BANJALUKA – U proteklih nekoliko godina zainteresovanost za pojedina zanimanja, kao što su mašinstvo i prirodne nauke drastično se smanjuje, dok se na Pravnom i Ekonomskom fakultetu stvara hiperprodukcija kadrova, koji, po završetku obrazovanja, čekaju na zaposlenje i po nekoliko godina. 
Prema evidenciji u Zavodu za zapošljavanje Republike Srpske, na kraju augusta, u odnosu na proteklu godinu, broj nezaposlenih ekonomista porastao je za 14,51 odsto, dok postotak pravnika iznosi 3,75 odsto.
– Na listi nazaposlenih je 1.807 finansijskih radnika i ekonomista, 602 diplomiranih pravnika, kao i 121 diplomirani pravnik unutrašnjih poslova – policijsko usmerenje – rekla je Snežana Borovčanin, izvršni direktor u Zavodu. Prema njenim rečima, u prvih osam meseci tekuće godine zaposleno je 724 ekonomista i 347 pravnika, ali i dalje se bore sa nezaposlenošću i dugim periodima čekanja ovih kadrova na zaposlenje.
U Ministarstvu prosvete i kulture RS smatraju kako je odluka o izboru fakulteta lična odluka svakog pojedinca. – Sigurno je da mladi ljudi prilikom izbora fakulteta imaju u vidu i podatke o broju nezaposlenih kadrova u određenim strukama – rekla je Biljana Vojvodić, načelnica Odeljenja za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete. Naglasila je da je činjenica da je, prema podacima Zavoda za zapošljavanje RS, najveći broj nezaposlenih u oblasti ekonomije i prava, ali je i stopa zapošljavanja u ovim strukama među najvećim.
– Prosečna dužina čekanja na posao finansijskih radnika i ekonomista je godina i četiri meseca, dok kod pravnika taj period iznosi godinu i tri meseca – kaže Borovčanin.
Da period nezaposlenosti može i duže da potraje, reči su Rajka Kasagića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci.
– Nažalost, poznajem mnoge, mahom odlične studente, koji po završetku obrazovanja provode i po dve godine na birou, ili su zbog finansijskih problema prinuđeni da rade neke sasvim druge poslove. Njihov talenat ostaje neiskorišćen – kaže Kasagić i dodaje da im se zamera veliki broj dozvoljenih upisa upravo za ova zanimanja.
Da je obim nezaposlenosti ovih kadrova veliki i da bi se trebalo boriti popularizacijom nekih drugih zanimanja, misli i Stanko Stanić, rektor na Univerzitetu u Banjaluci.
– Svesni smo da se mora voditi sveobuhvatna politika da se pronađu mere koje će dovesti do smanjenja broja upisa na ove smerove, tako što će se povećati interes za neka druga zanimanja, kao što su tehničke nauke i prirodne nauke – smatra Stanić.
Napomenuo je da je veliku ulogu u ovoj priči odigrala i ekonomska kriza, jer je došlo do gašenja određenog broja preduzeća i samim tim, do smanjenja broja radnih mesta.
