Tržište kapitala u zemljama regiona je u lošem stanju i sa jako neizvesnim perspektivama. Sva tržišta, osim hrvatskog u određenoj meri, karakteriše potpuna neiskorišćenost njegove ključne uloge u razvoju nacionalnih ekonomija, odnosno alokacije kapitala u prinosne investicione alternative, rekao je to direktor Beogradske berze Siniša Krneta.
– Lekcija o značenju tržišne ekonomije nije u celosti shvaćena te, kroz stanja berzi u regionu, potvrđuje tezu o berzama kao ogledalima ekonomija – istakao je Krneta.
Kakvo je trenutno stanje na tržištu kapitala u Srbiji? Koji su najveći problemi i kakva je njegova pozicija u odnosu na zemlje u okruženju?
KRNETA: Funkcije tržišta kapitala Srbije u najvećoj meri su neiskorišćene. Privatizacioni modeli nisu obuhvatali inicijalne javne ponude kao model privatizacije najkvalitetnijih srpskih kompanija. Većinska vlasništva u njima su prodata ili aukcijom ili tenderom, tako da su tek reziduali vlasništva postali dostupni na tržištu, a vremenom su i oni, konsolidovani u rukama većinskih vlasnika, gotovo iščezli sa tržišta. Takođe, većina kompanija, koje je proces privatizacije zatekao u korporatizovanom stanju, preuzeta je pre izlaska na berzu. Finansiranje rasta i razvoja privatnog sektora oslonjeno je na jednu jedinu eksternu opciju, a to je kredit.
Kakve to opasnosti nosi sa sobom?
KRNETA: Oslonjenost eksternog finansiranja isključivo na dug je opasno podjednako po realni sektor i perjanice finansijskog tržišta, odnosno banke, a posledice su fatalne. Banke su morale postati izrazito oprezne što je dovelo do pada njihove kreditne aktivnosti dok je, sa druge strane, realnom sektoru bitno redukovan pristup dugu, čak i u uslovima istorijski niskih kamatnih stopa.
Na Banjalučkoj berzi je već neko vrijeme prisutan trend pada trgovanja akcijama firmi, dok raste tražnja za državnim obveznicama i trezorskim zapisima. Da li je u Srbiji prisutan sličan trend i na koji način je moguće podstaći obim trgovanja akcijama?
KRNETA: Interes investitora za ulaganja u državne obveznice je izražen u celom regionu, ne samo u Republici Srpskoj. Osim relativne sigurnosti u pogledu naplate, što je uvek jedan od motiva, posledica je to nedostatka ozbiljnijih investicionih alternativa, onih rizičnijih, odnosno korporativnih akcija i obveznica. Ako tome dodamo istorijski niske pasivne kamatne stope postavlja se drugo pitanje, a to je kuda bi drugde investitori sa novcem ako ne u državne instrumente? U regionu ne postoji adekvatna alternativa ovim hartijama od vrednosti, a ta oskudnost donosi još jednu opasnost koja se zove beg domaćeg kapitala.
Na koji način Srbija, odnosno RS, mogu svoja tržišta kapitala učiniti atraktivnijim za investitore?
KRNETA: Da bi bilo koja tranziciona zemlja učinila svoje tržište kapitala atraktivnim mora da razume zašto to radi, čemu i kome to služi, pa tek potom da kreira konkretan akcioni plan. Sve tranzicione zemlje istočne Evrope osvanule su u prvim danima svoje tranzicije na berzi, ne zahtevom tržišta, već dekretom odnosno zakonom. Ipak, samo nekoliko zemalja je to učinilo, a pre svega Poljska i donekle Mađarska. Varšavska berza je tu gde jeste, jer su tržišne privatizacije najboljih poljskih kompanija iskorišćene kao pogonsko gorivo za razvoj tržišta kapitala, a ujedno i otvorile ulazna vrata tržišnim investicijama i kreirale empirijski model poljskom privatnom sektoru za prikupljanje kapitala za rast i razvoj. Zbog toga je Poljska jedina evropska ekonomija koja je neokrnjena prošla kroz udare svetske ekonomske krize. Poljaci su pokazali da berza služi rastu ekonomije i zapošljavanju stanovništva. Drugim rečima, berze nisu ni kockarnice ni mjesta za bogaćenje kojekakvih prevaranata i mešetara, kakvim ih često predstavljaju oni koji ne razumeju društvenu rolu berze.
Da li su i na koji način privatizacioni modeli koji su sprovedeni u Srbiji, odnosno u RS, uticali na tržišta kapitala?
KRNETA: I te kako su uticali, i to na način na koji nisu smeli. Bankari u Srbiji kažu da ne žele preuzimati reputacioni rizik testirajući nad svojim korporativnim klijentima regulatorna rešenja za inicijalne javne ponude. Oni i dalje očekuju da država bude "ledolomac" kao što se desilo u Poljskoj ili Mađarskoj. Nažalost, države našeg regiona imaju jako malo preostalih kompanija u svom vlasništvu koje bi mogle iskoristiti za tako nešto.
U kojoj mjeri je u firmama širom Srbije zastupljeno korporativno upravljanje? Kako pridobiti povjerenje privrede da koriste potencijal tržišta kapitala?
KRNETA: Nivo i kvalitet korporativnog upravljanja kod listiranih kompanija na Beogradskoj berzi je iz godine u godinu sve bolji. Želim verovati da je i sama Beogradska berza doprinela tome zadržavajući visoke kriterijume listinga jer, ne čineći zvanični listing lako dostupnim, dodatno čuvamo ekskluzivnost i dostignute standarde korporativnog upravljanja osam listiranih kompanija i dodatno pravimo distinkciju između njih i kotiranih kompanija koje nisu dio listinga. Verujem da na taj način gradimo poverenje i onih kompanija koje su danas nejavna društva.
Kako ocjenjujete projekat "SeeLink", koji predviđa spajanje berzi iz regiona i kakve bi pogodnosti po regionalno tržište kapitala moglo donijeti ovo ujedinjenje?
KRNETA: "SeeLink" je tehnološka platforma koja omogućava transerabilnost naloga klijenata članova berzi uključenih u projekat i njihovu realizaciju na određenim berzama. Nadam se da će ovaj dobar projekat u budućnosti biti upotpunjen i drugim funkcionalnostima. Budućnost projekta će biti determinisana kvalitetom i kvantitetom dostupnih investicionih alternativa na berzama koje pokriva. Do sada smo bili suočeni sa nacionalnim iskušenjima u razumevanju uloge berzi, a sa "SeeLink" će to iskušenje postati regionalno. Vrednost ishoda ovog poduhvata je velika, a ja želim da verujem u pozitivan predznak te vrednosti. (Izvor: Glas Srpske)
