BANJALUKA – Poslovi reciklaže su i dalje preskup biznis za firme iz BiH i pored toga što je BiH zvanično otpadom najpretrpanija zemlja u regiji. 
Takođe, uprkos poražavajućem podatku, u nekolicini firmi koje se bave ovim poslom kažu da imaju problema s nedovoljnim prilivom ulazne sirovine.
U lančanom postupku za obavljanje reciklaže u BiH nedostaje previše karika, a prva u nizu je ona prema kojoj se u zemlji na veoma malom broju mjesta vrši primarno razdvajanje vrsta otpada prije dolaska na deponiju, te činjenica da je samo 40 odsto zemlje pokriveno organizovanim odvozom smeća, podaci su analize upotreba plastičnih kesa u BiH, koju finansira EU.
U RS se trenutno svega nekoliko firmi bavi poslovima reciklaže, a oni koji su u ovom poslu u najvećoj mjeri bave se recikliranjem starog željeza, drveta i papira. Iako u RS postoji značajno tržište za papir, karton i PET ambalažu, ovim poslom se trenutno bavi samo jedno privatno postrojenje, potvrdili su iz Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS.
Novak Pejaković, direktor banjalučke kompanije “Nora Plasta”, koja se bavi reciklažom najlona, rekao je da je reciklaža u svijetu dosta unosan posao, ali da obično u tim zemljama iza njega subvencijama stoji država.
“Već u Hrvatskoj imamo situaciju da država reciklažu subvencionira po kilogramu otpada”, rekao je Pejaković.
Pejaković je ocijenio da firma kojom upravlja trenutno reciklira isključivo svoj tehnološki škart i da postoji vrijeme kada mašine za reciklažu ne rade.
“Iskorištenost reciklažnih potencijala bi bila veća ukoliko bi se otpad primarno razvrstavao”, rekao je Pejaković i istakao da je reciklaža unosan posao, ali zahtijeva velike investicije, jer su mašine za preradu otpada veoma skupe.
Srebrenka Golić, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, najavila je da će zbrinjavanje i prerada otpada biti ozbiljno obuhvaćeno zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu na nivou BiH, koji bi trebalo da se nađe u nacrtnoj fazi početkom naredne godine.
“U RS trenutno prioritet predstavlja rješavanje problema odlaganja otpada putem regionalnih deponija ili posredstvom pretovarnih stanica, što nam je jedan od definisanih ciljeva za rješavanje u ovoj godini”, rekla je Golićeva.
“Takođe, planiramo uvođenje fabrika za preradu komunalnog otpada, koje će podrazumijevati ili pravljenje reciklažnih centara ili postupak spaljivanja otpada. S obzrom na to da su ovo poslovi koji mnogo koštaju, planiramo da do novca za njih dođemo iz pretpristupnih fondova EU, jer trenutno u budžetu nemamo novca za njih”, rekla je Golićeva.
Ona je naglasila da u projektima bavljenjem otpadom nikako ne planira dodatno opteretiti lokalne zajednice, tako da se trenutno razmatraju ekonomski najisplativije opcije, odnosno za povlačenje novca iz pretpristupnih fondova EU.
U RS trenutno je u toku realizacija projekta upravljanja čvrstim otpadom, kojeg finansira Svjetska banka u čijoj su prvoj fazi izgrađene deponije u Banjaluci i Bijeljini, Zvorniku i Prijedoru, dok je u najavi izgradnja deponija u Doboju, te Sarajevsko-romanijskom platou.
“U BiH nema organizovanog tržišta sekundarnim sirovinama, pa je samim tim na startu otežana efikasnost i uspješnost reciklaže”, rekla je Branka Gegić, tehnički direktor u banjalučkom Javnom preduzeću regionalna deponija “Dep-ot”.
Ona je dodala da izdvajanje korisnih komponenata iz otpada, bez mogućnosti plasmana na tržište, može dovesti samo do nakupljanja ovog materijala za koji je potrebno obezbijediti skladištenje ili, još gore, da taj otpad završi na deponiji s ostalim nekorisnim otpadom.
“Otpad je resurs koji razvijene zemlje uveliko koriste. Na njega se računa i prave se razne kalkulacije za iskorištavanje, bilo da se koristi u materijalne ili energetske svrhe”, rekla je Gegićeva.
Ona je dodala da, iako se RS i BiH ne mogu porediti s razvijenim zemljama po pitanju reciklaže, za početak bi osnivanje berze sekundarnih sirovina sigurno bio značajan napredak.
