Iduće godine predstoje nam nova iskušenja, pa je neophodno smanjenje javne potrošnje, koje je predviđeno u oba entitetska budžeta. Ekonomski oporavak zemlje može se očekivati tek kroz dve godine, kaže Kemal Kozarić, guverner Centralne banke BiH.

On tvrdi da dogodine ne možemo očekivati izlazak iz krize i da bi blagi oporavak mogao uslediti tek 2012. godine.

Guverner kaže da ne treba zameriti kreatorima budžeta iz oba entiteta, koji su se vodili smanjenjem javne potrošnje, budući da nas iskušenja tek čekaju. On upozorava da bi na ionako loše ekonomske trendove znatan uticaj moglo imati i sporo formiranje vlasti.

– Iduća godina će biti jako teška! Godina će i dalje biti krizna, bez obzira na to što očekujemo da ćemo za ovu godinu ostvariti rast bruto društvenog proizvoda od 0,5 odsto. Naše projekcije istovremeno ukazuju na to da će u narednoj godini biti ostvaren rast BDP-a od oko tri odsto. Međutim, kad gledamo na te brojeve, uvek se treba setiti da smo pre samo dve godine, uoči zvaničnog početka svetske ekonomske krize, ostvarili duplo veći rast BDP-a – kaže Kozarić i dodaje:

– Ta razlika nedvosmisleno ukazuje da smo još daleko od rasta koji smo imali pre nego što su se počeli osećati prvi efekti krize. Zbog toga možemo očekivati da bi tek 2012. bila godina značajnijeg ekonomskog oporavka, dok će iduća godina proteći u znaku malog ekonomskog rasta. Međutim, to neće biti dovoljno da bi građani osetili na svojoj koži.

Može li te planove pokvariti to što još nije usvojen budžet za zajedničke institucije, ali i to što se ne zna kad će uopšte biti formirana vlast u BiH?

– Tu uvek možemo iskoristiti prelazne mehanizme finansiranja koji su nam na raspolaganju, ali isto tako činjenica je da nikome, pa ni ekonomskom oporavku zemlje, ne može koristiti sporo formiranje vlasti. Taj proces ide izuzetno sporo i veliko je pitanje kada će vlast na državnom nivou biti formirana. Vreme nam svakako nije saveznik!

Da li se uopšte nagoveštava izlazak iz krize?

– To je izuzetno teško pitanje! Ako gledamo na to kao čisto tehničko i teoretsko pitanje, pozitivan rast u poslednja dva kvartala može ukazivati na izlazak iz recesije. Međutim, činjenica je da mi nismo izašli iz krize i da će sigurno biti potreban mnogo duži period da izađemo iz ovog stanja.

Kolika je trenutna zaduženost građana i da li je, u poređenju sa zemljama okruženja, ta suma zabrinjavajuća?

– Po podacima s kraja oktobra, zaduženost građana je bila 6,26 milijardi KM ili 140 miliona KM manja u odnosu na isti period lane. Zaduženost po glavi stanovnika iznosi oko 1.600 KM ili 800 evra, što je ipak manje u odnosu na većinu zemalja regiona. Zapaža se trend smanjenja zaduživanja, to jest da građani smanjuju svoj ukupni dug bankama, tako da su u principu vratili više novca nego što su u međuvremenu uzimali. Deo uzroka leži u pooštravanju kriterijuma za dodelu kredita, ali i smanjenoj potražnji za tim kreditima, jer ljudi procenjuju da su im mogućnosti za otplatu kredita sve manje i ne žele se opterećivati dodatnim zaduživanjem.

Kada će početi izgradnja nove zgrade Centralne banke i koliko će ona koštati?

– Izgradnja bi trebalo bi da počne iduće godine, kada dobijemo građevinsku dozvolu. U te svrhe kupili smo zemljište po ceni od 1,92 miliona KM. Zgrada će biti sagrađena iz vlastitog kapitala Centralne banke i ni na koji način neće uticati na naš profit. Time ćemo trajno rešiti pitanje smeštaja glavne državne banke u Banjaluci, s obzirom na to da je prostor koji se sada koristi neuslovan.

Kako komentarišete projekcije budžeta oba entiteta?

– Vidljivo je da su entitetski budžeti postavljeni na restriktivan način i da pokušavaju da utiču na smanjenje javne potrošnje, koja je problem već duži niz godina. Jednostavno, jedno su želje korisnika budžetskih para, a drugo stvarne mogućnosti. Zbog toga imam puno razumevanje za njihove kreatore. S druge strane, oba budžeta izražena su u svetlu nastavka stend-baj aranžmana Međunarodnog monetarnog fonda, jer se računa i na tu pomoć, koja je ukalkulisana.

Šta je onda recept za pozitivna ekonomska kretanja u idućoj godini?

– Jasno je da bi znatno uticali smanjenje javne potrošnje, velike javne investicije i kapitalna ulaganja. Vlasti su već dale obećanja da će se stvari kretati u tom smeru, ali vreme će pokazati da li će se to stvarno i desiti. Neophodno je sprovesti niz reformi, ali su pre svega potrebne su politička stabilnost i svest da ekonomija treba da bude u centru interesovanja svih relevantnih faktora u BiH.