BANJALUKA – Prosječna zarada zaposlenih obračunata za sve zemlje nastale poslije raspada bivše Jugoslavije je 550 evra, što je za 135 evra više od prosječne plate u BiH. 
Prema podacima sajta "makroekonomija.org", manju prosječnu platu od BiH, koja iznosi 416 evra, imaju samo Srbija i Makedonija, i to 386, odnosno 336 evra. Znatno veća primanja imaju zaposleni u Crnoj Gori – 477 evra, u Hrvatskoj 726 i u Sloveniji 978 evra.
Ipak, prema analizi koja je objavljena na sajtu "makroekonomija.org " plate zaposlenih u javnoj upravi u BiH, koje u prosjeku iznose 583 evra, za 40 odsto su veće od prosječne plate u BiH. Kada je riječ o javnom sektoru, u odnosu na prosječnu zaradu najveće odstupanje u javnoj upravi je upravo u BiH, jer su u Srbiji plate u javnoj upravi za 22 odsto veće od prosjeka, u Makedoniji za 20 odsto, u Hrvatskoj i Sloveniji za 16 odsto, a u Crnoj Gori tek za četiri odsto.
Primanja zaposlenih u obrazovanju u BiH su za 2,5 odsto veća od prosječne zarade, dok su u zdravstvu plate za 23,3 odsto iznad prosjeka. Prosječna plata u obrazovanju u BiH je 426 evra, a plate u toj oblasti manje su jedino u Srbiji (385 evra) i Makedoniji (342 evra), dok je u Sloveniji prosječna plata čak 1.119 evra, u Hrvatskoj 748, a u Crnoj Gori 447.
U BiH zaposleni u zdravstvu u prosjeku zarađuju 513 evra, što je više od Srbije (390), Makedonije (353) i Crne Gore (463), ali manje od Slovenije (1.086) i Hrvatske (821).
Najveće plate u BiH imaju zaposleni u finansijskim djelatnostima 659 evra, u snabdijevanju električnom energijom 584 i u državnoj upravi 583 evra. Radnici javne uprave u Sloveniji primaju platu od 1.144 evra, u Hrvatskoj 843 evra, u Crnoj Gori 500, u Srbiji 471, a u Makedoniji 404 evra.
Najmanje plate u BiH imaju zaposleni u ugostiteljstvu 276 evra, građevinarstvu 283, trgovini 292 i prerađivačkoj industriji 298 evra.
Plate u ugostiteljstvu su najveće u Sloveniji i iznose 738 evra, zatim u Hrvatskoj 615, dok u Crnoj Gori iznose 395 evra. Manje plate u ugostiteljstvu od BiH imaju samo Srbija i Makedonija sa 208, odnosno 257 evra u prosjeku.
Kada je u pitanju prerađivačka industrija i tu prednjači Slovenija, koja ima tri puta veće prosječne plate od BiH i one iznose 890 evra, u Hrvatskoj su 636, Crnoj Gori 491, a u Srbiji 331 evro. Plate u Makedoniji u ovom sektoru iznose 257 evra.
I u građevinarstvu znatno iznad onih u BiH su plate u Sloveniji i Hrvatskoj i iznose 828, odnosno 616 evra, u Crnoj Gori iznose 403, u Srbiji 347, a u Makedoniji 264 evra.
Zaposleni u javnoj upravi u BiH čine deset odsto u ukupnom broju zaposlenih, kojih ima 693.359. Od ukupnog broja zaposlenih 8,7 odsto čine zaposleni u obrazovanju, a 6,9 odsto radnici u zdravstvu. Na 1.000 stanovnika BiH ima 18 zaposlenih u upravi, 15 u obrazovanju i 12 u zdravstvu.
Srbija ima najveće udjele zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu u ukupnom broju, u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da ni u jednoj zemlji u Evropi ne postoji ovolika razlika u platama, kada je riječ o prosječnim platama i platama u javnoj upravi.
– Sve uređenije zemlje su definisale da se ne može zapošljavati bez ikakvog plana kao što je kod nas slučaj. U toj nedefinisanoj situaciji svako želi da maksimizira svoje prihode i u tom odnosu dolazimo do velikih razlika u platama. Zbog toga težinu ekonomske krize nose samo ljudi u privredi, odnosno u privatnim preduzećima, a ne i ljudi koji su zaposleni u administraciji.
– Ljudi zaposleni u administraciji morali bi da budu u službi privrede, i ako ta privreda ne funkcioniše, ni oni ne mogu da imaju nenormalno veće plate nego u privredi kao što je kod nas slučaj – naglasio je Pavlović.
Pavlović ističe da se broj zaposlenih u administraciji smanjuje, a ne da s povećava.
– Troškovi administracije BiH su preveliki, ali prevelik je i broj zaposlenih u administraciji u RS – kazao je Pavlović.
Plate u Jugoslaviji
U zajedničkoj državi u Sloveniji je, u 1990. godini, plata bila za 33 odsto veća od prosječne, u Hrvatskoj za 12,5 odsto, u Srbiji je bila manja za dva odsto, u BiH za 20,5 odsto, u Crnoj Gori za 24,7 odsto, a u Makedoniji za 25 odsto.
