Srbija je u prva dva kvartala uzastopno ostvarila rast BDP-a čime se potvrđuje teza da je Srbija zvanično izašla iz recesije. Prema preliminarnim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u drugom kvartalu ove godine ostvarila rast od 2% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dok je rast u prvom kvartalu revidiran na 0,4%. 
Piše: Aleksandar Ilić (analitičar u "Altis Capitalu", Beograd)
Pored toga, u periodu januar – avgust 2010. godine došlo je i do rasta industrijske proizvodnje od 4,7%. Projektovana stopa rasta BDP-a od 1,5%, koja se zasniva, pre svega, na rastu izvozne tražnje i investicija, čini se dostižnom kako vreme odmiče. U periodu januar – avgust 2010. godine ostvaren je rast izvoza od 20,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Ipak, smanjenje zaposlenosti dokaz je da kriza ne prolazi. U periodu januar – jul 2010. godine ostvaren je pad zaposlenosti za 5,2% u odnosu na isti period 2009. godine. Prema podacima iz ankete o radnoj snazi iz aprila 2010. godine stopa nezaposlenosti je u odnosu na oktobar 2009. godine porasla za 2,7 procentnih poena i iznosila je 20,1%.
Raste dug javnog sektora
Sektor države je u prvih sedam meseci 2010. godine ostvario defi cit u iznosu od 65 milijardi dinara koji je finansiran zaduženjem na domaćem tržištu. Javna potrošnja beleži umeren nominalni rast od 5,8% u prvih sedam meseci 2010. godine. Istovetan rast ostvaren je kod tekuće potrošnje, dok su već po pravilu kapitalni rashodi nominalno smanjeni za 3,6%. U istom periodu javni prihodi beleže kako nominalni rast tako i blagi realni rast u odnosu na isti period prethodne godine.
Nelikvidnost privrede odgađa naplatu potraživanja
Likvidnost privrede je na na niskom nivou. Opšta nelikvidnost u privredi dovela je do produženja perioda naplate potraživanja. Prosečan period naplate potraživanja u Srbiji iznosi 128 dana što je čak 110 dana duže nego u Nemačkoj, 94 dana duže nego u Hrvatskoj, a 24 dana duže nego u BiH. Da je likvidnost privrede na niskom nivou potvrđuje rast stope kašnjenja po kreditima. Ukupna stopa kašnjenja kredita odobrenih privredi iznosi 24% na kraju drugog kvartala što predstavlja porast od 3,1 procentni poen u odnosu na početak godine. Ukoliko bude nastavljen rast stope kašnjenja kredita privredi može se desiti da se kriza iz realnog sektora prenese na bankarski sektor. Vlada Srbije već dve godine uzastopno kao antikriznu meru primenjuje subvencionisanje kredita za likvidnost i investicije. Od početka primene programa subvencionisanih kredita za privredu i građane za 2010. godinu odobreno je kredita u vrednosti od 1,08 milijardi evra. Banke su odobrile 269,7 miliona evra subvencionisanih kredita za likvidnost s valutnom klauzulom i 502,6 miliona evra kredita za likvidnost bez valutne klauzule. Da se privrednici teško odlučuju da investiraju pokazuje podatak da je u istom periodu odobreno svega 86 miliona evra dugoročnih investicionih kredita. Mera subvencionisanja kredita za likvidnost svakako je dovela do smanjenja troškova i poboljšanja bilansa uspeha preduzeća, međutim, likvidnost nije značajno poboljšana što pored rasta stope kašnjenja po kreditima privrede govori i podatak o rastu broja blokiranih preduzeća (preko 60.000).
Buđenje inflacije
Usled ranije iskazanih depresijacijskih pritisaka infl acija se polako budi. Snažna depresijacija dinara u drugom kvartalu posledica je prelivanja krize u Grčkoj na Srbiju i neto razduživanja banaka prema inostranstvu (oko 700 miliona evra u drugom kvartalu). Međutim, u julu i avgustu depresijacijski pritisci popuštaju i dinar u avgustu blago jača u odnosu na evro. Tome je doprinela i NBS, koja je podigla referentnu kamatnu stopu sa 8% na 9%. Ukupna međugodišnja inflacija u avgustu iznosi 6,6% i ukoliko bude nastavljen rast infl atornih očekivanja može se desiti da infl acija izađe iz očekivanih okvira (8%).
Rast kreditiranja, ali i loših kredita
Kreditna aktivnost beleži značajan rast, ali raste i broj problematičnih kredita. U drugom kvartalu ostvaren je rast kreditnih plasmana od 12% u odnosu na prvi kvartal. Rast kreditne aktivnosti po svojoj stukturi nije zadovoljavajući, jer najbrže rastuća kategorija sa stopom rasta od 30% jesu krediti javnom sektoru. Raste zaduživanje države na domaćem tržištu radi pokrivanja budžetskih potreba, što dovodi do efekta istiskivanja investicija iz privatnog sektora. Ukupni krediti bankarskog sektora u kašnjenju dužem od 90 dana iznose 261 milijardu dinara i čine 17,5% ukupno odobrenih kredita. Zabrinjava porast stope kašnjenja koja je na kraju 2009. godine iznosila 15,7%. Osim rasta BDP-a u prva dva kvartala ove godine, Srbija bilježi i povećanje obima industrijske proizvodnje i izvoza. Prepreka jačem i bržem ekonomskom oporavku je niska likvidnost privrede, što je banke navelo da sve više kredita plasiraju javnom sektoru. Ostvareni privredni rast rezultirao je i ponovnim buđenjem inflacije
