BANJALUKA – Republika Srpska obiluje energetskim potencijalima, a spada u red zemalja koje rasipaju novac na struju – trošimo dva i po puta više nego evropske zemlje. 
Sam ministar energetike RS Slobodan Puhalac priznaje da je RS energetski neefikasna i da se koristi tek trećina hidropotencijala za proizvodnju struje. Istovremeno, RS izvozi oko 30 odsto proizvedene struje, a stanovništvo plaća skupu struju i amortizuje distribuitivne gubitke na elektromreži.
Mada u zimskom periodu nadležni apeluju da se struja racionalnije troši, najveće trošadžije u RS jesu – institucije vlasti. Tako prosečni mesečni računi za struju Vlade RS iznose oko 36.000 KM, Poreska uprava RS za mesec potroši oko 13.400 KM, a zgrada Uprave za indirektno oporezivanje BiH oko 10.000 KM. Zgrada Administrativne službe grada u Banjaluci mesečno za struju izdvoji oko 8.500 KM. Ništa racionalnije nisu ni druge opštine, a većina umesto da instalira tzv. štedljive sijelice, račune za struju pokušava da smanji isključivanjem ili naizmeničnim uključivanjem rasvete.
Banjaluka javnu rasvetu mesečno plati i do 170.000 KM, a tek odnedavno troškove smanjuju ugradnjom natrijumovih sijalica. Bijeljinske vlasti, koje su rasvetu isključivale od ponoći do pet ujutru, i dalje na rasvetu za mesec potroše i do 130.000 KM. Na rasipničko trošenje struje upozoreno je i u izveštaju Centra za politike i upravljanja CPU BiH. U njemu se navodi da se u industriji BiH kao izvor energije najviše koristi struja – čak 42 odsto. Dok se najskuplja energija masovno troši, BiH zanemaruje da ima 30 odsto veći potencijal za obnovljivu energiju od EU proseka. Osim toga, BiH ima i više od šest milijardi tona rezervi uglja, lignita i treseta.
Malik Ramić iz Centra za edukaciju i podizanje svesti o potrebi povećanja energetske efikasnosti “Energies” kaže kako je i potrošnja domaćinstava neracionalna, posebno zbog toga što obim industrijske proizvodnje nije ni blizu nivoa iz 1990. “Brojni su primeri rasipanja kako električne tako i toplotne energije, počev od nesavesnog rada sa potrošačima električne energije do paušalnog plaćanja toplotne energije, što je svakako otežavajuća okolnost u nastojanjima smanjivanja potrošnje na optimalni nivo. Nekim osnovnim merama i sa malo discipline moguće je uštediti i do 30 odsto od godišnjeg računa za električnu energiju, što svakako nije zanemarljivo za bilo koje domaćinstvo”, kaže Ramić.
“Što se tiče prenosa i otkupa ovakve energije, moguće je da će nastati poteškoće sa značajnim povećanjem broja proizvođača struje. Recimo, u Nemačkoj i u Velikoj Britaniji usled velike ekspanzije manjih proizvođača obnovljive energije distributivne mreže se susreću sa problemima u prenosu, iako smatram da je u BiH distributivna mreža dovoljno razvijena da uključi prvi talas obnovljive energije”, kaže Ramić.
U ovakvom sistemu BiH na energiju nepotrebno troši 23,2 odsto BDP. Poređenja radi – u EU je učešće troškova energije u BDP oko 11,5 odsto.
Od izvoznika postaćemo uvoznik struje
Elvir Zlomušnica iz Centra za obnovljive izvore energije upozorava da će BiH od izvoznika uskoro postati uvoznik struje ako odmah ne počne da gradi nova postrojenja. „Izvozimo oko 30 odsto električne energije, a proizvodimo godišnje nešto manje od 4.000 megavata. Međutim, kapaciteti su na granici veka trajanja“, navodi Zlomušnica. Po procenama, u BiH je za obavljanje energetskog sistema potrebno oko dve milijarde evra. O obnovljivim izvorima energije u BiH priča već 20 godina, ali se malo toga uradilo. „Primer su koncesije za male hidroelektrane kojih je u BiH ukupno dato oko 200, a u deset godina izgrađeno je svega 15-ak malih HE“, ilustruje on.
