Za nastavak stend-baj aranžmana BiH sa Međunarodnim monetarnim fondom trenutno je od ključnog značaja da bude zadržan zamah u sprovođenju reformi, ne primarno kao načina da se osiguraju dodatne doznake, već da se poboljša fiskalna situacija u zemlji i mogućnost ekonomskog rasta, rekao je rezidentni predstavnik MMF-a u BiH Milan Cuc 
– Sprovođenje programa MMF-a u BiH do sada je uglavnom bilo u skladu sa planom, uprkos kašnjenjima u implementaciji nekih dogovorenih mjera – rekao je Cuc.
* Da li će Bord direktora MMF-a odobriti BiH četvrtu tranšu iz stend-baj aranžmana?
CUC: Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda sastaje se 15. oktobra i tek tada biće poznata odluka o zahtjevu BiH za doznaku četvrte tranše.
*Koje uslove bi u idućem periodu trebalo ispuniti kako bi aranžman bio nastavljen?
CUC: Srž programa sa MMF-om jeste kontinuirano pridržavanje aranžmanu valutnog odbora (karensi bord) i ispunjavanje ciljeva fiskalne konsolidacije. Pored toga, od FBiH je traženo da ispuni nekoliko prethodnih mjera prije sastanka Izvršnog odbora MMF-a, uključujući i mjere koje se odnose na ubrzanje procesa revizije korisnika boračko-invalidskih naknada i usvajanje rebalansa budžeta za 2010. godinu.
*FBiH je do sada imala problema pri ispunjavanju uslova. Smatrate li da bi se isto moglo dogoditi i sa sljedećim tranšama?
CUC: Sprovođenje programa do sada je uglavnom bilo u skladu sa planom, uprkos kašnjenjima u implementaciji nekih dogovorenih mjera. Trenutno je od ključnog značaja zadržati zamah u sprovođenju reformi, ne primarno kao načina da se osiguraju dodatne doznake, već da se poboljša fiskalna situacija u zemlji i mogućnost ekonomskog rasta.
* Koliko je aranžman sa MMF-om poboljšao ekonomsku situaciju u BiH?
CUC: Politike vlasti BiH i finansijska podrška iz stend-baj aranžmana pomogle su da se stabilizuje ekonomija, smanjena je makrofinansijska ugroženost, depoziti fizičkih lica i dalje pritiču u bankarski sistem, a zaustavljen je i pad deviznih rezervi Centralne banke BiH. Važno je i to da su inostrane banke zadržale svoju ukupnu izloženost prema zemlji, a oslabili su i finansijski pritisci na budžete entiteta.
* Kako ocjenjujete trenutno stanje ekonomije u Republici Srpskoj i Federaciji BiH?
CUC: Uprkos znakovima koji ukazuju na početak oporavka, ekonomija je i dalje krhka. To samo podvlači koliko je važno očuvati fiskalnu konsolidaciju i napredovati u sprovođenju reformi. Globalni ekonomski oporavak, podržan ekspanzijom izvoza, mogao bi da dovede do postepenog ekonomskog rasta. Ipak, to neće biti dovoljno da se otklone fiskalni deficiti. Dovođenje javnih finansija na održiv put, pri tome ne ugrožavajući prijeko potrebne investicije u infrastrukturu, samo naglašava važnost ulaganja napora u pravcu redukovanja javnih rashoda.
* Kada bi BiH mogla da izađe iz ekonomske krize?
CUC: Pojedini sektori već sada pokazuju znakove oporavka. U ovoj godini očekujemo skroman, ali pozitivan rast, sa izgledima da on u 2011. bude izraženiji u više sektora.
