BANJALUKA – Mada je BiH već dostupan novac iz pretpristupnih fondova Evropske unije, građani od tog novca do sada nisu osetili nikakvu korist. Od pet poglavlja IPA projekta, instrumenta za pretpristupnu pomoć, trenutno su nam dostupna samo dva – za podršku u tranziciji i institucionalnu izgradnju, kao i regionalnu i prekograničnu saradnju. 
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bismo zbog nedostatka obučenog kadra vrlo lako mogli doći u situaciju da nam je novac nadohvat ruke, a da ga ne iskoristimo. Situacija je utoliko ozbiljnija uzme li se u obzir da se u većini strategija za razvoj, koje se sada donose, ozbiljno računa na novac iz pretpristupnih fondova. Zbog sporosti domaće birokratije kasni se i sa realizacijom već odobrenih projekata.
Prema podacima Evropske komisije, BiH bi ove godine iz evropske kase, po osnovu pretpristupne pomoći, trebalo da dobije 89,1 miliona evra. Od novca namenjenog regionu BiH dobija ubedljivo najmanje, čak i od Crne Gore, Kosova i Albanije, u proseku oko 22,27 evra po glavi stanovnika.
Mada u Ministarstvu za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS kažu da su sva raspoloživa sredstva u okviru IPA projekata za prethodne dve i ovu godinu „pokrivena“ idejnim projektima, moglo bi doći do problema kod njihove realizacije.
„Činjenica je da RS, kao i BiH u celini nemaju dovoljno kapaciteta za korištenje raspoloživih EU fondova. Koliko će ostati neiskorištenih sredstava ostaje da se vidi u narednom periodu. Najviše zavisi od nas samih“, kažu u ovom ministarstvu.
Upozoravaju da zbog komplikovanih IPA procedura, ali i sporosti administracije u BiH, trenutno 26 projektnih predloga iz prošle godine, kao i oni iz pretprošle, još čekaju na provođenje.
Na iste probleme ukazuje i profesor na Pravnom fakultetu i sekretar Euroinfo centra iz Banjaluke Svetislav Bajić, koji kaže da su procedure prijava projekata za naše uslove vrlo komplikovane, kontrole utroška novca rigorozne, pa bi nas nespremnost mogla skupo da košta. Ne obećava ni činjenica da Bugarska, Rumunija i Slovenija zbog neobaveštenosti nisu iskoristile ni polovinu sredstava iz fondova.
„Kod nas ne postoji ozbiljan pristup izradi projekta za pretpristupne fondove. To zahteva poznavanje evropske administracije, a vreme za izradu jednog projekta je oko dva do tri meseca“, kaže Bajić.
Po njegovim rečima, EU ne poklanja novac, nego on dolazi od poreskih obveznika iz zemalja članica, pa je kontrola utroška tog novca, logično, vrlo stroga. Osim toga većina projekata zahteva kofinansiranje u iznosu od 10 do 15 odsto od ukupne vrednosti projekata. Takođe, treba imati na umu da su efekti od novca iz IPA fonda indirektni, odnosno namenjeni jačanju javne uprave.
„Zabluda je da će neko nama u ruke dati novac. Međutim, ukoliko se uloži u veću efikasnost pravosuđa građani će na rešavanje sporova čekati na primer tri meseca, umesto tri godine. Namena sredstava je da se ulaže u strateški važne oblasti i država pripremi za evropske integracije“, poručuje Bajić.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Nikola Vukmirović kaže da kod nas do sada nije bilo obučenog kadra za pisanje projekata. „Ukoliko se od deset projekata dva odobre, to se smatra uspehom. Treba se unapred dobro informisati šta EU smatra prioritetom ulaganja, i sve to upakovati u dobar projekat“, kaže on. iz Evrope.
Kasne sa potpisivanjem ugovora
Direktor Evropske komisije za zapadni Balkan Pjer Mirel nedavno je rekao da se u BiH sporo realizuje finansijska pomoć EU iz IPA fondova , pa je potrebno nekoliko meseci da BiH i EK potpišu sporazum o finansijskoj pomoći koja je odobrena mnogo ranije. U Evropskoj komisiji u BiH pak kažu da nema rizika da novac neće biti iskorišten ili izgubljen.
