Duško Perović, šef Predstavništva RS u Moskvi, tvrdi da je Srpska na dobrom putu da privuče nove ruske investicije u sektoru energetike i podseća da je ruski biznismen Rašid Serdarov već počeo pripreme za gradnju novog bloka termoelektrane „Ugljevik 3“, vredne više od 550 miliona evra.

Naš sagovornik tvrdi da Serdarov ima pravo malo „gasno carstvo" i da je dokazao da uvek sprovede dogovoreno.

– On će i u Ugljeviku u rekordnom roku sagraditi novu termoelektranu od 400 megavata – kaže Perović, i dodaje da Rusi žele da se uključe i u izgradnju hidroelektrana u okviru projektu „Gornji horizonti", ali i da ovih dana intenzivno traže lokaciju u RS za instaliranje pogona za izgradnju turbina za energetske objekte!

– Pored toga, na dobrom smo putu da obezbedimo da preko RS ide krak ruskog gasovoda „Južni tok" – jasan je Perović.

Da li je definitivno odlučeno da jedan krak gasovoda „Južni tok" ide kroz Srpsku?

– U razgovorima koje je predsednik RS Milorad Dodik imao tokom boravka u Moskvi potvrđeno je da će RS sigurno dobiti krak gasovoda, s tim da bi godišnje mogli da „povuku" oko milijardu i po kubika gasa.

Kuda bi išla trasa gasovoda?

– Ona bi ulazila iz Srbije i išla bi duž reke Save. Ako dođe do izgradnje gasovoda, RS bi imala veliku korist, jer bi prešla na ekonomičnije i jeftinije gorivo.

Šta RS mora da učini da taj projekat profunkcioniše?

– RS će morati da formira državnu gasnu kompaniju koja će zaključiti ugovor s „Gaspromom" jer partner mora biti samo firma u državnom vlasništvu.

 Da li je ovaj dogovor dokaz da je ovaj deo Balkana od strateškog interesa za službeni Kremlj?

– Da, ali isključivo otkako je Vladimir Putin preuzeo vlast. Zahvaljujući njemu mi smo dobili prioritet i u poslovima vezanim za energente. Međutim, nema tu nekih tajnih ciljeva i strategija. Zbog toga me ljuti kad vidim da se svaka ruska investicija mistifikuje, što nije slučaj kad ulaže neko sa Zapada. Naprosto, Rusi sada imaju višak kapitala i negde ga moraju plasirati. Oni se vode kapitalom, a ne politikom.

Kad smo već kod mistifikacije, ovde se mnogo pisalo o Rašidu Serdarovu kao nekome sa navodno sumnjivim kapitalom i slično. Kakvu on uopšte reputaciju uživa u Rusiji?

– Serdarov je veoma poznat u Rusiji, najviše po svojoj „Južnouralskoj kompaniji" u gradu Orenburgu, gde ima gasnu rafineriju. Ilustracije radi, oni tamo proizvode 3,5 miliona tona gasnog kondenzata, četiri milijarde kubika prirodnog gasa i ogromne količine propan-butana. Nema nikakve sumnje da se radi o ozbiljnom investitoru, o čemu, uostalom, najbolje svedoči to što su već na terenu počeli sa pripremama za izgradnju.

O kakvim pripremama na terenu je reč?

– Oni već pripremaju izgradnju pristupnih puteva, smeštaj za radnike i otvaranje novog rudnika uglja. Već sledećeg meseca počinje proizvodnja opreme za termoelektranu, a na samoj lokaciji već se sprovode pripreme za gradnju objekta. Po tome se vidi da on ima novac, ne gubi vreme i da će ta investicija sigurno biti realizovana. Koliko je ovaj projekat značajan najbolje pokazuje podatak da je trenutno ovo najveća grinfild investicija ne samo u BiH nego u bivšoj Jugoslaviji.

Da li bi, pored njega, još neki Rusi mogli da uđu u sektor energetike?

– Tačno je da trenutno pregovaramo sa ruskom državnom kompanijom „Rus hidro", koja ima brojne hidroelektrane širom Rusije, čak i u Turskoj. Oni su veoma zainteresovani za gradnju hidroelektrana u projektu „Gornji horizonti" na reci Trebišnjici. Pored njih, jedna velika ruska kompanija namerava da u RS instalira fabriku za proizvodnju turbina za hidroelektrane snage do 30 megavata, budući da u ovom delu Evrope vlada ogromna potražnja upravo za ovakvim mašinama. Trenutno traže povoljnu lokaciju u RS, odnosno fabriku u kojoj bi mogli da pokrenu svoju proizvodnju.

Iz Sarajeva optužuju da gradite paralelnu diplomatsku mrežu u Moskvi?

– Te optužbe su bez ikakvog osnova, pošto imamo veoma dobru saradnju sa ambasadom BiH u Moskvi. Mi se bavimo isključivo ekonomskim pitanjima, a pomažemo svim našim ljudima u Rusiji, bez obzira jesu li iz RS ili FBiH. Naši privrednici najviše problema imaju kod uvoza robe, a mi ih uglavnom povezujemo sa ruskim institucijama. Nažalost, u poslednje vreme je opao broj naših građevinskih firmi u Rusiji kao direktna posledica ekonomske krize.