S obzirom na to da Ekonomska politika RS i Razvojni program predviđaju velike investicije, od putne do komunalne infrastrukture, izgradnje bolnica, škola i drugih objekata od javnog interesa, insistiraće se na većem angažovanju domaćih građevinskih firmi, bez favorizovanja bilo kojeg preduzeća pojedinačno. Podržaćemo udruživanje domaćih kompanija u konzorcije, jer samo tako one mogu postati konkurentne na zahtjevnom inostranom tržištu, kaže ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, Srebrenka Golić.

– Podatak da udio građevinarstva u BDP-u iznosi šest odsto i da je u ovoj oblasti zaposleno oko osam odsto ukupnog broja zaposlenih, jasno pokazuje da se radi o djelatnosti od koje bitno zavisi ukupan ekonomski razvoj Srpske. Kako bi podržali ovu privrednu granu, posebnu pažnju posvetićemo i domaćim proizvođačima građevinskog materijala. U saradnji s drugim nadležnim ministarstvima pokušaćemo urediti tržište u ovoj oblasti i spriječiti nekontrolisan uvoz. Insistiraćemo na većoj kontroli kvaliteta materijala, koji se koriste u građevinarstvu i njihovom atestiranju. Takođe, nastojaćemo da pomognemo i u oblasti stanogradnje, ali i da uvedemo rigoroznije kontrole kvaliteta gradnje u toj oblasti. Od kolega iz Srbije tražili smo da prenesu svoja iskustva u oblasti stanogradnje, s obzirom na to da su kod njih u toku veliki investicioni projekti u oblasti socijalne stanogradnje. U ovom segmentu moramo da sarađujemo s lokalnim zajednicama, kao i da radimo na uklanjanju administrativnih barijera kako bismo došli do što povoljnije cijene kvadratnog metra stana – istakla je Golićeva.

*Šta se čini kako bi se pojednostavile procedure za dobijanje odobrenja potrebnih za građenje?

GOLIĆEVA: Zakon o uređenju prostora i građenju stupio je na snagu polovinom prošle godine i već su uočeni problemi u njegovoj primjeni. Pored pet već objavljenih pravilnika, od 1. februara, otkako sam preuzela mandat, urađeno je još devet podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, koje smo poslali Savezu opština i gradova i Privrednoj komori na mišljenje. Smatram da je u ovom slučaju neophodna saradnja s jedinicima lokalne samouprave i Udruženjem građevinara pri PKRS. Zbog toga sam na početku mandata održala sastanke s predstavnicima PKRS, Saveza opština i gradova RS, sa željom da ojačamo saradnju, koje u prethodnom periodu gotovo i nije bilo. Ministarstvo ne smije biti otuđeni centar moći nego servis u službi građana i privrede. Želimo da budemo partner svima koji rade na dobrobit RS i njenih građana.

*Kakvo je stanje na terenu kada je u pitanju planiranje i upravljanje prostorom u RS?

GOLIĆEVA: Prema evidencijama koje imamo, gotovo nijedna opština nema ažurnu prostorno-plansku dokumentaciju, usklađenu s Prostornim planom RS, koji je usvojen 2007. godine i čiji rok ističe 2015. Zato će akcenat u narednom periodu biti na izradi ovih dokumenata. Ministarstvo je u proteklom periodu izdvajalo određena sredstva za pomoć opštinama za izradu ove dokumentacije, ali ta su sredstva nedovoljna. Suočeni i s restriktivnim budžetom za ovu godinu, planirali smo da u saradnji sa gradovima i opštinama napravimo prijedlog projekta, s kojim ćemo aplicirati kod međunarodnih fondova, kako bismo ovaj problem riješili. Sigurna sam i da će realizacija projekta Jedinstvenog informacionog sistema o prostoru RS, doprinijeti da se prostor Srpske uredi na kvalitetan način, jer ćemo, na jednom mjestu imati sve podatke o resursima i načinima njihovog korišćenja, digitalizovane geodetske podloge i druge podatke neophodne za kvalitetno upravljanje prostorom.

*Koje su još prednosti projekta uvođenja Jedinstvenog informacionog sistema i kada će on biti u funkciji?

GOLIĆEVA: Riječ je o sistemu u kojem će se nalaziti i podaci koji se prikupljaju i generišu i u drugim institucijama, od Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugih republičkih institucija. Takođe, u sistemu će biti i jedinice lokalne samouprave, kojima će, u okviru ovog projekta, biti donirana računarska oprema i oni će biti zaduženi da ažuriraju podatke iz svoje nadležnosti. Planirano je da se projekat završi 30. juna, kada bi se krenulo s testnim periodom i ažuriranjem baze podataka.

