Nedavni samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina) “Financial Times” je nazvao „jekaterinburškim prelomom“ i „krajem vojno-finansijske hegemonije Sjedinjenih Država“.

Autor teksta ekonomista Majkl Hadson, dobitnik Pulicerove nagrade, ističe da je „moguće da će Jekaterinburg ući u istoriju ne samo kao mesto gde je poslednji ruski car doživeo kraj, već i mesto gde je prestala da postoji američka imperija“. „To je kraj dolara“, objasnio je Hadson.

I Valerij Fadejev, predsednik Komisije za ekonomski razvoj, član Društvenog saveta Rusije, glavni urednik časopisa „Ekspert“, uveren je da su promene u finansijskom sistemu neizbežne, ali i da se neće dogoditi tako brzo.

– Da, epoha SAD kao bezuslovnog lidera sveta se završava. Nastupa epoha u kojoj će biti jake Evropska unija i Kina. Ne znamo još koja će biti uloga Rusije, nadamo se – jaka. Pošto neće biti jednog lidera, neće biti ni jedne valute, kao što je to bio dolar. To se već dogodilo s Britanijom. Dok je Britanija bila najjača, funta je bila glavna valuta. Čim je imperija počela da se osipa, funta je počela da gubi tu ulogu. Ništa neobično. Ali za to je potrebno vreme. Proces je počeo i trajaće deset godina, osam ili dvanaest, ali sigurno ne godinu ili dve. Pojava evra je najvažniji korak na putu ka potiskivanju dolara. Nekad su i u Evropi koristili dolar. Kad u nekoj od evropskih banaka danas pokušate da zamenite dolare, oni ih obrću, okreću, razgledaju… A neki čak neće da menjaju. Evro je već sada za mnoge zemlje rezervna valuta. U rezervama Centralne banke Rusije je skoro polovina u evrima. Verovatno ćemo dvadesetih godina imati potpuno drugačiji finansijski sistem.

Inicijativa za zamenu dolara sa više rezervnih valuta potekla je od ruskog predsednika Medvedeva pre samita u Jekaterinburgu. O tome je bilo reči na sastanku Grupe 20, a tek sada, izgleda, dobija podršku drugih. Zašto?

– Rusija je pomalo uvređena što Amerika ne obavlja dužnost koju je preuzela. To je prirodno. Vidite kako nama Evropa zamera što, zbog problema sa Ukrajinom, nismo uvek u stanju da obezbedimo snabdevanje gasom. Stav Evrope je logičan i vrlo jasan: od vas kupujemo gas i dajte nam ga, mi hoćemo da se grejemo. Ostalo ih ne zanima. Ovde je slična situacija – sredinom devedesetih SAD su donele odluku da Amerika bude svetski finansijski lider i da se hegemonija SAD podržava svim metodama, uključujući i političke i vojne. Tada niko nije mogao da im se suprotstavi. Protivnik je bio samo Sovjetski Savez, a on se raspao, Evropa kao politički igrač bila je slaba, zemlje u razvoju nikakve… E, kad je već tako, Rusija kaže Americi: Vi ste svetski lider, vašu valutu koristi ceo svet, vi ste emisioni centar, preuzmite odgovornost za finansijsku situaciju u svetu. U suštini, nama ne smeta da postoji jedna rezervna valuta. Kad bi taj “car sveta” upravljao svetom normalno, ne bi bilo primedbi, kao što ih nije bilo kad je glavna valuta bila funta. Posle rata, Britanija je otišla u drugi plan, dolar je postao glavna valuta i opet je sve bilo u redu. Tu nema političkih problema. Dok je svima to odgovaralo bilo je u redu. Ali sada ne odgovara. Egoistični interesi Amerike nagone svet da se trese. Zato odjednom svi govore o rezervnoj valuti.

Da li ima osnove Hadsonova teza da Kina, Rusija, Indija i Brazil zvanično stvaraju vojno-finansijski blok da bi izbacili Ameriku iz Evroazije?

