor.

Učestvujući na panelu o reindustrijalizaciji, predsednik MK Grupe Miodrag Kostić rekao je da je u Srbiji danas bolja perspektiva ulaganje u industriju, nego u druge grane i ocenio da će u 2014. godini, bez ozbilnijih ulaganja, industrija teško moći da se ozbiljno pokrene.

Odgovarajući na pitanje šta Srbija može da nauči od Holandije u poljoprivredi, Kostić je rekao da se zaboravlja da je ta zemlja uložila oko 70 milijardi evra u infrastrukturu da bi ostvarivala godišnji izvoz od 70 milijardi evra.

"Vojvodina ima dva miliona hektara oranica, gde treba uložiti oko 20 milijardi dolara da bi bila na nivou Holandije i da bi izvozila, umesto 1,5 milion tona žita – oko pet do šest miliona tona žita godišnje", naveo je Kostić, ističući da to zemljište u Srbiji treba opremiti za navodnjavanje i ukrupniti imanja.

Za to je potrebno doneti 10-godišnji plan razvoja poljoprivrede, koji ni jedan budući ministar neće smeti da dira, naglasio je Kostić.

On je, kao poražavajući, izneo podatak da je u jednom ranijem sazivu Ministarstva poljoprivrede stajao nepovučen veoma povoljan strani kredit od 75 miliona dolara za izgradnju sistema za navodnjavanje, zato što resorno ministarstvo nije uradilo planove za izgradnju melioracionih sistema.

Kada je reč o mogućnostima ulaganja u IT sektor u Srbiji, Kostić je mišljanje da bi se ono isplatilo ukoliko bi bilo dugoročnih izvora finansiranja.

Što se tiče poslovanja banaka u Srbiji, Kostić je izrazi bozajan da će na kraju 2014. sve banke morati da prikažu svoja nenaplativa potraživanja, a rezultati neće biti dobri.

Milan Beko, koji je predstavljen kao predsednik kompanije Luka Beograd, istakao je da je reindustrijalizacija u Srbiji potrebna i ne postoji ozbiljnija i važnija tema od nje.

"Ako hoćemo uspeh u reindustrijalizaciji, moramo da imamo strpljenje, što je vremenski horizont od najmanje 20 godina, a ne vreme trajanja jedne političke garniture od četiri godine", ocenio je Beko.

On je naveo primer Kine koja svoje ekonomske ciljeve postavlja na duži vremenski period, a za rezultat ima sve više dolarskih milijardera iako je komunistička zemlja.

"Mi u Srbiji smo u amputirali sve ekonomske resurse kojima raspolažemo i tome smo dosta i sami doprineli. Da li možemo više od toga? Možemo, ali ako to odlučimo na duži period", naglasio je Beko.

Govoreći o perspektivnim granama ulaganja, on je podsetio da su Ujedinjene nacije u protekloj deceniji održale brojne sastanke posvećene problemu obezbeđivanbje hrane, vode i energije, što će ubrzo biti veliki svetski problem zbog rastućeg broja stanovnika u svetu.

Odgovarajući na pitanje o isplativosti investiranja u informatičko telekomunikacionu industriju (IT) Srbije, Beko je rekao da je ulaganje u IT sektor budućnost i najisplativija oblast ulaganja, u kojoj Srbija skoro uopšte ne participira.

Predsednik kompanije PSP Farman Branislav Grujić, čija firma posluje u Rusiji, rekao je da je građevinarstvo jedan od pokazatelja stanja u kome se neka privreda nalazi, ocenjujući da je na ovim prostorima ostalo veoma malo ljudi koji mogu da budu konkurentni na svetskim tržištima.

Bankarski sektor Srbiji ne prepoznaje potrebe i potencijal građevinske industrije i teško im odobrava garancije za poslove, a Zakon o planiranju i izgradnji je dodatno otežao poslovanje građevinskom sektoru, rekao je Grujić.

Rusija, u kojoj ima PSP Farman ima brojne poslove, veoma je ozbiljno tržište za građevinsku industriju, na koje se teško ulazi i opstaje, rekao je Grujić i napomenuo da se kadrovi obučavaju na terenu, na objektima, što je bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji.

Ipak, dve do tri ozbiljne firme iz Srbije mogle bi da ugovore ozbiljne poslove u severnoj Africi vredne od 500 miliona do milijardu dolara, uz podršku i garanciju države, kao što to radi Turska, rekao je Grujih.

Čim počne da radi građevinska, onda se pokreće i prateće industrija i to je šansa za domaće privednike, naveo je on.

Govorći o najavljenoj privatizaciji 153 velika preduzeća, Grujić je rekao da neka od njih nemaju budućnost i dodao da je, na primer, metalska i hemijska industrija u svetu u velikom problemu, a ne samo u Srbiji.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević preneo je rezultate ankete sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u kojoj je 75 odsto učesnika odgovorilo da će 2014. biti u poslovnom smislu bolja od prethodne, gde je navedeno da je 220 miliona ljudi u svetu nezaposleno, od kojih su polovina mladi.

U Davosu je ukazano da su zemlje koje su radile na svojoj industrijalizaciji mnogo lakše prebrodil krizu, preneo je Spasojević.

Vlasnik "Rudnapa" Vojin Lazarević ocenio je da su energetika, poljoprivreda i izgradnja infrastrukture razvojna šansa Srbije.

