BANJALUKA – Republika Srpska za prvih šest meseci ove godine i dalje beleži veliki spoljnotrgovinski deficit jer uvozi duplo više proizvoda nego što izvozi. Tako svake godine preko granice ode dva i po puta veći iznos od celokupnog budžeta RS. 
U prošloj godini, na primer, za uvoz stranih proizvoda potrošeno je čak četiri milijarde i 170 miliona KM. Osim toga, poseban problem predstavlja višegodišnja nepovoljna struktura razmene s inostranstvom jer izvozimo sirovine i poluproizvode, a uvozimo gotove proizvode. Tome u prilog govori i podatak da je prosečna cena našeg izvoznog proizvoda u najboljem slučaju dvostruko manja od uvoznog, kao i činjenica da uvozimo proizvode koje i sami proizvodimo poput piva, sokova, vode, slatkiša, kafe…
Slična je situacija i s drugim spoljnotrgovinskim partnerima – Italijom, Hrvatskom, Nemačkom, Slovenijom, Austrijom i Švajcarskom. Iz ovih zemalja kupujemo kožu za odeću, hemijske proizvode, cigarete, kafu, lekove, skupocene industrijske mašine, medicinsku opremu, belu tehniku, telefone, automobile… S druge strane, iz RS za inostranstvo najviše ide železna ruda, sirovo ili malo prerađeno drvo, poluproizvodi i proizvodi od metala, kože i obuće.
Član Udruženja ekonomista RS – SWOT Stevo Pucar upozorava da je upravo struktura uvoza, odnosno izvoza iz RS dugoročno neodrživa.
„Zanimljivo je to što je uvoz količinski skoro dvostruko manji od izvoza, a da taj isti uvoz vredi dvostruko više od izvoza. Tako je prosečna vrednost uvezenog proizvoda 1,23 КМ, a koštanje izvoznog proizvoda 0,61 КМ po kilogramu. Ovi podaci govore da je ključni uzrok velikog deficita nedostatak proizvoda s većom dodatom vrednošću i većim udelom znanja u njihovom stvaranju, u našem izvozu“, kaže Pucar.
Smatra kako je glavna kočnica okreta spoljnotrgovinske razmene u našu korist to što se ljudski potencijal, sistem obrazovanja, naučnici i preduzetnici koriste ispod kapaciteta te na taj način na međunarodnoj sceni propuštamo priliku da ostvarimo razvoj i dohodak.
„Sadašnja izvozna konkurentnost RS, koja se uglavnom bazira na eksploataciji prirodnih resursa, dugoročno je neodrživa. Ovakav pristup ograničava poboljšanja u tehnologiji i razvoj znanja i veština u privredi. Čak je i asortiman proizvoda koji se baziraju na prirodnim resursima relativno mali, i s njima ne postižemo dovoljnu konkurentnost, ne samo na svetskom i evropskom, već i na regionalnom tržištu“, kaže Pucar.
Upozorava da će se približavanjem BiH EU konkurencija na bazi iskorišćenja prirodnih resursa ili na bazi proizvoda koje proizvodi nekvalifikovana radna snaga postajati sve teža kako se s privrednim rastom bude dizao i nivo plata.
Po njegovim rečima, RS će još neko vreme morati da se oslanja na prirodne resurse ili jeftinu radnu snagu, kao izvore konkurentnosti, ali dugoročno, u narednih pet do deset godina, moraće da teži ka ekonomiji zasnovanoj na znanju.
Najviše uvozimo iz Srbije
Prema podacima iz Informacije o spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni RS s inostranstvom za prvih šest meseci ove godine, koju je nedavno utvrdila Vlada RS, najviše uvozimo iz Srbije. Tako smo od početka godine na uvoz lekova iz Srbije potrošili 26,6 miliona KM, a preko 25,9 miliona KM na uvoz piva. Među proizvodima koje dopremamo preko Drine su i peciva, kolači, keks, čokolada…