– Ne. Naprotiv, mislim da je mnogo bolje naterati Ameriku da se bavi tim poslom, da snosi odgovornost. Ali SAD ima isključivo jedan jedini interes – da održi visok standard u sopstvenoj zemlji. Ta logika se može videti i iz čuvene rečenice iz vremena Buša Starijeg koga su zemlje u razvoju krajem osamdesetih optuživale za egoističnu ekonomsku strategiju i politiku. Odgovorio je: Način života Amerikanaca nije predmet pregovora. Kako želimo, tako živimo. I sada je to jasno – Amerika čini stvari koje ne samo da ne odgovaraju ostalima, već im nanose štetu. I to mora da izazove reakciju. Rusiju taj stav nervira jer je teza “živimo kako hoćemo” protivurečna sa – “mi odlučujuće utičemo na ekonomsko i finansijsko stanje sveta”. Ako SAD biraju da žive kako hoće onda odgovornost za finansijsku stabilnost sveta mora biti preraspodeljena.

Mogu li se SAD naterati da se odgovornije ponašaju?

– Kratkoročno – ne. Svet nema šanse da izmeni situaciju. Svi mi možemo da vičemo i jaučemo o neodgovornosti SAD, ali nemamo načina da ih prizovemo odgovornosti. Šta da radimo – da ih bombardujemo? Ne možemo. Mi ne možemo da osvojimo Vašington. Imamo li realne poluge uticaja? Vrlo malo. U SAD je veoma visok standard koji ne odgovara njihovoj ekonomiji. Viši u odnosu na ono što njihova ekonomija može da obezbedi za 20-30 procenata. Oni nedostatak proizvodnje kompenzuju emitovanjem dolara. Siguran sam da se problem Amerike ne može rešiti bez povećanja ekonomske efikasnosti njihove privrede. Znači bez sniženja standarda ljudi, a to je neverovatno težak politički zadatak. Ko će se usuditi da u ogromnoj zemlji smanji životni standard? Sledeći problem je to što se snižavanje standarda neće odnositi samo na siromašne, već i na elitu koja je nakupila ogromno bogatstvo i ceo svet joj je mali, i upravo elita mora da umeri zahteve. Tek tada će biti moguć preporod ekonomije SAD. To je složenije od svega ostalog. Danas su čak i američki automobili postali nerentabilni jer automobilske kompanije imaju ogromne socijalne i penzione obaveze. Da bi bili konkurentni, oni moraju da imaju manje poreze, a to opet znači da će ljudi koji su od njih zavisili, postati siromašniji. Kako se na to odlučiti? To je veoma složen politički zadatak. Ali svi to s nestrpljenjem čekaju.

Na kakve će se teškoće nailaziti prilikom uvođenja novih valuta? Rezervna valuta se ne može nametnuti, potrebno je stvoriti jaku ekonomiju i poverenje…

– Da bi mogla da opstane, nova rezervna valuta treba da svima odgovara. Dobar primer je upravo dolar – gotovo u celom svetu se spoljnotrgovinski poslovi obračunavaju u dolarima zato što je američka ekonomija najmoćnija na svetu. Američka država je najjača, uključujući i vojno. I nije reč samo o dolaru, već i o vrednosnim hartijama. Ako američka država emituje državne obligacije onda iza njih stoji ta moć. I upravo zbog toga su one privlačne. Da bi se kupila američka obligacija treba svoju valutu konvertovati u dolar. Sasvim prosto.

I zemlje BRIK, pogotovu Kina i Rusija, iako su inicijatori uvođenja novih rezervnih valuta, i dalje kupuju američke obligacije.

– A šta drugo? Nema šta da se kupi. Ne možete da kupite mnogo nafte, nemate gde da je čuvate. Kažete dijamanti – pa njih i nema toliko. A američke obligacije – to je vrlo zgodno, prosto zapis u kompjuteru. Ako postoji interesovanje, može da se doštampa koliko god treba. Čak ne mora ni da se štampa, dovoljno je uneti podatke u kompjuter. Uostalom, kad kažu da je „pukla“ američka ekonomija – to nije tačno. Ona je u teškom položaju, govori se o kraju kapitalizma. Smatram da je to čista glupost. Nema kraja kapitalizmu. Mi smo bili svedoci veoma burnog, globalnog razvoja tržišnog sistema, razvoja kojim se nije moglo upravljati, i zato je došao u ćorsokak. Ali to ne znači da se taj sistem tek tako može radikalno promeniti.

