BANJALUKA – Potreba za zapošljavanjem građevinaca, stolara, keramičara ili zavarivača u privredi godinama ne jenjava, ali retka su preduzeća koja daju stipendije kadru koji im nedostaje. Poslodavci ističu da nije zaživela praksa da kvalitetne radnike izaberu među srednjoškolcima ili studentima dok se još školuju i da im garantuju posao.

Stipendije u RS uglavnom se dodeljuju kao pomoć, na osnovu uspeha ili socijalnog stanja učenika i studenata, a dugoročnu korist od toga nemaju ni oni koji ih dodeljuju, a ni oni koji novac dobijaju.

Stipendiranje studenata kao model regrutovanja kvalitetnog kadra vrlo je retka i isključivo pojedinačna praksa, kažu u Uniji studenata RS. Preduzeća, eventualno, zaposle dobre studente koji kod njih obave praksu ili stažiraju. Opštine i Ministarstvo prosvete sada stipendiraju deficitarna zanimanja, što je pomak u planiranju stipendija, ali i dalje ne dovodi do željenog rezultata, odnosno zapošljavanja.

– U državi koja nije uređena, takvo nešto je samo parola i u praksi ne postoji. Imamo praksu da dodeljujemo neke stipendije, ali više iz socijalnih nego kadrovskih razloga. Kada biramo ljude, koristimo direktne kontakte sa obrazovnim institucijama i tako dolazimo do preporuka za dobre studente, a firma već ima mogućnost da izabere kvalitetniji kadar – kaže Zoran Popić, direktor građevinskog preduzeća „Građenje“ iz Istočnog Sarajeva.

Najviše kvalitetnih radnika nedostaje upravo u građevinarstvu, ali ova firma, ipak, nije zaposlila nikog kog je stipendirala. Popić priznaje da i nije pomagao budućim građevincima, već deci iz siromašnih porodica ili deci svojih radnika.

– Nismo imali priliku da zaposlimo nekog od njih, jer nije bilo profila koji su ozbiljno i aktivno mogli da se uključe u posao – kaže on, dodajući da RS uopšte nema pouzdane podatke o radnoj snazi, niti o sklonostima učenika i studenata.

Kada sistem zakaže, firme moraju same da se snađu i obezbede kadar koji društvo ne školuje. U „Imss trejdu“ iz Banjaluke, firmi za industrijsku montažu, to su shvatili kado među učenicima Tehničke škole nisu našli zainteresovane da rade kod njih.

– Potrebni su nam zavarivači, bravari i slični specijalistički profili i ponudili bismo im posao nakon završetka škole, ali su nam rekli da na smeru za zavarivanje imaju samo dva učenika, jer nema interesovanja za to zanimanje. Bili smo spremni da damo i stipendije, ali zainteresovanih nije bilo. Zato smo samostalno osnovali praktičnu obuku za metalski smer, radili prekvalifikaciju i za četiri godine obučili oko 40 zavarivača i zaposlili ih – kaže direktor preduzeća Mladen Petrović.

U Građevinskoj školi u Banjaluci kažu da je slično prošla i inicijativa da se učenici privuku da rade u struci.

– Uzorna građevinska firma koja je pre rata radila sve završne radove u građevini, kada je privatizovana, tražila je kadar zanatske struke i tehničare. Od tridesetak učenika, samo jedan se kasnije javio tom preduzeću. To je bilo pre nekoliko godina, kada je gradnja bila u zamahu, pa su računali da će naći posao lako, a sada bi, možda, bilo drugačije, ali nema takvih ponuda – kaže direktor škole Milan Čikić. On potvrđuje da je interesovanje učenika za najtraženija zanimanja, poput molera i zidara, već godinama najmanje i da godišnje jedva skrpe jedno odeljenje.

Po prošlogodišnjim podacima opština, samo petina učenika devetih razreda bila je zainteresovana za radnička zanimanja, a najviše ih je interesovala ekonomija i trgovina, bez obzira na to što je ovih zanimanja najviše na biroima rada.