BEOGRAD – Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da još nema ekonomskog opravdanja za povećanje plata i penzija, i to ne samo ove godine, već u trogodišnjem periodu fiskalne konsolidacije.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da ukoliko bi se plate i penzije vratile na nivo pre umanjenja i deficit bi se vratio na nivo od oko 6,5 odsto BDP-a iz 2014. godine što bi značilo da konsolidacije nije ni bilo.
Petrović je rekao da bi fiskalni deficit u ovoj godini mogao biti i nešto ispod pet odsto BDP-a, što je osetno manje smanjenje u odnosu na prethodnu godinu i, kako je precizirao, "odličan rezultat".
On je objasnio da je smanjenje plata i penzija u ovoj godini donelo najveće uštede, i to oko 1,5 odsto BDP-a.
Upitan da li postoji prostor za bilo koliko povećanje plata i penzija, od jednog ili dva procenta, Petrović je naveo da čak ni to nema smisla.
Moguće je, kako je naveo, da deficit u ovoj godini bude i ispod četiri odsto, što, istakao je, nikako ne bi bilo poželjno jer bi značilo manje javne investicije.
Petrović je naveo da se javne investicije izvršavaju sporije od plana i to za jednu trećinu u prva četiri meseca.
Ako se tim tempom nastavi do kraja godine, Petrović smatra da bi uštede u budžetu po osnovu javnih investicija bile jedan odsto BDP-a.
"To bi bilo veoma loše, jer je infrastruktura u Srbiji slaba i usporava rast, a ulaganje u javne investicije je jedina aktivnost koja može da podstakne privredni rast", rekao je on.
"Stvarne trajne uštede su one koje bi deficit spustile na pet odsto u ovoj godini", rekao je Petrović.
Govoreći o otpuštanjima u budžetskom sektoru, on je rekao da je potrebno da se ove godine realizuje najava Vlade o otpuštanju devet hiljada zaposlenih, a da ta dinamika bude nastavljena i u sledećoj godini kada bi fond plata trebalo smanjiti za pet odsto.
"Ako ne bi bilo otpuštanja u ovoj godini, onda bi se u 2016. fond plata umesto pet morao smanjiti 10 odsto", poručio je Petrović navodeći da bi to otežalo situaciju, te istakao da bi već u septembru moralo da se krene sa programom otpuštanja 9.000 zaposlenih.
Svi ovi pozitivni rezultati međutim, kako je ukazao, ne daju prostor za povećanje plata i penzija u trogodišnjem periodu, ali ni za smanjenje PDV-a, niti drugih poreskih stopa.
On je rekao da se fiskalni planovi za 2015. uspešno ostvaruju, nešto bolje od plana, ali da se još čeka otpočinjanje reformi koje su ključne za trajno ozdravljenje finansija.
Petrović je ukazao da u ovoj godini nije realno očekivati privredni rast, da još nije poznato po kojoj dinamici će se obaviti racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru i da izdvajanja na kamate rastu.
Takođe, Petrović je ocenio da nije izvesno ni kojom dinamikom će se sprovoditi reforme u javnim preduzećima, te da je mnogo razloga zbog kojih nije vreme za povećanje plata i penzija.
Upitan da li je podela vaučera za letovanje u Srbiji zapravo samo subvencionisanje potrošnje, on je rekao da ne može da komentariše jer nema podatke o toj meri, ali da bi subvencije trebalo planirati u budžetu na početku godine.
Trošimo više za kamate nego za javne investicije
Petrovioć je rekao da Srbija za plaćanje kamata troši više nego za javne investicije i ocenio da prema udelu kamata u BDP-a samo šset zemalja u Evropi ima veće troškove od Srbije.
Petrović je na konferenciji za novinare rekao da je za javne investicije budžetom za 2015. predviđeno 122 milijarde dinara, a za kamate ćemo platiti 140 milijardi dinara.
Govoreći o odnosu kamata prema BDP-u, predsdenik Fiskalnog saveta je naveo primer Grčke, koja ima preveliki javni dug i godišnje plaća 0,7 odsto više za kamate nego Srbija.
"Srbija će u 2017. za kamate da plaća četiri odsto BDP-a i time će se u potpunosti izjednačiti sa relativnim iznosom prema BDP-a koji sada plaća Grčka", rekao je Petrović.
Srbiji će se troškovi za kamatu savke godine povećavati za 0,5 odsto BDP-a, a to znači da ćemo toliko morati da štedimo samo da bi smo "ostali u mestu", naveo je Petrović.
Petrović je precizirao da je taj prirast troškova za kamate od 0,5 odsto BDP-a godišnje u nivou sa ukupnim godišnjim izdvajanjem iz budzeta za nauku i tehnologiju i dodao da je to jedan od razloga zašto je neodrživo vraćanje plata i penzija na prethodni nivo, posle smanjenja za 10 odsto.
U 2015. nema privrednog rasta
Petrović i dalje ostaje pri proceni da Srbija ove godine neće ostvariti privredni rast, već pad BDP-a od 0,5 odsto.Stvarni privredni rast u ovoj godini, dodaje, može da bude i bolji i lošiji u zavisnosti od poljoprivredne sezone.
"Ako poljoprivredna sezona da iznadprosečni rezultat, moguć je pozitivan rast BDP-a, a ako bude ispod proseka, onda bi pad BDP-a mogao da bude i veći od 0,5 odsto", rekao je on. Ni 2016. godine ne treba da očekujemo značajan privredni rast, poručuje, jer su, kako je naveo, glavni pokretači rasta investicije i neto izvoz.
Međutim, ukazao je da podaci za obe ove stavke u prvom kvartalu pokazuju da tu nema većih pomaka i da ne možemo da očekujemo neki održiv privredni rast ove godine, a pitanje je i za sledeću godinu. "Ni privredni rast dakle ne daje prostora za fiskalno popuštanje", naveo je on. (Agencije)