Moram da skrenem pažnju da se radikalna izmena sistema događa tek kad postoji koncepcija te promene. Npr, u Rusiji je došlo do proleterske revolucije 1917. Ali postojala je koncepcija te revolucije. Francuskoj revoluciji je prethodio ceo vek prosvetiteljstva koji je pripremio tu revoluciju. Postojala je strategija, naravno sa svim teškoćama, ubistvima, žrtvama, sa svim bezumljem, ali postojao je vektor razvoja evropske civilizacije. Možemo li mi negde danas da pročitamo nešto o vektoru razvoja svetskog kapitalizma? Sistem koji sad upravlja svetskom ekonomijom je stvoren posle rata. Svetska banka MMF, STO su institucije koje su stvorile zemlje pobednice da upravljaju svetom. Ali svet se izmenio, te institucije ne odgovaraju promenjenom svetu. Znači, treba ih menjati. Ali ne možemo iz prsta da isisamo kako novi sistem treba da funkcioniše. Život treba da podstakne na misli, na ideje kako reformisati finansijske institucije. Proći će vreme, i videćemo. Sad polako počinje da sazreva svest o jednom od mogućih rešenja – nekoliko rezervnih valuta.

Predsednik Medvedev pominje mogućnost da rublja postane rezervna valuta?

– Moguće je jednog dana. Ali ne sada… Rusija ima vrlo mali finansijski sistem. I para je vrlo malo. I ministarstvo finansija i centralna banka vode politiku ograničenja novčane mase. Kako se onda može očekivati da će se neko jagmiti za rublju, ako rubalja ima vrlo malo? I Medvedevu je jasno da je to za sada potpuno nerealno, ali on računa na razvoj finansijskog sistema. Već smo rekli da su američke vrednosne hartije veoma zgodno sredstvo zato što iza njih stoji moć. U Rusiji je to takođe moguće, zato što je Rusija najmoćnija sirovinska država. Naravno, mi želimo da se razvijamo, ali za sada je to tako. Mi bismo mogli da emitujemo obligacije iza kojih stoji moć nafte, gasa, metala, isporuke gasa Evropi, politička i ekonomska stabilnost Evrope. Ali mi moramo da počnemo da ih emitujemo. Mi moramo da se krećemo ka stvaranju moćnog, suverenog finansijskog sistema koji ni od koga ne zavisi i iza koga stoji moć – ekonomska, politička i vojna. Tada će naše hartije biti privlačne i rublja će biti privlačna. Eto to je prirodan put kojim treba ići.

Za Rusiju je zona bivšeg Sovjetskog Saveza prirodna uticajna zona i to nema veze ni sa kakvim imperijalističkim ambicijama, kako neki često vole da kažu. To je zona odgovornosti, i ako se ponovo uspostavi nekadašnje tržište, to je 300 miliona ljudi, to je već ozbiljna stvar. Tu je mnogo zemalja, i njima će biti zgodno da koriste rublju u međusobnoj trgovini. To bi mogao biti početak. Ali da bi se to ostvarilo, Rusija mora da pojačava sopstveni finansijski sistem. To je dug i težak proces. Ni juan, iako svi govore da može da bude rezervna valuta, to nije. Nije, jer niko ne može da predvidi sudbinu Kine u predstojećih deset godina. Niko ne razume da li će se nastaviti to ekonomsko čudo ili ne. I to su, između ostalog, prepreke za uvođenje novog finansijskog sistema u svetu.

Pa ipak, juan u delu Azije već funkcioniše kao rezervna valuta, u juanima se trguje sa Brazilom, i sa još nekim zemljama…

– Da, funkcioniše, ali to ne menja odnose u svetu. Sećate li se Japana osamdesetih, tada su štampali hiljade knjiga u kojima je pisalo da će Japan ekonomski pokoriti ceo svet i postati novi lider sveta? Bilo je to ekonomsko čudo. I gde je Japan sada? Jen nije postao rezervna valuta. Tako i ovde, ne može niko naterati druge zemlje da koriste njegovu valutu za obračun, štednju ili hartije od vrednosti. Samo ako budu privlačni, drugi igrači će ih koristiti.