Njegova očekivanja od nove vlade su da bude veliki ekonomski zamajac, da odmah preuzme regulatornu funkciju i da subvencijama pomogne investicije u određene grane industrije, koje su najisplativije i najperspektivnije.

Srbija ima veliki potencijal, ali je za razvoj preduzetništva u našoj zemlji potrebno izraditi strategiju i razvijati svest o preduzetništvu putem preduzetničkog obrazovanja mladih, ocenili su na Kopaonik biznis forumu učesnici panela pod nazivom "Dostignuća mladih u Srbiji: mladi/obrazovanje/preduzetništvo".

Američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi je poručio da Srbija treba da razmisli kako da poboljša situaciju kada je reč o zapošljavanju mladih, budući da je "javni sektor ekonomski neodrživ".

U Srbiji već sada ima uspešnih priča, kazao je on i naglasio da treba podsticati razvoj preduzetništva, navodeći primer SAD gde 50 odsto malog biznisa potiče iz privatnog sektora.

"Nije dovoljno samo doći na ideju, već treba znati šta sa tom idejom", rekao je Kirbi.

Direktorka Centra za visoke ekonomske studije Kori Udovički je istakla da se preduzetništvo u Srbiji nalazi pred teškim vremenima, pre svega zbog velikog budžetskog deficita.

Evropa se oporavlja, ali se vremena bujanja kapitala neće vratiti i Srbija neće imati priliku za veći ekonomski rast kakvu su imale druge zemlje tokom procesa približavanja Uniji, navela je Udovički.

Ipak, konstatovala je ona, "pred nama su perspektive mlakog rasta" i Srbija treba da pronađe način kako da iskoristi svoje potencijale.

Prema njenim rečima, ne treba čekati strane investicije, već u konsultacijama sa domaćim sektorom treba podržati domaće ideje.

"Sami treba da napravimo dobar poslovni ambijent koji će da privuče investicije", rekla je ona.

Ključni zadatak na tom putu je, kako je kazala, promena svesti do koje se može doći kroz škole, obuke zaposlenih u javnom sektoru.

Sa tim se složila potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava DŽagić koja je ukazala na potrebu razvoja svesti o preduzetništvu.

"Preduzetništvo je stanje svesti, a ne privredni subjekt", istakla je ona i dodala da su Srbiji potrebne strategije razvoja jer "mudra društva prave preduzetnike" i zato treba razvijati preduzetnički duh od malena, budući da se preduzetništvo ne uči kroz knjige.

Učesnici panela su zaključili da je najvažnija stvar u preduzetništvu znanje. Do velikog uspeha se može doći i bez strategije, ali se ta pozicija ne može zadržati bez znanja, poručili su oni.

Učesnici panela "Industrijska politika u IKT sektoru" na Kopanik biznis forumu složili su se da je razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija veoma je važan za ekonomiju zemlje, a u Srbiji bi u narednom periodu trebalo više da se ulaže u tu oblast, radi na obuci kadrova, poboljšanju infrastrukture, kao i omogući formiranje širokopojasne mreže.

Direktor operacija IBM-a Miloš Nikolić ukazao je da bi država trebalo da bude veći korisnik IT usluga , kao i da se više investira u IT sektor.

Takođe je naveo da bi trebalo razmotriti i veće investicije u obrazovanje, u oblast razvoja i istraživanja, čime bi se smanjilo tehnološko zaostajanje za drugim državama.

Generalni direktor kompanije Hewlett-Packard u Srbiji Miloš Đurković naveo je da bi sistem obrazovanja trebalo da se unapredi i da je on odavno prevaziđen, kao i da bi država trebalo da bude pokretač investicija.

"IT biće ljučni faktor za uspeh ekonomije jedne nacije, i ta oblast predstavlja ključni pokretač inovacija", kazao je Đurković.

Predsednik Upravnog odbora RATEL-a Jovan Radunović naveo je da bi država trebalo da obezbedi formiranje nacionalne širokopojasne mreže, kako bi se objedinili svi državni i telekomunikacioni kapaciteti u okviru jedinstvenog sistema koji bi obezbedio sve ono što je neophodno za elektronsku upravu.

On je rekao da je država prepoznala značaj toga budući da je objavljeno da je formirano telo kojie će raditi na realizaciji toga.

Ako se za 10 odsto poveća širokopojasni pristup i BDP će se povećati, dodao je on.

Radunović je ukazao i da će korišćenje interneta rasti ako se poboljša infrastruktura, kao i da je važno da je tržziste otvoreno i da postoji tehnološka neutralnost.

Direktor kompanije VIP mobile Dejan Turk ocenio je da je važno da postoji liberalizacija tržišta, a direktor Telenora Uve Fredhajm da postoji dobra zakonska regulativa i dobra sektorska saradnja.

Generalni direktor kompanije Algotek Aleksandar Bakoč naveo je kao bitan faktor edukaciju mladih, kao i nove ideje i korišćenje svih mogućnosti za razvoj IT sektora i usluga.

Na pitanje ša misle o tome da li Telekom treba prodati Radunović je rekao da treba razmotriti da li ovaj operater može da bude konkurentan i da se pokazalo da on to pokušava da bude.

Bakoč je naveo da u toj kompaniji rade kvalitetni ljudi, ali da je "bolji put da se proda", dok je Nikolić naveo da je jedan od parametara koji gledaju investitori prihod po zaposlenom, a da situacija u Telekomu ukazuje na "hitan momenat akcije reorganizacije unutar same kompanije".