TREBINJE – Ovdašnju izreku “dabogda iz kamena sreću vadio” Hercegovci primenjuju na najpraktičniji način – hirovite vode i vodotokove pregrađuju branama, niču jezera, proizvodi se struja i tako stvaraju preduslovi normalnog života i opstanka na ovim prostorima. 
Osnovni koncept “Gornjih horizonata” sastoji se u prevođenju dela gatačkih voda u Zalomku, zatim njihovog korišćenja na HE “Nevesinje”, pa na HE “Dabar”. Iz Dabarskog polja te vode odlazile bi kanalima i tunelom između Dabarskog i Fatničkog polja u tunel Fatničko polje – Bileća. HE “Dabar” i “Nevesinje” su praktično ključni objekti projekta. Kasnije bi usledilo podizanje HE “Bileća”. Sve bi se to “pozitivno odrazilo” na postojeće “fabrike struje” na Trebišnjici, kao i na HE “Dubrovnik 1 i 2”.
A projekat “Gornji horizonti” odavno su označili imenom nade. Njime je predviđena izgradnja još tri hidrocentrale na krajnjem jugu RS (“Dabar”, “Bileća” i “Nevesinje”), čija bi ukupna snaga bila 250 megavata, što znači 726 miliona kilovat-časova struje godišnje. Realizacijom tog posla, osim novih kilovata, omogućilo bi se i navodnjavanje 10.000 hektara u nevesinjskom i 5.000 hektara u Dabarskom i Fatničkom polju.
– Realizacijom tog projekta stvorili bi se uslovi mnogim stanovnicima da ovde ostanu, da žive i rade u svojim mestima – kaže Branislav Miković, načelnik opštine Nevesinje.
Višenamenski “Gornji horizonti”, kao neizgrađeni deo hidrosistema Trebišnjice, iznad postojeće akumulacije Bileća, koji obuhvata slivove reka Zalomke, Bregave i delom Trebišnjice, odnosno Gatačko, Nevesinjsko, Dabarsko i Fatničko polje, razvojni su projekat najvišeg strateškog nivoa za regiju istočne Hercegovine i delova Federacije BiH, koji tom području gravitiraju – konstatovano je na nedavno u Trebinju održanom naučnom skupu, koji je okupio stotinak stručnjaka iz oblasti energetike iz RS, Crne Gore i Srbije.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi RS, Radivoje Bratić ističe da skoro svaki Hercegovac sanja, mašta o tom sistemu, ali im je san – previše dug.
– Nekako sve odlažemo, iako je u našem interesu da to završimo i otvorimo budućnost istočnohercegovačkim krajevima, pre svih Nevesinju, Berkovićima i Bileći. Sa “Gornjim horizontima” budućnost bi im bila sasvim izvesna – kategoričan je ministar Bratić.
Inače, kad se priča o “Gornjim horizontima”, čija vrednost iznosi od 600 do 700 miliona konvertibilnih maraka, treba znati da taj projekat nije osmislila Republika Srpska, već je on “u životu” oko četiri decenije. Još u bivšoj SFRJ dobio je potvrdu na svim nivoima tadašnje vlasti, u smislu svog višenamenskog karaktera, urađena su sva ispitivanja i dobijene sve saglasnosti za početak radova, u koje je do poslednjeg rata uloženo oko 60 miliona američkih dolara. Bolje upućeniji su skloni da tvrde kako bi taj posao bio i okončan da nije bilo oružanih sukoba.
