BANJALUKA – Skoro sve osiguravajuće kuće u Republici Srpskoj ostvarile su dobit u 2010. godini, a rekorder u neto dobiti je „Nešković osiguranje“ sa oko pet miliona maraka. 
Iza ovog osiguravajućeg društva nalazi se „Drina osiguranje“ sa nešto više od dva miliona KM neto dobiti u prethodnoj godini, koliko je prikazao i „Brčko-gas osiguranje“.
„Grawe osiguranje“, koje je registrovano i za životna osiguranja, imalo je oko milion maraka dobiti prethodne godine, što je za tri odsto više nego u 2009.
Veselin Petković, direktor „Grawe osiguranja“ Banjaluka, tvrdi da je društvo u 2010. moglo dva puta da isplati dividendu, ali da su akcionari odlučili da svu dobit usmere u neraspoređenu dobit.
– Ovakva poslovna politika rezultat je pravilnog ulaganja. Cilj je da ojačamo kapitalnu osnovu kako bismo kasnije mogli da širimo delatnost na ostale vrste neživotnog osiguranja – navodi Petković. „Grawe osiguranje“ je u 2010. godini ostvarilo fakturisanu premiju od oko 8,5 miliona KM ili 7,8 odsto više nego tokom 2009.
Od 11 osiguravajućih društava u RS, na sajtu Banjalučke berze objavljeni su finansijski izveštaji za osam kuća koje su i dostavile informacije o poslovanju za prethodnu godinu.
Jedino je „Bobar osiguranje“ iskazalo neto gubitak od oko 1,8 miliona maraka, dok su u 2009. ostvarili oko 3,8 miliona KM dobiti.
Agencija za osiguranje RS još nije objavila izveštaj o stanju u sektoru osiguranja za 2010. godinu, a po poslednjim podacima do kraja polovine prošle godine, stopa efikasnosti u rešavanju odštetnih zahteva za neživotna osiguranja zadržana je gotovo na istom nivou – skoro 70 odsto.
Međutim, stopa efikasnosti u isplati odštetnih zahteva je smanjena sa 92,3 na 87,3 odsto.
– Postoje promene po pojedinim društvima, što će nalagati pojačan nadzor nad osiguravajućim kućama do kraja 2010. godine – konstatovala je Agencija za osiguranje u polugodišnjem izveštaju za 2010. Osnovni problemi u funkcionisanju sektora osiguranja, ocenila je Agencija, jesu pogoršana likvidnost i ažurnost u isplati odštetnih zahteva kod manjeg broja društava za osiguranje, nedostatak adekvatnog pokrića tehničkih rezervi i nakon isteka propisanog prelaznog perioda za usklađivanje i nelojalna konkurencija i narušavanje premijskog sistema auto-odgvornosti.
Po tvrdnjama direktora „Dunav osiguranja” Saše Čudića, upravo su oni koji daju nelojalne popuste na auto-osiguranje aktuelni zagovornici poskupljenja ovog vida obaveznog osiguranja.
– Nestalo je novca iz tehničkih rezervi kapitala osiguravajućih društava i sada poskupljenjem traže način da dođu do likvidnih sredstava – ocenio je Čudić. On tvrdi da treba zapravo sniziti cene osiguranja, jer su cene auto-odgovornosti u zemljama regiona niže nego u RS.
Nelojalna konkurencija, kaže Čudić, ogleda se u protivzakonitom privlačenju osiguranika i najčešća je u oblasti auto-osiguranja. – Propisana je jedinstvena cena auto-osiguranja, ali pojedine osiguravajuće kuće, da bi napravile povoljniju cenu, klijentima nude povrat novca, gorivo, besplatne tehničke preglede i slično. Način na koji rade i daju popuste nije ekonomski opravdan, jer se novac izdvaja iz tehničkih rezervi i kapitala umesto da bude rezervisan za štete. Na taj način se od 15 do 20 miliona KM godišnje vrati osiguranicima, a taj novac se i te kako može uložiti u RS – upozorio je Čudić.
