BEOGRAD – Srbija od početka svetske krize uvećala spoljni dug za više od deset milijardi evra, dok svetske obaveze dostižu 100.000 milijardi dolara.

Problem sa ogromnim dugovima i novim zaduživanjem države na sve strane, ako je za utehu, nije samo naš „specijalitet”. Od početka svetske ekonomske krize, pa do sredine 2013. godine ukupan dug svih država sveta uvećan je za čak 40 odsto i dostigao je nezamislivih 100.000 milijardi dolara. Ove podatke saopštila je Banka za međunarodna poravnanja.

– Od početka finansijske krize države su aktivno pozajmljivale sredstva da bi izvukle svoje privrede iz recesije. Upravo su vlade, centralne, regionalne ili lokalne, bile najveći emitenti duga – izjavili su zvaničnici ove banke, a prenele svetske agencije.

U isto vreme, slično je bilo i kod nas. Kriza nije postala naša šansa, kako su to neki iz vlasti optimistično govorili 2008. Prema podacima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, urednika portala „Makroekonomija.org”, prethodna vlada zadužila je Srbiju za 6,84 milijarde evra, a ova, tehnička, do kraja oktobra dug je povećala za još 3,83 milijarde. „Ceh” kriznog zaduživanja – više od deset i po milijardi evra.

Ukupno, zvanična državna statistika pokazuje da je na kraju 2013. godine javni dug Srbije iznosio 20,08 milijardi evra, da je naša privreda dugovala bankama 18,95 milijardi, a stanovništvo 5,8 milijardi evra. Prema poslednjim podacima, javni dug već je narastao na 20,398 milijarde evra.

Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije, saglasan je da je problem visokog javnog duga evropski i svetski problem, a ne samo naš.

– Rast javnih dugova veliki je problem evropskih zemalja od početka svetske krize, a i naš javni dug će nastaviti da raste. U situaciji kada padnu i proizvodnja i nivo zarada, svi to nastoje da nadoknade novim zaduživanjem. Zbog toga od početka 2009. godine mi imamo godišnji rast duga u proseku 2,4 milijarde evra. Toliko nam nedostaje da bismo pregurali svaku godinu – objašnjava Nikolić.

Jasno je da nije o trendu koji je završen i da će naša država u narednom periodu morati da nastavi da se zadužuje. Osim novca koji se obezbeđuje međudržavnim sporazumima, poput onog sa Emiratima, sigurno je da će Srbija narednih godina novac tražiti i na svetskom finansijskom tržištu. A imajući u vidu naš nezavidan kreditni rejting, najvažnije je po kojoj ceni ćemo to činiti. Šta predviđaju brokeri?

– Izvesno je da ćemo u godinama pred nama imati problema da javne finansije održimo stabilnim, a koliko će biti poteškoća zavisi od dva faktora. Najpre, nova vlast će morati da pokaže istinsku spremnost na reforme što će se veoma brzo preslikati i na naš kreditni rejting i druge pokazatelje koje sagledavaju ulagači. Drugo, ukoliko se nastavi oporavak svetske ekonomije ubrzo će se povećavati ključne kamatne stope što će imati direktan uticaj na visinu našeg duga jer je izvesno da se naša ekonomija neće oporavljati istom brzinom – smatra Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Vajz broker”.

Nimalo optimistično kada je reč o ceni po kojoj ćemo se zaduživati. Na našu konstataciju da se jeftiniji zajmovi možda mogu obezbediti međudržavnim aranžmanima, poput nedavnog sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima kojim je obezbeđeno milijardu dolara povoljnog kredita, on odgovara:

– Kada su u pitanju razni aranžmani kao što su arapski krediti, njih ne bi valjalo da posmatramo izolovano odnosno samo kroz visine kamatne stope. Sve te uštede će verovatno da isplivaju na nekom drugom mestu jer u svakom međudržavnom odnosu postoji isključivo ekonomski interes koji može biti zavijen u drugoj formi – zaključuje Gujaničić.

I dok će javni dug Srbije nastaviti da raste, Miroslav Zdravković nas podseća na jedan istovremeni, ali zanimljiv trend u našoj ekonomiji – dug privrede i stanovništva prema bankama se smanjuje!

– U novembru je, u odnosu na oktobar 2013. godine, javni dug povećan za 207 miliona evra, ali je dug privrede smanjen za 187 miliona evra, a stanovništva za 18 miliona – objašnjava Zdravković.

Privrednici po potvrđuju. U Uniji poslodavaca Srbije koja okuplja veliki broj preduzeća navode da je među njihovim članstvom trend što manje zaduživanje i to samo u situaciji kada je potpuno sigurno da će im posao koji finansiraju na taj način doneti zaradu.

– Ukoliko nisu sto posto sigurni u to, dobri preduzetnici se danas neće zaduživati i neće rizikovati – objašnjava Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

On, međutim, kaže da je na smanjeno zaduživanje preduzeća uticalo i to što nam privredna aktivnost iz godine u godinu opada, pa je logično da se manje zadužuju kod banaka.

– Najveći deo duga preduzeća u Srbiji su napravila pre krize ili na njenom početku i nakon toga zaduživanje je počelo da posustaje – navodi Rajić.

Zaduživanje – 61,7 evra u sekundi

Računica ekonomiste Miroslava Zdravkovića pokazuje da je u novembru 2013, u poređenju sa novembrom 2012, javni dug povećan za 1,94 milijarde evra. To znači da je u tom periodu rastao po 61,7 evra u sekundi.

– Javni dug je tada rastao po 61,7 evra, a stanovništva po 3,75 evra u sekundi. Privreda je smanjivala dugovanja. Ukupan dug ova tri sektora rastao je po skromnih 13,8 evra. Kažem skromnih, jer je znao da se uvećava i po 131 evro po sekundi u 2007. ili po 149,6 evra u 2008. – objasnio je Zdravković. (Politika)