Mnogi veruju da je dogovor sa Kinom upravo to što je potrebno da bi se smanjila moć dolara.

– To je vrlo naivno verovanje. Ne treba se zanositi da će se Kina sa nama dogovarati. Kina se neće nikad dogovarati ni s nama, niti s bilo kim. Ona se nikad ni s kim nije dogovarala. Kina je samostalan igrač poslednjih hiljadu godina. Ona nas jedino može iskoristiti.

Da li iz toga sledi da su formiranje ŠOS i BRIK naivnost ruske strane i manipulacija kineske?

– Ne. Rusija ima veliki problem, to je 12 ogromnih granica i većina je nemirna, sa potencijalnim i čak aktuelnim konfliktima. To je breme koje je Rusija prinuđena da nosi. Ona mora da misli na sve te brojne konflikte, inače bi morala da se odrekne teritorije. Mi to ne možemo, jer to onda neće biti Rusija. Pogledajte kakva je danas situacija: potencijalni konflikt sa Japanom oko Kurilskih ostrva; iako su nam odlični odnosi sa Kinom, postoji potencijalna napetost oko granica; graničimo se sa Severnom Korejom, zemljom koja lansira rakete i isprobava atomsku bombu. Tu je i centralna Azija, vrlo težak region, pa veoma složena zona Kavkaz. Nikako ne možemo da uspostavimo dobre odnose sa Ukrajinom, počinju problemi sa Belorusijom. Na Zapadu imamo EU i NATO koji se širi. Iako nikako ne govori zašto se širi, ni šta hoće, evidentno je da je to agresivno širenje. I zato nam je važan ŠOS kao instrument političke i vojne stabilnosti na tom prostoru…

Da se vratimo dolaru. Da li bi se u slučaju da se postigne nekakav svetski sporazum o multipolarnom finansijskom sistemu Amerika pokušala to da spreči?

– U dugoročnoj perspektivi ona ne može ništa da spreči. Britanija takođe dvadesetih i tridesetih godina nije htela da funta prestane da bude rezervna valuta, ali nije ništa uspela. To je nemoguće. A da li će pokušati? Nikad se ne zna, i ne bi bilo prvi put da se vojni konflikti, demonstracija sile koriste za postizanje ekonomskih interesa. Takav je bio rat u Jugoslaviji. I rat u Iraku je služio ekonomskim interesima. Ali taj rat su odavno izgubili. Nijedan cilj osim svrgavanja Huseina, nije postignut. A kad je jedna takva zemlja izgubila rat u Iraku, znači, nije sve u redu u njoj. I da postoji nešto, neki aktivi u koje se može ulagati, dolar bi veoma brzo izgubio pozicije.

A tada bi, tvrdi se u pomenutom Hadsonovom tekstu, SAD došle u poziciju Vajmarske Republike ili Etiopije, „a poslednja krizna godina izgledala bi im kao vrhunac blagostanja“. To bi „slomilo kičmu Americi“.

Može li se slomiti kičma Americi, a da se ne slomi i kičma polovini sveta?

– Sasvim sigurno bi to na sve zemlje koje su u orbiti dolara veoma jako uticalo. To je veliki rizik. Ali i ako oni ne uspeju da reše taj zadatak, ceo svet će se naći u nevolji.

Znači još dugo će svet zavisiti od dolara. Hoće li toj zavisnosti jednom doći kraj?

– Hoće, ali tek kad nastupi pravi šok, pravi potres. Ma kako neverovatno zvučalo, ova kriza nije dovela do šoka. Ekonomije celog sveta su preplavljene velikom količinom novca, što doštampanog, kao u Americi, što iz rezervnih fondova kao u Rusiji. Mnogima je lošije nego što je bilo, ali šok je izostao. Jedan od izlaza bi bio devalvacija dolara. To bi dovelo do veoma ozbiljnog šoka, i to za Ameriku jeste jedan od načina da se reši deo problema. Ali to bi značilo odustajanje od pozicije svetskog lidera, a na to će se Amerika vrlo teško odlučiti.