SARAJEVO – Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ odobrio je 361 milion dolara hitne podrške BiH u okviru Instrumenta za brzo finansiranje /RFI/, za rješavanje epidemije izazvane virusom korona.
“Finansijska pomoć u okviru RFI se pruža u obliku direktne doznake sredstava. Očekuje se da će ekonomski uticaj pandemije na BiH u skoroj budućnosti biti značajan, uzrokujući rapidno pogoršanje spoljnih računa i urgentne potrebe u platnom bilansu”, saopšteno je iz MMF-a.
Iz ove finansijske institucije navode da će to pomoći BiH da ispuni hitne potrebe platnog bilansa izazvane globalnom pandemijom, te dodaju da RFI obezbjeđuje brzu finansijsku pomoć zemljama članicama koje se suočavaju sa hitnom potrebom u platnom bilansu, bez potrebe za sveobuhvatnim ekonomskim programom ili pregledima.
Iz MMF-a su ponovili da se u BiH očekuje da će u ovoj godini ekonomski rast pasti za pet odsto, te da će se u narednoj godini oporaviti na oko 3,5 odsto.
“RFI će podržati napore vlasti da povećaju sredstva kako bi obuzdali gubitak ljudskih života izazvan virusom korona i umanjili njegov ekonomski udar. Vlade u BiH planiraju značajnu fiskalnu ekspanziju kako bi povećale potrošnju na socijalne pomoć i sektor zdravstva”, navodi se u saopštenju.
Ovo finansiranje, kako navode iz MMF-a, igraće vitalnu ulogu u katalizaciji hitne pomoći od međunarodne zajednice, posebno pomoći od EU, dok će MMF nastaviti da pomno prati situaciju u BiH i spreman je pružati savjete u pogledu politika.
Iz MMF-a napominju da RFI može pružiti podršku u ispunjavanju širokog obima urgentnih potreba, uključujući i one koje proizilaze iz cjenovnih šokova, prirodnih nesreća, konfliktnih i postkonfliktnih situacija.
Vršilac dužnosti predsjedavajućeg Izvršnog odbora MMF-a Tao Žang rekao je da ekonomija BiH trpi posljedice zbog epidemije virusa korona, što je dovelo do hitnih potreba u platnom bilansu, navodi se u saopštenju.
“Zbog obimnog i brzog pogoršanja tekućeg računa platnog bilansa, Instrument za brzo finansiranje pomoći će tako što će pružiti podršku za povećanje prioritetne potrošnje na zdravstvo i socijalnu pomoć uz istovremeno očuvanje održivosti duga“, istakao je on.
Kratkoročno, rekao je Žang, da bi se ublažio negativni uticaj epidemije na zdravstvo i ekonomiju, prioritetno treba povećati potrošnju na zdravstvo, proširiti socijalne i naknade za nezaposlenost, i pružiti podršku firmama da bi se sačuvala radna mjesta.
“Vlasti su preuzele obavezu da će se vratiti na fiskalnu politiku koja stabilizuje dug kada se situacija normalizuje. Očuvanje aranžmana valutnog odbora i povećanje otpornosti bankarskog sistema igraju ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju vanjske i unutrašnje ravnoteže“, istakao je on.
Prema njegovim riječima, u ovom periodu je od ključnog značaja učestalo praćenje banaka, uključujući i njihove likvidnosne pozicije i kvalitet aktive, a potrebna je donatorska pomoć i druge vrste pomoći međunarodnih finansijskih institucija da bi se nadoknadio preostali nedostatak u platnom bilansu.
