BANJALUKA – Dok sindikalci i Vlada RS uporno apeluju da poslodavci sačuvaju svako radno mesto i gubitke ne pokrivaju preko leđa zaposlenih, među privrednicima raste nezadovoljstvo zbog velikih nameta koje plaćaju državi. 
Ne ohrabruje ni činjenica da za jednog radnika sa prosečnom platom samo za poreze i doprinose godišnje moraju da plate oko 5.000 KM. Vlada RS je za različite projekte zapošljavanja pripravnika, starijih od 40 godina ili povratnika u ovoj i prošloj godini odobrila više od 13 miliona KM, ali su dosadašnji efekti zapošljavanja zanemarivi. I u sindikatu kažu da postoji izvesna kriza u odobravanju obećanog novca za ove projekte, ali da se sredstva „moraju namaći“.
S duge strane, poslodavci koji, kažu, grcaju u nametima nisu ni na koji način stimulisani za nova zapošljavanja. Prošlo je osam meseci od početka primene izmenjenih zakona o doprinosima i porezu na dohodak, kojim je uvedeno plaćanje doprinosa i za radnike na privremenim i povremenim poslovima, a poslodavci se sa novim nametima ne mire. Bruto način oporezivanja plata znatno je povećao njihove troškove.
„I dalje smo protiv novih nameta za radnike na privremenim i povremenim poslovima, jer njihovo izjednačavanje sa stalno zaposlenima nije dovelo do većeg zapošljavanja. Nerazumljivo je i to da se puni porez plaća i na isplatu toplog obroka“, objašnjava predsednik Unije poslodavaca RS Zdravko Ostojić.
Dodaje da se sa takvim dažbinama poslodavac logično teže odlučuje na isplatu regresa ili toplog obroka radniku.
Poslodavci sve češće traže nove mogućnosti za izbegavanje plaćanja dažbina, pa umesto ugovora o stalnom radnom odnosu sa radnicima sklapaju autorske ili ugovore o delu, volonterskim poslovima itd. Analizom efekata primene ovih zakona Fond zdravstva RS je otkrio prikazivanje niže bruto plate u privatnom sektoru. Tako na primer 60 odsto advokata prikazuje bruto platu nižu od prosečne, a njih više od 14 odsto nižu i od polovine isplaćene u RS.
Evidentna je i prećutna saglasnost vlasti za povlašćene poslodavce, koji izrabljujući radnike godinama posluju bez kazni.
Bivši predsednik Udruženja poslodavaca RS an Grubač kaže kako je istina da poslodavci traže načine da ih radnik manje košta, ali to nije, uverava, borba za profit nego za opstanak.
„Pozdravljam svaku snalažljivost poslodavca da se trenutno bori za opstanak preduzeća“, kaže on.
Tvrdi da nijedna vlada do sada nije imala mnogo sluha za rasterećenje privrede, a sadašnji porezi i doprinosi više terete poslodavca, jer se oporezuje bruto plata, dakle veći iznos. Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da više od jedne trećine poslodavaca u RS besomučno krši zakone i kolektivne ugovore. Izjednačavanje nameta za privremenog i stalnog radnika nije doprinelo povećanju broju stalnih zaposlenja. Ona napominje da su projekti Vlade RS za zapošljavanje pripravnika, povratnika, starijih od 40 godina ili Roma, dobar potez da se smanji trošak angažovanja radnika za poslodavca.
„Dotacija Vlade RS za svako radno mesto je dobrodošla i na njoj treba insistirati. Sindikalci neće prihvatiti da Vlada novčano pomogne nekom preduzeću u kojem radnik radi za 200 KM. Zato su ovakve pomoći pri zapošljavanju bolji metod“, kaže Ranka Mišić. Po njenim rečima postoji kriza u obezbeđenju novca za te projekte, ali to mora biti prioritet, a radnik ne sme da trpi „priču između Vlade i poslodavaca“.
Velike ambicije, mršavi rezultati
Najavljeni projekt Vlade o zapošljavanju pripravnika, odnosno visokoobrazovanog kadra koji nema ni dana radnog staža trenutno stagnira. Oko 7,3 miliona KM odobreno je za zapošljavanje 1.200 pripravnika. Za oko godinu dana nije ispunjenja kvota, jer su zaposlene 1.153 osobe. Ni projekt zapošljavanja povratnika nije u potpunosti realizovan, zbog čega je Zavod za zapošljavanje ponovo raspisao javni poziv.
