BANJALUKA – Zbog veoma male likvidnosti akcija zatvorenih investicionih fondova, kojim se u prosjeku trguje 46 odsto dana trgovanja i koje u redovnom prometu Banjalučke berze učestvuju između 16 i 20 odsto, ZIF-ovima treba hitna reforma, pokazala je statistika Komisije za hartije od vrijednosti RS, koja je prezentovana na nedavno održanoj Konferenciji Banjalučke berze. 
Navedena statistika kaže da društva za upravljanje nisu aktivna na tržištu i u prošloj godini su u hartije od vrijednosti investirala svega 6,9 miliona KM, dok su prodali hartija od vrijednosti u iznosu 16,1 milion KM, a dvije trećine prometa otpada na svega četiri društva za upravljanje.
– Akcijama zatvorenih investicionih fondova trguje se uz veliki diskont u odnosu na knjigovodstvenu vrijednost, u prosječnom iznosu od 62,42 odsto. Ovaj diskont u zemljama u razvoju iznosi od pet odsto do deset odsto – kažu u Komisiji.
Zato u KHROV predlažu obaveznu transformaciju iz zatvorenih investicionih fondova u otvorene fondove, uz period za transformaciju između dvije i pet godina, te ostavljanje mogućnosti da se akcionarima vrši isplata u akcijama u slučaju nemogućnosti unovčenja nelikvidne imovine fonda.
– Nešto većim izlaznim provizijama u početnoj fazi transformacije destimulisati povlačenje novca iz fondova, te nešto manjim provizijama na berzi stimulisati berzansku arbitražu i rast cijena prema knjigovodstvenoj vrijednosti fondova. Osmisliti programe edukacije sa ciljem da se malim akcionarima objasni poslovanje otvorenih investicionih fondova, da bi se ublažio pritisak na izlazak iz fondova. Naknade koje društva naplaćuju za upravljanje fondovima vezivati za tržišnu vrijednost portfelja ili za ostvarene rezultate poslovanja, mogućnost da se kod pojedinih zatvorenih investicionih fondova izvrši smanjenje osnovnog kapitala po osnovu akumuliranih gubitaka, čime bi se stvorili uslovi za isplatu dividende i povećala atraktivnost ulaganja u akcije ovih fondova – naveli su u Komisiji.
U Društvima za upravljanje investicionim fondovima ne gledaju blagonaklono na eventualne transformacije, te smatraju da moraju biti oprezne.
– U ovom momentu nikakva transformacija ne bi bila poželjna, jer od ZIF-ova ne treba očekivati da budu generator ponude i tražnje na trištu. Oni upravljaju svojim portfeljom i svojim investicijma u preduzećima, nijedan nije orijentisan na kratkoročno trgovanje – rekao je direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima VIB iz Banje Luke, Vladan Jović te dodao da je problem našeg tržišta manjak domaćih investitora.
Jović ističe da bi transformacija zahtijevala visok nivo likvidnosti, što sada nijedan fond nema. Takođe, to bi izazvalo strukturalne reforme na berzi.
– Ne treba zaboraviti da su upravo zatvoreni investicioni fondovi odigrali svoju ulogu kada je u pitanju korporativno upravljanje. Naša je zasluga korektivnog uticaja na uprave preduzeća – istakao je Tomović te dodao da bi neke druge stvari trebalo da doprinesu ozdravljenju tržišta kapitala, ne ZIF-ovi.
Nenad Tomović, direktor Cepter fonda a.d. Banja Luka, kaže da podržava ideju otvaranja fondova, ali da to bude na zakonski i transparentan način, te da se ne dovede u pitanje likvidnost fondova i cijena akcija na berzi.
– Mi nemamo ništa protiv procesa otvaranja fondova, ali da se to ne pretvori u otvaranje radi otvaranja – rekao je Tomović te dodao da je mana ZIF-ova veliki diskont u odnosu na neto vrijednost.
Tomović je rekao da je Cepter fond u prošloj godini dobro poslovao i ostvario dobit od dva miliona KM, ali zbog gubitaka iz ranijeg perioda nisu bili u mogućnosti da isplate dividendu akcionarima.
