BANJALUKA – Uprkos optimističnim prognozama da Republika Srpska ima kapacitet da bude generator razvoja privrede u regionu i samim tim bude uključena u privredne tokove zemalja okruženja, stanje u realnom sektoru u prošloj godini nije bilo zadovoljavajuće. 
U 2010. godini zabilježen je pad stranih direktnih investicija i uplata iz inostranstva, manji priliv kreditnih sredstava, pad proizvodnje u sektoru privrede, pad izvoza, kao i veći nivo gašenja u odnosu na otvaranje novih preduzeća, te gubitak radnih mjesta u sektoru privrede.
U Ekonomskoj politici za 2011. godinu navedeno je da su za prvih šest mjeseci prošle godine direktne strane investicije iznosile nešto više od 30 miliona KM, što je za preko deset miliona KM manje nego u istom periodu 2009. godine, čime je nastavljen trend pada direktnih investicija iz inostranstva. Najveći ulagač i dalje je bila Srbija sa 17,4 miliona KM, Austrija sa 6,05 miliona KM i Kipar 3,14 miliona KM. Dominantna ulaganja u RS u ovom periodu su se odnosila na oblasti proizvodnje, osiguranja, bankarstva i trgovine.
Takođe, u većini zemalja regiona je, kako je navedeno, zabilježen trend daljeg pada SDI, što pokazuje da sporiji izlazak iz globalne ekonomske krize još nije ohrabrio potencijalne investitore da intenziviraju svoje aktivnosti.
Ekonomski stručnjaci kažu da je od 2009. godine nivo SDI u RS i BiH pao za oko 50 odsto u odnosu na raniji period. Globalna ekonomska kriza je, dodaju, uticala da investitori s većom opreznošću gledaju na investiranje u inostranstvo. S druge strane, države u takvoj situaciji podstiču na ekonomski patriotizam, pokušavajući da privole investitore da sredstva zadrže na domaćem terenu, kroz podsticaje i subvencije. Priliv stranih investicija koči i izrazito nepovoljan privredni ambijent u RS i BiH.
Goran Račić iz Udruženja ekonomista RS "SWOT" ističe da dužina čekanja na registraciju preduzeća, te nestalnosti zakonske regulative, kao što je mijenjanje stope poreza i doprinosa svakih nekoliko godina, ne daje garanciju investitorima na našem tržištu.
– Neophodna je industrijska strategija, koja bi podrazumijevala stimulacije stranih država po pitanju velikih investicija, kao što je slučaj u Srbiji, gdje su velike kompanije stimulisane od strane države, da bi došle i ulagale svoj kapital – rekao je Račić.
Glavni ekonomista Hypo banke, Marijana Milić, ističe da se u periodima krize malo investira u kapitalno intenzivne grane, kao što je rudarstvo ili teška industrija. Nasuprot njima, trgovina i finansijske usluge imaju manje kapitalne zahtjeve i atraktivnije su za investitranje.
– Jedan od sektora koji ima znatan potencijal jeste sektor turizma. Država je preko Investiciono-razvojne banke RS do sada uložila preko 26 miliona KM za infrastukrurne projekte na Jahorini, gdje bi se moglo mnogo više uraditi putem javno-privatnih partnerstava. Na ovaj način bili bi relaksirani državni resursi za druge neprofitne svrhe, a privatni sektor bi više približio trižišne uslove ovim granama – smatra Milićeva, uz napomenu da ostaje pitanje efikasnije iskorištenosti potencijala elektrosektora, odnosno hidroelektrana i termoelektrana.
S blagim oporavkom privrede i cijele ekonomije u toku naredne godine očekuje se da se i strane investicije blago oporave.
– Udio SDI u BDP u 2009. godini iznosio je jedan i po odsto. Naše procjene su da udio SDI neće imati gotovo nikakvog efekta na BDP u 2010. godini, dok blagi rast možemo očekivati u 2011. godini, s rastom udjela SDI u BDP na 2,4 odsto – navela je Milićeva.
IPA fondovi
Evropska komisija je u junu 2010. godine odobrila BiH 40 miliona evra iz pretpristupnih fondova. Od navedenog iznosa 14,5 miliona evra odnosi se na infrastrukturne projekte u RS, odnosno za vodosnabdijevanje i kanalizacione sisteme u opštinama Sokolac, Donji Žabar, Teslić, Vlasenica i Vukosavlje, za vodosnabdijevanje u opštinama Pale, Kotor Varoš, Ribnik, Trebinje, Zvornik, Lopare, Kozarska Dubica, Šamac i Trnovo. Navednim sredstvima finansiraće se vodosnabdijevanje i kanalizacina mreža u Banjoj Luci te opštinama Prijedor, Brod, Rogatica, Gacko, Gradiška, Han Pijesak, Laktaši, Novi Grad, Šekovići i Šipovo, kao i proširenje deponije Ramići u Banjoj Luci, navedeno je u Ekonomskoj politici za 2011. godinu.
