LONDON – Ako se sprovede, dogovor postignut u posljednjem trenutku o zadržavanju Grčke u evrozoni trebalo bi da omogući privredi i tržištima tog regiona da povrate zamajac koji su imali ranije ove godine, otklanjajući egzistencijalne opasnosti za 19-člani blok, izjavio je poznati ekonomista Nurijel Rubini.
„Sporazum, uprkos svojim nedostacima, pokazuje da će Evropa na kraju zajednički zasukati rukave, i čak pokušati da pomogne svojoj najslabijoj kariki“, rekao je profesor ekonomije i međunarodnog poslovanja na Poslovnoj školi Stern Njujorškog univerziteta, u intervjuu za Reuters.
Da je došlo do izlaska Grčke iz sistema zajedničke valute, bilo bi potrebno ponovno fundamentalno vrednovanje aktive evrozone, rekao je Rubini, poznat široj javnosti po nadimku „Dr Propast“, pošto je među prvima predvidio da će pucanje balona na američkom tržištu nekretnina biti okidač za globalnu finansijsku krizu 2008.
Prema njegovim riječima, ovo je konstruktivan dogovor, pozitivan za evrozonu, koji znači da su za sada otklonjeni rizici koji bi doveli do ponovne evaluacije osnovne vrijednosti imovine evrozone.
Lideri evrozone i predstavnici Grčke su, nakon maratonskih pregovora, postigli dogovor o trećem paketu međunarodne finansijske pomoći Atini, vrijednom oko 86 milijardi evra, koji će biti odobren pod strogim uslovima, koji uključuju mjere štednje, fiskalne i druge reforme.
„Grexit“ bi doveo u pitanje kompletan projekat evrozone, koja bi prestala da bude istinska monetarna unija i pretvorila bi se u „kolekciju“ režima finksnih deviznih kurseva, navodi britanska agencija.
Neizbježno bi se nametnulo pitanje: „Ko sljedeći izlazi?“ Ali, to je izbjegnuto, bar za sada, razvejavši tmurne oblake tržišne i ekonomske neizvjesnosti.
Kao što je Rubini primjetio, dodaje Rojters, evrozona je imala relativno dobre poslovne pokazatelje u prvih pet mjeseci ove godine, u pogledu aktivnosti, tržišnih sentimenata i rasta indikatora.
„Pitanje je da li imate dovoljno vremena za onu vrstu strukturnih reformi koje će povećati potencijal rasta u srednjoročnom periodu“, kaže Rubini i ukazuje na primjere Španije i Irske, dvije „periferne“ privrede evrozone koje su pretrpjele strašne posljedice zbog finansijskog kolapsa 2008, ali koje su se impresivno oporavile nakon preduzimanja niza ekonomskih i strukturnih reformi.
Možda će Grčkoj trebati duže vremena, imajući u vidu da njeni problemi imaju „dublje korijene“, ali nema razloga zašto ne bi mogla da se oporavi tokom vremena ako bude išla istim putem, ocijenio je Rubini.
Članice evrozone daju od 40 do 50 milijardi evra
Članice evrozone daće od 40 do 50 milijardi evra za trogodišnju finansijsku pomoć Grčkoj, koja će iznositi do 86 milijardi evra, izjavio je neimenovani evropski zvaničnik.
Međunarodni monetarni fond /MMF/ daće veći dio pomoći pošto ova institucija, čije je sjedište u Vašingtonu, treba da Atini isplati 16 milijardi evra iz posljednjeg paketa pomoći koji ističe u martu naredne godine.
Prema navodima zvaničnika, ostatak novca doći će iz privatizacija u Grčkoj i povratkom na finansijska tržišta.
Evropske vlade sukobile su se danas u vezi sa mogućnošću pomoći Grčkoj da ispuni svoje kratkoročne potrebe dok ne budu okončani završni dogovori za treći paket finansijske pomoći, izjavili su danas evropski zvaničnici.
Velika Britanija, koja nije članica evrozone, već je saopštila da je protiv davanja doprinosa Grčkoj kako bi premostila nekoliko većih isplata dugovanja dok ne budu okončani svi detalji paketa finansijske pomoći dogovorenog juče u Briselu.
„Mogu da potvrdim da je nekoliko evropskih zemalja, koje nisu članice evrozone, iznijelo zabrinutosti, što moramo uzeti u obzir. Skoro sve opcije su veoma teške i sa sobom nose političke, pravne i finansijske komplikacije“, istakao je Evropski komesar zadužen za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis nakon sastanka sa evropskim ministrima finansija.
Finski ministar finansija Aleksandar Stub istakao je da će „za svaku zemlju biti teško da bezuslovno da novu gotovinu“.
Atini treba mnogo više od ponuđenih sredstava
Grčkoj će biti mnogo veća finansijska pomoć za otplatu dugovanja od dogovorene sa partnerima iz evrozone, navodi se u povjerljivoj studiji Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ u koji je uvid imala agencija Rojters.
Izvještaj pod nazivom „Analiza održivosti dugovanja“ poslat je vladama zemalja članica evrozone kasno sinoć, samo nekoliko časova nakon što su Atina i njenih 18 partnera u principu postigli dogovor za pokretanje pregovora za treći program finansijske pomoći do 86 milijardi evra u zamjenu za oštre mjere štednje i strukturalne reforme.
„Dramatično pogoršanje održivih tačaka dugovanja ukazuje na veću potrebu od one razmatrane i koju je predložio Evropski mehanizam za stabilnost“, ističe se u izvještaju MMF-a.
Prema navodima u izvještaju, evropske zemlje moraće Grčkoj dati grejs-period od 30 godina za servisiranje svih njenih evropskih dugovanja, uključujući nove pozajmice, ali i veoma dugo produženje roka za vraćanje sredstava ili da odrede eksplicitne godišnje fiskalne transfere u budžet te zemlje ili će morati prihvatiti „duboke rezove“ u pozajmicama Atini.
Izvještaj je objavljen u vrijeme kada je njemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao da su pojedini članovi Vlade u Berlini smatrali da bi, umjesto trećeg paketa pomoći, bilo bolje da Grčka „privremeno“ bude isključena iz evrozone. (Agencije)
