BANJALUKA – Industrijska proizvodnja u RS u prva tri tromjesečja ove godine povećana je za 17,3 odsto, a u Federaciji BiH smanjena za 11,2 odsto u odnosu na isti period lani, objavili su entitetski zavodi za statistiku. 
Na različita entitetska kretanja u privredi najviše je uticala prerađivačka industrija koja u RS u prvih devet mjeseci bilježi skok od 33,9 odsto, a u FBiH pad od 16,8 odsto u poređenju s istim prošlogodišnjim razdobljem. Elektroenergetski i gasni sektor RS, takođe, bilježi prosječni rast od 8,3 odsto, dok su aktivnosti u toj oblasti u FBiH smanjene za 2,1 odsto. U oblasti rudarstva, pak, FBiH ostvaruje povećanje iskopa za blagih 0,2 odsto, dok je u RS evidentiran pad od 14,3 odsto.
Na rast prerađivačke industrije RS prvenstveno je uticalo pokretanje Rafinerije nafte u Brodu, ali i pogona za preradu baznih uljnih sirovina u Rafineriji ulja Modriča, što je tu djelatnost poguralo za čak 52 puta. Pero Dugić, generalni direktor modričke rafinerije, izjavio je da ove godine bilježe višestruko povećanje proizvodnje.
"Očekujem da ćemo u novom pogonu od 2. aprila, kada je pokrenut, do kraja godine proizvesti oko 38.000 tona hidrokrekovanih baznih ulja i parafina, dok će proizvodnja motornih i industrijskih maziva ostati na prošlogodišnjem nivou od oko 11.000 tona", kazao je Dugić.
Prihodi Rafinerije ulja u 2009. bi na osnovu toga, navodi on, trebalo da premaše 80 miliona KM, dok su lani iznosili 48 miliona.
U RS, nakon naftnog sektora, najveći rast bilježi proizvodnja saobraćajnih sredstava za 877,2 odsto, hemikalija 171,8 odsto, te medicinskih, preciznih i optičkih instrumenata za 23,1 odsto. Najveći pad je, pak, evidentiran u proizvodnji RTV i komunikacione opreme za 57,1 odsto, osnovnih metala 47,2 odsto i vađenju ruda metala 45,3 odsto.
U FBiH, pak, nijedna djelatnost ne bilježi rast produkcije veći od 10 procenata. Najveće povećanje od 9,7 odsto bilo je u proizvodnji cigareta, zatim, u izdavačkoj i štamparskoj djelatnosti 2,2 odsto, te u vađenju uglja i treseta 1,5 odsto. Sa druge strane, najveće potrese u tom entitetu pretrpjela je auto-industrija s padom produkcije od 66,3 odsto, zatim proizvodnja kancelarijskih mašina i računara za 57,6 odsto, te saobraćajnih sredstava 46,6 odsto.
