BANJALUKA – Poreski obveznici BiH trenutno finansiraju 71 državnu instituciju, a samo Republika Srpska godišnje za njihov rad izdvaja 600 miliona KM. Novac se većim delom obezbeđuje sa jedinstvenog računa Uprave za indirektno oporezivanje BiH, sa kojeg se svaki dan za potrebe državnih institucija BiH skida 2,6 miliona KM.

Osim institucija vlasti, iz državnog budžeta finansiraju se i mnogobrojne agencije i direkcije, koje su uglavnom nastale na zahtev međunarodne zajednice i EU. Međutim, nisu retki primeri agencija sa čijim postojanjem u većoj meri nisu upoznati ni sami građani, koji ih i finansiraju. Da apsurd bude veći i nosioci vlasti, koji su agencije i uspostavili, priznaju da mnoge od njih nisu opravdale svoje postojanje.

“Mnoge agencije koje su formirane na nivou BiH su uslov za evroatlantske integracije. Međutim, postoje i one koje nisu i treba se obezbediti politička volja da se analizira njihov rad i utvrdi ko radi svoj posao, a ko ne. Ono što nikome ne koristi – nema potrebe ni da se finansira. Problem je, ako ta inicijativa dođe iz RS, onda se tera ‘inat politika’, pa političari iz FBiH misle da je to udar protiv BiH”, kaže “EuroBlicu” predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, pod čijom ingerencijom je većina državnih agencija i direkcija.

On smatra da je BiH potrebna politička zrelost da se situacija objektivno sagleda i da se broj državnih agencija svede na realnu ekonomsku moć BiH. Ovako, kaže Špirić, imamo situaciju koja vodi propasti sistema. Profesor na banjalučkom Ekonomskom fakultetu Goran Radivojac smatra da sadašnje potrebe BiH ne podrazumevaju postojanje tolikog broja državnih institucija.

«Teško je finansirati institucije za koje 99 odsto građana uopšte ne zna da postoje i otud vrlo često i nerazumevanje običnih građana zbog čega se žuri sa njihovim uspostavljanjem. Za EU nećemo moći aplicirati najmanje pet-šest godina, a desetine tih agencija će za to vreme biti u ‘praznom hodu’, kaže Radivojac.

Prvo državi, pa entitetima

Samo za 19 dana januara u državni budžet se slilo skoro 32 miliona KM od PDV. «Zakonom o uplatama na jedinstveni račun je propisao da se od prikupljanih sredstava na dnevnom nivou, prvo odvaja deo za povrate PDV-a obveznicima koji su na taj dan ostvarili pravo na povrat. Nakon toga odvajaju se sredstva za finansiranje državnih institucija na način da se svakog radnog dana fiksni deo sredstava, koji trenutno iznosi 2,6 miliona KM odvoji za državni budžet. Ostatak se raspoređuje entitetima i Distriktu Brčko», rečeno nam je UIO BiH.

On podseća na stalne ocene i samih vlasti kako BiH ima skupu administraciju, ali i na činjenicu da je unazad deset godina primetan radikalan rast administracije.

«Godinama se nalazimo u raskoraku između forme i suštine. Naši političari i ljudi koji su zaduženi za odnose sa EU, kada govore o Uniji, definitvno se bave samo formom. Očigledno je da su tu našli dobro uhlebljenje i da nisu preterano zainteresovani za sve to. S druge strane, građani su poprilično isprepadani EU i bojim se da se u ovih pet godina, upravo zbog ovakve situacije, možemo susresti sa dominantnim evroskepticizmom», kaže Radivojac.

Član bivše zajedničke parlamentarne komisije za evropske integracije BiH Milica Marković kaže da je jedini učinak uspostavljanja pojedinih državnih agencija i direkcija što je u njima zaposlen određen broj ljudi.

«Pošto njihov rad nije doneo preveliku korist BiH, a oni danas ulaze u taj broj od 22.000 državnih službenika, potpuno je bespredmetno pričati o rentabilnosti tih agencija. One su nastale delom zbog pritiska međunarodne zajednice, a delom pod pritiskom partija iz FBiH koje žele da se, ako bi moglo i udruženja pčelara osnuje na nivou države», kaže Markovićeva.

Osim što su «skupe», mnoge od institucija, smatra Markovićeva, ne štite interese naroda u BiH. «Primer je Institut za traženje nestalih BiH, koji troši novac i poreskih obveznika iz RS, a pri tome učinak je ponižavanje i omalovažavanje žrtava iz RS», smatra Markovićeva.