*Koji se još značajniji projekti realizuju?

GOLIĆEVA: Projekat "Šumska i planinska zaštićena područja u RS" koji ima za cilj jačanje institucionalnih i tehničkih kapaciteta za upravljanje nacionalnim parkovima Sutjeska i Kozara, šumskim rezervatima "Lom", u sastavu ŠG "Oštrelj-Drinić" i "Janj" u sastavu ŠG "Gorica-Šipovo", te uspostavljanje mreže zaštićenih područja. Očekivani rezultat realizacije ovog projekta jeste unapređeno upravljanje nacionalnim parkovima i šumskim rezervatima u skladu s posebno izrađenim planovima. Treći projekat je druga faza projekta upravljanje čvrstim otpadom, koji podrazumijeva izgradnju regionalnih sanitarnih deponija čvrstog otpada. U prvoj fazi ovog projekta izgrađene su regionalne sanitarne deponije u Ramićima, kod Banje Luke, i Brijesnica u bijeljinskom regionu. Trenutno se deponije grade za prijedorski i zvornički region. Opštine iz sarajevskoromanijskog regiona takođe su odredile lokaciju, a očekujemo ovih dana da to učine i opštine u istočnoj Hercegovini, kao i opštine iz regiona Derventa. Takođe, Svjetska banka je prihvatila naše ideje o nadogradnji ovog projekta. Radi se o tome da savremena Evropa napušta ideju regionalnih deponija, jer su se pokazale kao skupe i ekološki problematičane. Oni sad prelaze na spalionice ili čak, kao u Sloveniji, na fabrike otpada koje su ekološki daleko bezbjednije, a pritom donose ogroman profit državi. Mi ćemo, stoga, u saradnji sa Svjetskom bankom iz čijih se kredita finansira ovaj projekat, vidjeti koji su najefikasniji načini za upravljanje ovom vrstom otpada, kako ne bi pravili greške i gradili sisteme koje Evropa napušta. Takođe, namjeravamo da se u narednom periodu ozbiljno pozabavimo rješavanjem problema odlaganja industrijskog otpada, mislim prije svega na onaj koji ugrožava Modriču i otpad iz TE Gacko.

*Zaštita životne sredine jeste oblast u kojoj nas, u procesu pridruživanja EU, očekuje mnogo aktivnosti?

GOLIĆEVA: Ministarstvo je već dosta toga uradilo na usklađivanju našeg zakonodavstva s evropskim direktivama. Ovdje želim da istaknem da neću dopustiti prenos nadležnosti sa RS na institucije BiH. Mi ćemo svoje zakonodavstvo uskladiti s evropskim, ali ne na štetu RS. Osim učešća u projektima energetske efikasnosti čiji će nosilac biti Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva, na nama je energetska efikasnost u građevinarstvu i uvođenje evropskih standarda u tu oblast. Uskoro ćemo predložiti Vladi RS odluku o formiranju Sekretarijata RS u ovlaštenom organu (DNA BiH) za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja, na šta nas obavezuje Kjoto protokol i Okvirna konvencija UN o promjeni klime.

*Kakva je saradnja sa zemljama u okruženju i međunarodnim organizacijama?

GOLIĆ: Do kraja aprila potpisaćemo memorandum o saradnji sa Srbijom, odnosno Ministrom prostornog uređenja, zaštite životne sredine i rudarstva Srbije. Resorni ministar, Oliver Dulić, obećao nam je pomoć u transponovanju evropskih direktiva u naše zakonodavstvo. Planirani su i zajednički projekti, prije svega u oblasti zaštite životne sredine – od zaštite sliva rijeke Drine, do zajedničkih zaštićenih područja. Možemo da računamo na pomoć Slovenije, jer smo uspostavili saradnju s njihovim ministrom prostornog uređenja i zaštite životne sredine. Takođe sam obavila sastanak s hrvatskim ministrom prostornog uređenja i zaštite okoliša, Brankom Bačićem, sa ciljem da se do kraja raščisti priča o negativnom prekograničnom uticaju Rafinerije nafte u Brodu i dogovorili smo se da ćemo uspostaviti institucionalnu saradnju. Imamo odličnu saradnju s UNDP-om, Globalnim fondom za zaštitu životne sredine, USAID-om, švedskom agencijom SIDA. Koristeći iskustva zemalja iz okruženja nastojaćemo da pristupimo fondovima ovih međunarodnih institucija.